0
Kako za američki list Vašington Post tvrde zvaničnici ukrajinske vlade i vojni analitičari, jedan od glavnih razloga zašto Ukrajini ponestaje municije za veći deo svoje artiljerije je tajna ruska kampanja zastrašivanja i sabotaže tokom zadnjih osam godina u pripremi za rat, koja je uključivala i dizanje u vazduh skladišta širom istočne Evrope u kojima se nalazila municija potrebna Ukrajini, a zašta zvaničnici tih zemalja sumnjiče Moskvu.
Kako dalje navodi ovaj list, borbe na istoku i jugu Ukrajine se u ovom trenutku svode skoro isključivo na skoro konstantno granatiranje jedne i druge strane, a manjak granata s kojim se Ukrajina suočava je pojačao već i onako veliku nejednakost na ratištu u korist ruske vojske koja ima više naoružanja. Rusi ispaljuju više od 60.000 granata dnevno što je 10 puta više od onoga što ispale Ukrajinci, kaže zamenik ministra odbrane Ukrajine Hana Maljar za Vašington Post.
Većina ukrajinskog oružja je iz ere Sovjetskog Saveza, što znači da se oslanjaju na istu municiju od 122 mm i 152 mm koju i Rusi koriste. Ali sem Rusije postoji vrlo malo mesta gde Ukrajinci mogu da se snabdeju ovom municijom, a to je velikim delom i zato što je Rusija provela godine ciljajući ukrajinska i druga istočnoevropska skladišta gde se nalazila ovakva municija kao i dobavljače te municije pre nego što je pokrenula svoju veliku invaziju na Ukrajinu krajem februara. Rusija je takođe preduzela i druge mere da dođe do ove municije ili na neki drugi način spreči prodaju te municije Ukrajini.
„Čak i ako svi daju svoju municiju ovog tipa Ukrajini to i dalje neće biti dovoljno,“ kaže Maljar i dodaje da Ukrajina troši više granata od 152 mm nego što se proizvede u celom svetu za jedan dan.
Haubice koje koristi NATO i Amerika ispaljuju granate od 105 mm i 155 mm. Zapadne zemlje snabdevaju Ukrajinu sa dosta takvih granata, ali samo ograničen broj oružanih sistema koje Ukrajina ima može da ih koristi. Uprkos američkom i evropskom obećanju da će poslati još nove artiljerije, Ukrajina je i dalje nema dovoljno da u potpunosti zameni svoju staru opremu iz sovjetske ere sa oružjem po NATO standardima.
Istovremeno se odvija tajni rat oko preostalih granata od 152 mm koje su još dostupne na svetskom tržištu. Jedan Amerikanac koji pomaže oko ugovaranja prodaje i prebacivanja oružja Ukrajini kaže da se nedavno obratio jednoj istočnoevropskoj zemlji da pregovara sa njima oko prodaje ove municije. Zvaničnici te zemlje rekli su mu da ne mogu da ulaze u posao jer su ih Rusi već upozorili da će ih, kako tvrdi ovaj izvor, “ubiti ako bilo šta prodaju Ukrajincima.”
Ovaj trgovac oružjem je pristao na intervju samo ako mu se ne otkrije identitet.
Zemlje koje još uvek imaju zalihe municije od 152 mm su uglavnom bivše sovjetske republike, od kojih mnoge oklevaju da je prodaju Ukrajini jer održavaju bliske veze sa Rusijom. Neke afričke i bliskoistočne zemlje, koje su ranije dobijale oružje i municiju od Rusije takođe imaju zalihe ovih granata. Nekoliko zemalja Varšavskog pakta imaju kapacitet da proizvode takve granate, ali ne u količini i brzinom koja je potrebna Ukrajini na ratištu.
Pomenuti trgovac oružjem dalje navodi za ovaj list da je morao da organizuje prevoz oružja za Ukrajinu kroz naizgled treće zemlje nepovezane sa ratom da se ne bi videlo odakle potiče. Dešavalo se i da Ukrajina zaključi ugovor o kupovini, ali onda kupac koji radi za Rusiju odjednom agresivno uleti u posao u poslednjem času, ponudi više i sve kupi, dodaje on.
Amerika i Britanija su takođe pokušale da pomognu Ukrajini da preko njih dođe do opreme iz sovjetske ere, kažu za ovaj list zvaničnici, da bi smanjile strahove manjih zemalja koje se plaše odmazde Rusije, ako prodaju oružje Ukrajini direktno.
Maljar kaže da „Rusi naporno rade na tome da se postaraju da ne možemo da obezbedimo ugovore o prodaji, a i ako ih obezbedimo, da nas spreče da ta municija i stigne do nas.”
Rusija je dugo bila svesna da bi u razvučenom ratu iscrpljivanja protiv Ukrajine Kijev rizikovao da ostane bez municije, kažu vojni analitičari. Ukrajina takođe zna da joj je to slabost, ali situacija nije postala tako teška dok ruske trupe i tenkovi nisu prešli preko njene severne, istočne i južne granice 24. februara ove godine. Prvi vazdušni napadi rano tog jutra takođe su ciljali ukrajinska skladišta municije.
„Postojale su neke brige, i stalno se debatovalo oko toga da moramo da proizvodimo svoju municiju sami,” kaže Andrij Zagorodnjuk, bivši ministar odbrane Ukrajine.
“Ali čak i da je ukrajinska vlast počela da proizvodi municiju, te fabrike bi Rusi uništili prvog dana rata,” dodao je on.
Kako češke vlasti tvrde, 2014. godine, kada je Rusija prvi put napala Ukrajinu i potpalila separatistički rat na istoku zemlje, članovi elitne jedinice ruske vojnoobaveštajne službe „29155“ sabotirali su skladišta municije u Češkoj, dodaje ovaj list.
Naredne godine, prema navodima britanske istraživačke organizacije „Bellingcat“, pripadnici iste te ruske jedinice su upotrebili nervni gas da otruju bugarskog direktora firme za prodaju oružja, koji je za američki list Njujork Tajms bio rekao da skladišti municiju u Češkoj i prodaje oružje Ukrajini
Ruski saboteri su takođe osumnjičeni da su izazvali četiri eksplozije u bugarskim skladištima municije od 2011. do 2020. prema navodima bugarskih tužilaca, koji su rekli da je Moskva želela da poremeti snabdevanje Ukrajine i Gruzije oružjem.
Kako za Vašington Post tvrdi Majkl Kofman, ruski vojni analitičar koji radi za američku analitičku organizaciju CNA u Virdžiniji, deluje da je ruska vojnoobaveštajna agencija „GRU“ (Glavnoe Razvedivatelnoe Upravlenie) vodila kampanju širom Evrope da pokuša da uguši snabdevanje Ukrajine municijom. “To su po svoj prilici radili s planom za buduće događaje.”smatra on.
Ukrajinski zvaničnici sumnjaju da su ruski separatisti i saboteri proširili svoje operacije unutar Ukrajine zadnjih godina, što je dovelo do serije eksplozija u skladištima municije.
Eksplozije iz 2017. godine u dva velika ukrajinska skladišta u kojima se nalazila ukupno 221 metrička tona municije naneli su ogroman udarac ukrajinskim snagama, jer su ostale bez dragocenih zaliha koje je skupo i teško zameniti.
Sekretar ukrajinskog Veća nacionalne bezbednosti i odbrane u to vreme, Oleksander Turčinov, rekao je da su ove dve eksplozije iz marta i septembra 2017. uništile “ogromnu količinu municije” i predstavljaju najveći udarac za ukrajinsku sposobnost odbrane od početka sukoba s Rusijom.
Eksplozija naredne godine u skladištu od 682.000 kvadratnih metara u regionu Černihiva u kojem se nalazilo još 88.000 metričkih tona municije bio je još jedan udarac za ukrajinski arsenal.
“Konvencionalni ratovi se vremenom svedu na to ko ima dovoljno opreme, municije i ljudstva,” kaže Kofman. “Zato su sukobi sa silama poput Rusije opasni jer čak i ako ruska vojska loše vodi rat u početku, a često je tako u njihovom slučaju, Rusija je zemlja sa velikim resursima.”
Ruska vojska se dugo, još od sovjetskog perioda, fokurisala na artiljeriju i održavala je značajne rezerve artiljerijskih granata kao i kapacitet proizvodnje istih. Nije jasno koliko je tačno svoje municije rusija potrošila dosad u ratu.
Amerika je pak obećala Ukrajini 126 haubica i snabdela je sa 260.000 komada odgovarajuće artiljerijske municije od 155 mm od početka rada administracije američkog predsednika Džoa Bajdena, što je prema tvrdnjama ukrajinskih zvaničnika ekvivalent količini municije koju Rusija potroši za oko pet dana.
Američka vojska se tokom zadnje dve decenije fokusirala na protivgerilsko ratovanje u Iraku i Avganistanu i nije se više oslanjala na artiljerijsko ratovanje.
Zato je američka vojska stigla na naslovne strane novina 2018. godine kada je odjednom tražila da kupi skoro 148.297 komada municije za haubice koje koriste municiju od 155 mm u okviru svog godišnjeg budžeta, mnogo više nego 16.573 komada prethodne fiskalne godine, jer je počela ponovo da se fokusira na konvencionalno ratovanje zbog tenzija sa Rusijom.
“To nas je sve podsetilo na ogromnu količinu municije koja bi bila potrebna za dugu intenzivnu borbu,” kaže Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući general američke vojske u Evropi.
Hodžis je izrazio optimizam što je više američkih i evropskih artiljerijskih sistema obećanih Ukrajini počelo da im i stiže zajedno sa municijom potrebnom da se koriste i to bi trebalo da pokaže rezultat na ratištu u naredne tri do četiri nedelje.
“Tu smo gde smo, ali ostajem optimističan da će se situacija preokrenuti zbog ovoga u narednih nekoliko nedelja,” kaže Hodžis.
Hodžis žali što Ukrajinci nisu dobili još oružja po NATO standardima u godinama pre rata. On kaže da se smatralo velikim korakom kada je 2015. godine administracija tadašnjeg američkog predsednika Obame snabdela ukrajinsku vojsku sa AN/TPQ-36 protivartiljerijskim radarima, ali dodaje da su čak i tada postojala ograničenja u toj pomoći.
“Ideja da im se daju tenkovi i artiljerija nije dolazila u obzir,” kaže Hodžis, “jer je postojao neki preteran strah da bi nekako to što im pomažemo moglo da isprovocira Ruse.” zaključuje on za Vašington Post.
Bonus video: Pucnjava Ukrajinaca u Severodonjecku
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
