Zašto se Moskva toliko plaši ulaska Finske u NATO? Odgovor je u ovom poluostrvu

Finski konsultant, komunikolog i marketinški stručnjak Tomi Ahonen na svom Tviter profilu je izneo prilično argumentovanu analizu zbog čega se Moskva toliko puno plaši Finske u NATO-u. Odgovor leži u poluostrvu Kola na krajnjem severozapadu Rusije, koji se gotovo u celosti nalazi unutar Arktičkog kruga.Zapadna četvrt poluostrva Kola jedna je od najgušćih riznica nuklearnog oružja na celoj planeti: ruska arktička flota u luci Murmansk ima svoje baze nuklearnih ledolomaca, ali u blizini su i brojne baze nuklearnih podmornica naoružanih interkontinentalnim bojevim glavama koje doslovno mogu da dohvate drugu stranu planete. Povrh toga, na poluostrvu je i gusta mreža avio baza ruske vojske, sa strateškim nuklearnim bombarderima dugog dometa kao što su Tupoljevi Tu 160, Tu 122N i Tu 95, prenosi Slobodna Dalmacija.Poluostrvo ima i raznu drugu vojnu imovinu i masovno stacioniranu vojsku koja čuva ogromna rudna bogatstva poluostrva, od rudnika nikla i bakra, pa do hidroelektrana i ribarske industrije.Problem Rusije je  nevolja u slaboj povezanosti celog ovog izuzetno važnog područja sa ostatkom zemlje: kompletno poluostrvo Kola sjedinjeno je sa maticom tek jednom jednim putem i jednom železničkom prugom. Od Murmanska prema račvanju iznad Sankt Petersburga vodi oko 700 kilometara dug put koji je u dosadašnjim geopolitičkim okolnostima bio prilično siguran. NATO snage mogle bi potencijalno da ga ugroze tek sa severa, iz Norveške, ali ta polazna pozicija ne obećava zbog manje od 30 kilometara ulazne pogranične širine.Prema tom je prostoru Rusija još odavno smestila i dve divizije svoje kopnene vojske da joj čuvaju severni bok. Pedesetak hiljada ljudi pod oružjem garantovalo je NATO-u da tu neće baš tako lako proći.Sa ulaskom Finske u NATO bezbednosna ravnoteža ruskog poluostrva Kole se urušava, a cela ova teritorija po dužini finske granice postaje teritorija koju je praktično nemoguće braniti. Snage Severnoatlanskog saveza iz Finske sutra mogu preseći ruski put do Murmanska na barem stotinu mesta, te bi ga bilo vrlo teško osigurati i sa više od milion vojnika.NATO pritom ne bi trebao uopšte morao da koristi svoje pozamašnije snage: mala diverzantska taktička grupa na ovom izuzetno šumovitom području mogla bi rutinski da preseče železničku, drumusku, komunikacijsku i električnu infrastrukturu i bez traga nestane među borovima, a najveći ruski vojni i nuklearni potencijali time bi se našli logistički odsečeni od ostatka zemlje. Putin iz jednog (ukrajinskog) očaja očito polako tone u još dublji, finski.BONUS VIDEO: Širenje rata VS širenje NATO – gosti Petar Radojčić i Dragomir Anđelković

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=irenjeratavsirenjenatogostipetarradojiidragomiranelkovi-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3426080"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagramPratite nas na Google News