5
Ruski predsednik Vladimir Putin nedavno je naredio održavanje nukelarnih vežbi u bliskoj budućnosti u kojima će učestvovati trupe raspoređene blizu Ukrajine. Ovo nije prvi put da Putin daje slične izjave o mogućoj upotrebi nuklearnog oružja, to je zapravo praksa koju sprovodi od početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022. godine. Rusija, prema dostupnim informacijama, ima 5.977 aktivnih nuklearnih bojevih glava.
Ruska nuklearna doktrina predviđa pribegavanje nuklearnom oružju striktno u defanzivne svrhe, u slučaju napada na Rusiju oružjem za masovno uništenje, ili u slučaju agresije sa konvencionalnim naoružanjem, koje preti samom postojanju države. U prilog tome, Putin je najavio održavanje pomenutih vežbi.
„Tokom vežbe niz mera će biti preduzeto za pripremu i upotrebu nestrateškog nuklearnog naoružanja“, saopštilo je Ministarstvo preko Telegrama. Cilj vežbe je priprema vojske posle „provokativnih izjava i pretnji nekih zapadnih zvaničnika Rusiji“, dodalo je Ministarstvo.
Cilj je i povećanje spremnosti ljudstva i opreme jedinica za borbenu upotrebu nestrateškog nuklearnog naoružanja za odgovor i obezbeđenje teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, piše ruska agencija RIA novosti. Vežbe će uključiti avijaciju, pomorske snage i snage iz Južnog vojnog okruga, koji je baziran odmah uz granicu s Ukrajinom i pokriva ukrajinske oblasti za koje je Moskva objavila da su anektirane.
Ria novosti su prenele da je sredinom marta Putin u intervjuu novinaru Dmitriju Kiseljevu rekao da je Rusija spremna da upotrebi nuklearno oružje samo ako se dovede u pitanje opstanak ruske države, ili ako se nanosi šteta suverenitetu i nezavisnosti zemlje. Pored Putina, pretnje su upućivali i drugi ruski zvaničnici.
O nuklearnom arsenalu Rusije i o tome šta će se dogoditi ako ta zemlja izgubi rat, govorio je i bivši predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.
Prema njegovim rečima, nuklearne sile ne gube velike sukobe koji su ključni za njihovu sudbinu, i to bi trebalo da bude jasno svakom zapadnom političaru. Ovo poručuje nekadašnji predsednik Rusije, a sada zamenik predsednika Saveta bezbednosti.
„Zapadnim političarima ne pada na pamet da donesu elementaran zaključak: ako nuklearna sila izgubi konvencionalni rat, to bi moglo da izazove nuklearni rat. Nuklearne sile nisu izgubile velike sukobe koji su bili ključni za njihove sudbine“, rekao je Medvedev.
Bivši direktor CIA Džon Meklaflin istakao je kako je Putin više puta govorio o nukelarnom arsenalu svoje zemlje, ali da ni on sam ne zna da će ga stvarno upotrebiti.
„Putin je više puta ukazivao na svoj nuklearni arsenal. Da li bi išao tako daleko, prosto je nepoznato, možda čak i samom Putinu. Ruska doktrina dozvoljava upotrebu taktičkog nuklearnog oružja u slučaju da njene konvencionalne snage budu nadvladane, ali to nikada nije testirano na bojnom polju. Bela kuća i Pentagon su sigurno razmatrali takve scenarije i potencijalne odgovore“, rekao je Meklaflin.
Šta bi ti odgovori mogli da podrazumevaju, takođe u ovim trenucima nije jasno.
„Pretpostavljam da bi odgovor zavisio od faktora kao što su gde Putin udara, kakvom vrstom i snagom oružja“, naglasio je on.
Pročitajte još...
Rusija je svoje nuklearno oružje nasledila od Sovjetskog saveza, koji je svojevremeno važio za super silu. Stoga ima najveću zalihu nuklearnih bojevih glava na svetu.
Procenjuje se da ih je za oko dve hiljade više nego što ih imaju SAD – oko 5.977 aktivnih.
Oko 1.500 od tih bojevih glava je povučeno, 2.889 je u rezervi, a oko 1.588 su raspoređene strateške bojeve glave.
BONUS VIDEO Sagovornici N1: Izbori u Rusiji samo predstava, ali veoma važni za Putina
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
