1
Rusija i SAD razmenile su zatvorenike - američku košarkašicu Britni Grajner i ruskog trgovca oružjem Viktora Buta. Kontrola nad Grajner bila je važan ucenjivački kapital u rukama ruskog predsednika Vladimira Putina. Zašto je But toliko važan Putinu da je zbog njega žrtvovao keca u rukavu?
„Dela“ zbog kojih su košarkašica i zloglasni trgovac oružjem zadržani u zatvoru dijametralno su različiti. Grajner je ruska policija uhapsila zbog posedovanja grama kanabisovog ulja, a američka Buta jer je navodno najveći trgovac oružjem prethodnih decenija, koji je učestvovao podsticanju konflikata u Africi, a osuđen je pred američkim sudom za planiranje ubistava Amerikanaca.
Odgovor na pitanje zašto se Putin odlučio baš za njega više je više nego prost. But je čovek za koga su čuli mnogi obični Rusi i ima mitološki značaj za rusku elitu. Nije neko koga bi Moskva ostavila na cedilu.
To su upravo oni ljudi kojima Putin sada želi da pokaže naklonost. Dogovor je možda bio i više nego sebičan: mnogi veruju da je But, dok je bio u Africi, imao bliske veze sa članovima ruske elite koja je sada bliska Putinu, iako je But i to negirao.
Dakle, ovo jeste pobeda za Putina, ali po cenu pokazivanja sopstvene slabosti i potrebe da zadrži vojnu elitu na koju se oslanja, piše CNN.
Viktor Anatoljevič But, poznat pod nadimkom „Trgovac smrću“, u rodnoj Rusiji važi za biznismena koji je nepravedno zatvoren tokom „preterano agresivne iznenadne američke operacije hapšenja“, ali za ostatka sveta on je čovek koji je podsticao neke od najgorih sukoba na svetu. Među njegovim „klijentima“ su bili Čarls Tejlor iz Liberije, dugogodišnji libijski lider Moamer Gadafi i obe strane u građanskom ratu u Angoli.
Rusija je godinama zahtevala od SAD oslobađanje Buta (55), osuđenog na 25 godina zatvora pod optužbom za terorizam. Američki tužioci su tvrdili da je spreman da proda oružje za 20 miliona dolara, uključujući rakete zemlja-vazduh za obaranje američkih helikoptera, a kada su to izneli na izricanju presude 2012, But je uzviknuo: „To je laž!“. But je uporno tvrdio da je nevin, opisujući sebe kao legitimnog biznismena koji nije prodavao oružje.
Butov slučaj se uklopio u narativ Moskve da Vašington nastoji da klimavim optužbama tereti, zarobi i ugnjetava nevine Ruse: „Od slučaja But, razvio se pravi ‘lov’ Amerikanaca na ruske građane širom sveta“, pisao je prošle godine vladin list „Rosijska gazeta“.
Rusija je njegov slučaj predstavljala kao pitanje ljudskih prava, a njegova supruga i advokat tvrde da mu se zdravlje pogoršalo u teškom zatvorskom režimu gde stranci nemaju prava kao Amerikanci.
Pročitajte još:
1
0
0
Njegov branilac je tvrdio da su se SAD svetile Butu jer im je bilo neprijatno što su njegove kompanije pomagale da isporuče naoružanje čak i američkim vojnim izvođačima koji su učestvovali u ratu u Iraku i to uprkos sankcijama Ujedinjenih nacija koje su uvedene protiv Buta 2001. godine zbog njegove reputacije ozloglašenog ilegalnog trgovca oružjem.
Procenjeno je da je But imao šest milijardi dolara imovine u martu 2008. kada je uhapšen u Bangkoku, u Tajlandu. Američke vlasti su ga prevarile da napusti Rusiju zbog, kako je mislio, sastanka oko poslovnog dogovora o isporuci onoga što su tužioci opisali kao „arsenal oružja koji oduzima dah – uključujući stotine raketa zemlja-vazduh, mitraljeza i snajperskih pušaka – 10 miliona metaka municije i pet tona plastičnog eksploziva“.
Priveden je u luksuznom hotelu u Bangkoku posle razgovora s doušnicima američke operacije hapšenja koji su se predstavljali kao zvaničnici Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARC) koje je Vašington klasifikovao kao narko-terorističku grupu.
Inače, Butova životna priča inspirisala je i film „Gospodar rata“ iz 2005. godine. Lik Buta glumio je Nikolas Kejdž.
BONUS VIDEO Bakhmut – život ukrajinskih vojnika na prvoj liniji fronta