Cene električne energije dostižu rekordne vrenosti širom Evrope, što opterećuje ljude sve većim računima za struju i stavlja političare u težak položaj, prenosi Politiko.
Brojke su šokantne. U Španiji i u Portugalu prosečne veleprodajne cene električne energije su oko tri puta veće od onih od pre pola godine i iznoce oko 175 evra po megavat-satu. U Velikoj Britaniji su brojke dostigle neverovatnih 183,84 evra po megavat-satu što je najskuplje u Evropi.
Političari žure da zaštite industrije, a posebno potrošače od velikih računa.
Španska vlada je prošle nedelje predstavila „šok plan“ za smanjenje poreza za račune za struju i vraćanje sredstava od komunalija radi zaštite maloprodajnih kupaca. Francuska pokušava da zaštiti siromašnije potrošače. Poslovni sekretar Velike Britanije Kvasi Kvarteng rekao je ljudima da ne „paniče“ obećavajući im da će vlada izbeći krizu. Grčka i Italija imaju svoje planove za vanredne situacije, prenosi Politiko.
Kratak odgovor zašto su cene električne energije toliko visoke jeste da oni podržavaju rastuće cene prirodnog gasa koji se širom Evrope koristi za proizvodnju ključnog procenta električne energije. Ali priča je složenija, uključuje i pitanja dizajna tržišta energije, dugoričnog klimatskih strategija i malo peha.
Politiko je istražio šta dovodi do rasta.
Gas ima veze sa tim
Prirodni gas je ključni deo većine energetskemešavine kontinenta. Ova zavisnost je veliki problem u većini zemalja jer cene vrtoglavo rastu. Cene na holandskom gasnom čvorištu bili su u utorak 74,15 evra po megavat-satu, četiri puta više nego u martu.
Brojevi se povećavaju i zbog povećanja tražnje vezane za oporavak i niske ponude. Evropa je pogođena odlukom Moskve da smanji isporuke gasa širom Ukrajine. Sa isporukama nižim od normalnih, evropske rezerve gasa koje su se koristile za skladišnje zaliha za zimu – mnogo su manje nego inače.
Međunarodna agencija za energetiku je pozvala u ponedeljak Rusiju da poveća izvoz gasa kako bi pomogla da se kriza smanji. Poslanici EU su pozvali Evropsku komisiju da otvori istragu o mogućoj namernoj manipulaciji tržištem od strane ruskog državnog giganta.
Evropa se takođe takmiči sa Azijom u snabdevanju tečnim gasom što znači da nema mnogo rezervnih kapaciteta.
Zašto obnovniljivi izvori energije ne mogu da popune prazninu
Godine 2020. obnovljivi izvori energije proziveli su 38 odsto električne energije bloka, pretekavši fosilna goriva kako bi po prvi put postali vodeći izvor energije u Evropi. Ali vetar i solarna energija nisu u stanju da proizvedu dovoljno energije da pokriju 100 odsto potražnje tokom cele godine, čak i u najpovoljnijih klimatskim uslovima.
Postepeno ukidanje nuklearne energije u zemljama poput Španije i Nemačke, koje su postavile nacionalne ciljeve za ukidanje svojih postojećih nuklearnih flota, takođe povećava jaz između potrežnje potrošača i snabdevanja električnom energijom koja se može generisati iz obnovljivih izvora.
Problem dizajna na tržištu
Zemlje EU trguju električnom energijom na veleprodajnim tržištima gde je cilj pokriti potrošnju energije za svakih sat narednog dana. Tržišta slede marginalni model, što znači da je konačna cena električne energije za naredni dan vezana za cenu najskupljeg goriva potrebnog za podmirivanje predviđene potražnje. Sistem je osimljne da komunalnim preduzećima pruži mogućnost povrata ulaganja i operativnih troškova.
Ako se 100 odsto potražnje može zadovoljiti vetrom, solarnom i nuklearnom energijom koji imaju veoma niske proizvodne cene, cena električne energije može biti niska ili čak negativna – što se dogodilo u proleće 2020. godine, kada je potražnja za električnom energijom bila niska. Ali kada potražnja premaši ponudu, za podmirivanje potražnje se koriste skupa fosilna goriva i cena je vezana za tu vrednost. Zato je skok troškova prirodnog gasa loša vest za cene električne energije.
Španska vlada je pozvala u ponedeljak Komisiju da preispita veleprodajno tržište električne energije. Komisija je već čula takve žalbe i odbila ih. Portparol je prošlog meseca rekao da trenutni sistem „osigurava isplativ protok“ i „promoviše zaštitu ugroženih potrošača“. Stručnjaci se slažu sa Komisijom. Alternativne postavke poput modela „plati kakva je ponuda“, zapravo su dovele do povećavanja cena na mestima gde su primenjene.
Da li je to greška sistema za trgovanje emisija?
Mnogo se priča o tome da su ugljen-sistemi EU i Velike Britanije ograničeni i trgoavčki povezani sa trenutnim skokom cena električne energije, ali tonije ključan faktor u onome šta se dešava. Očekuje se da će cene sistema za trgovanje emisijama porasti još više, što dovodi do velike zabrinutosti zbog budućih poskupljenja električne energije u zemljama poput Poljske zavisne od uglja, ali to nije veliki uzrok trenutnog skoka.
Šta će se dalje dešavati?
Sa približavanjem zeme, izgledi nisu dobri za bilo kakav prekid povećavanja cena. Veliko je pitanje da li su trenutni skokovi povećavanja cena privremena pojava povezana sa niziom jednokratnih događaja ili znaci dubljeg problema dok EU prolazi kroz energetsku transformaciju. Teško je odgovoriti jer svi delovi još nisu postavljeni za sistem napajanja sa niskom emisijom ugljenika.
Dugoročno gledano, jačanje kapaciteta EU za obnovljivu energiju verovatno će pomoći bloku da zadovolji potražnju čistim i jeftinim izvorima energije. Ali zbog sistema marginalnog tržišta i sve dok se ne razviju velike baterija za skladištenje obnovljive energije kada su vremenski uslovi nepovoljni, zemlje EU nastaviće da se suočavaju sa sličnim situacijama.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare