2
Finska je napravila prvi zvaničan korak ka učlanjenju u NATO. Predsednik Sauli Niniste i premijerka Sana Marin objavili su juče da „Finska hitno mora podneti zahtev za članstvo“ i da će „koraci koji su potrebni za donošenje ove odluke biti preduzeti u narednim danima". Očekivano, ova odluka koja će NATO vojnike dovesti na skoro 1.300 kilometara dugu rusko-finsku granicu nije naišla na odobrenje Moskve. Rusija preti odmazdom „kako vojno-tehničke, tako i druge prirode“.
„Članstvo u NATO-u ojačalo bi bezbednost Finske. Kao članica NATO-a Finska bi ojačala čitav odbrambeni savez. Finska mora bez odlaganja podneti zahtev za članstvo u NATO-u“, navodi se u zajedničkoj izjavi Niniste i Marin.
Dok su u NATO-u ovu odluku dočekali raširenih ruku, u Moskvi su se čule reči koje su dodatno zaoštrile situaciju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je „korak Finske ka učlanjenju u NATO definitivno pretnja“ za Rusiju i da širenje Severnoatlantskog vojnog bloka neće načiniti svet stabilnijim. Dodao je i da su „koraci koje preduzima Finska ka NATO-u za žaljenje i razlog da se odgovori adekvatno“.
Oštra reakcija ruskog ministarstva spoljnih poslova u kojem se pominje vojna odmazda probudilo je strahove da bi, u najgorem slučaju, situacija mogla da eskalira do nekog novog sukoba dve zemlje koje su već decenijama u napetim odnosima zbog rata koji su vodile kraje tridesetih godina prošlog veka.
Finska i Rusija (koja je tada bila u sastavu SSSR) ratovale su od 1939. do 1940. godine. Povod za rat bio je zahtev SSSR da Finska ustupi značajne pogranične teritorije u zamenu za zemljište na drugom mestu, pozivajući se na bezbednosne razloge, prvenstveno na zaštitu Lenjingrada. Finska je odbila, a Sovjeti su napali tri meseca posle invazije Nemačke na Poljsku.
Na finsko tlo SSSR poslao je 21 diviziju i čak 450.000 vojnika, a meta je bio i Helsinki koji je u jednom trenutku bombardovan. Maloborojnije finske snage uspevale su neko vreme da odole Crvenoj armiji, ali je Staljin proglasio pobedu 1939. godine u takozvanom Zimskom ratu. Sovjeti nikada nisu okupirali Finsku, ali su joj uzeli 11 odsto kopnene površine.
U narednim decenijama Finska je opstajala kao formalno nezavisna i neutralna tokom Hladnog rata, ali Kremlj je imao ogroman uticaj na politiku Helsinkija. Taj model – poznat u diplomatskim krugovima kao „finlandizacija“ – pre invazije na Ukrajinu je viđen kao moguće rešenje za tu zemlju.
Dok je ova politika pomagala naciji na rubu Arktika da izbegne sudbinu zemalja centralne i istočne Evrope koje su bile okupirane kao deo sovjetskog bloka, nezavisnost Finske je došla po cenu da se proguta ne tako mala doza autocenzure. Finci danas kažu da je „finlandizacija“ nagrađivala političare koji su ispunjavali ruske naloge i progonila one koji su se protivili ruskom uticaju.
Ulazak Finske u NATO probudio bi stare duhove, ali i doveo NATO vojnike i tenkove opasno blizu Sankt Peterburga koji je od finsko-ruske granice udaljen oko 400 kilometara. Ove dve zemlje dele granicu u dužini od 1.287 kilometara. Ulaskom Finske NATO i Rusija bi bile opasno blizu, što u Moskvi video kao problem i povokaciju. Rusija traži da se NATO ne širi ka njenim granicama i da se povuče na granice iz 1990-tih.
PROČITAJTE JOŠ:
Finska je dobro naoružana i nedavno je poručila 64 borbena aviona F-35 od SAD. Ima vojsku od 180.000 ljudi i još uvek ima politiku regrutacije, pri čemu su svi odrasli muškarci pozvani na vojnu službu. Kada postane članica NATO-a, Alijansa dobija još jednu državu gde može da postavlja svoje vojne baze, da stacionira vojnike i oružje, ali i da izvodi vojne vežbe. I sve to Rusima „pod prozorom“.
Finska svoj ulazak vidi kao zaštitu od bilo kakvog potencijalnog napada sa ruske strane u budućnosti, obzirom da član 5 klauzule o kolektivnoj odbrani porazumeva da u slučaju da bilo koja zemlja članica NATO bude napadnuta, NATO ima obavezu da je brani. To je ujedno i razlog zašto NATO ne reaguje vojno u slučaju Ukrajine, jer ta zemlja nije članica saveza.
Kada Finska to postane, u slučaju bilo kakvog napada, to bi značilo rat Rusije i 31 zemlje koliko će ih biti sa ulaskom Finske u najveći vojni savez na svetu.
BONUS VIDEO: Širenje rata VS širenje NATO – gosti Petar Radojčić i Dragomir Anđelković
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
