Zašto je Lukašenko nervozan: Hapšenje Madura je shvatio vrlo lično

Iako bi se to moglo tumačiti kao znak popuštanja režima, u Minsku nije reč o demokratizaciji, već o pažljivo osmišljenom, pragmatičnom potezu. Lukašenko selektivnim ustupcima pokušava da popravi međunarodni položaj zemlje i ublaži ekonomski pritisak.

Odnos sa Zapadom i sankcije

Zaokret u ponašanju beloruskih vlasti direktno se povezuje s dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD-a. Belorusija je još od 2020. godine pod teškim sankcijama Zapada, uvedenim nakon masovnih protesta zbog spornih izbora. Režim je tada odgovorio represijom, hapšenjima i progonima opozicije.

Ključni udarac beloruskoj ekonomiji bile su sankcije na izvoz kalijuma, jedne od glavnih izvoznih sirovina zemlje. Nakon toga Minsk se još čvršće vezao za Rusiju, do te mere da je Belorusija praktično postala vojna baza ruske armije. Invazija na Ukrajinu, koja je delom pokrenuta i s beloruske teritorije, dodatno je izolovala Minsk – Evropska unija ga je označila kao saučesnika i gotovo potpuno prekinula odnose. EU i dalje smatra beloruske vlasti nelegitimnim i sankcije ostaju na snazi, piše Index.hr.

Pokušaj približavanja SAD-u

Svestan promena u globalnoj politici, Lukašenko pokušava da iskoristi Trampov povratak u Belu kuću kako bi makar delimično „otopio“ odnose sa Vašingtonom i smanjio međunarodni pritisak. Od Trampovog dolaska na vlast Minsk je intenzivirao puštanje političkih zatvorenika, a SAD su imenovale specijalnog izaslanika za Belorusiju, što je Lukašenko dočekao s velikim odobravanjem.

U zamenu za eventualno ukidanje sankcija, posebno onih vezanih za izvoz kalijuma, režim je započeo proces oslobađanja zatvorenika. Međutim, taj proces je strogo kontrolisan: pušteni opozicionari su odmah upućivani u susedne zemlje poput Litvanije, Poljske ili Ukrajine. Formalno su pomilovani, ali su međunarodni posmatrači upozoravali da se u suštini radilo o deportacijama. Mnogi su, prema navodima medija, morali da napišu molbe ili izjave „pokajanja“, dok se represija unutar zemlje ni u jednom segmentu nije smanjila.

EU ne menja stav

Evropska unija je pozdravila puštanje zatvorenika, ali nije ublažila sankcije. Belorusija i dalje ima ozbiljne probleme u trgovini sa susedima, posebno jer nema izlaz na more. Iako su SAD ublažile deo sankcija, Minsk ne može da koristi luke u Litvaniji i Poljskoj, pa je primoran da izvozi kalijum preko ruskih baltičkih luka, čime se dodatno produbljuje ekonomska zavisnost od Moskve.

Postoje spekulacije da bi Belorusija, preko SAD-a, pokušala da obezbedi izvoznu rutu preko Ukrajine i luke Odesa, ali takav scenario je trenutno nerealan zbog rata.

Maduro kao upozorenje

Dodatni razlog za uznemirenost u Minsku predstavljaju događaji u Venecueli i hapšenje predsednika Nikolasa Madura. Lukašenko je s velikim zakašnjenjem reagovao na tu vest, a njegovo obraćanje bilo je oprezno i bez direktnog sukoba sa SAD-om. Ipak, jasno je da je taj događaj shvatio i lično – kao upozorenje.

Beloruski i venecuelanski režim u očima Vašingtona imaju slične karakteristike: oslanjanje na Rusiju, sporne izbore i represiju opozicije. Lukašenko je u izjavi upozorio da bi eventualna intervencija mogla postati novi „Vijetnam“ za SAD, ali je posebnu pažnju posvetio „izdajama“ iz Madurovog najbližeg okruženja, što ukazuje na strah od unutrašnjih preokreta i u samoj Belorusiji.

Šta je realno, a šta ne?

Zvanični Minsk smatra da je „venecuelanski scenario“ u Belorusiji nerealan, pre svega zbog ruske vojne zaštite i činjenice da se Trampova spoljnopolitička doktrina trenutno fokusira na zapadnu hemisferu. I zaista, uz prisustvo ruskih trupa i čak taktičkog nuklearnog oružja na beloruskoj teritoriji, direktna intervencija deluje malo verovatno.

Ipak, pojedini opozicioni krugovi smatraju da je realniji „iranski scenario“ – kombinacija spoljnog pritiska, sankcija i podrške opoziciji uz moguće pukotine unutar režima. Takva opcija bi postala izglednija tek ako bi se procenilo da Rusija više nema punu kontrolu nad Belorusijom, ali za sada to ne deluje realno.

Uprkos tome, zatvaranje kruga autoritarnih saveznika i rastući pritisak sa Zapada stvaraju nelagodu i u Minsku i u Moskvi. Zbog toga zabrinutost Lukašenka nije bez osnova – američka politika sve više sužava manevarski prostor Belorusiji, ali i Rusiji, u trenutku kada se traži izlaz iz rata u Ukrajini.