Virus Zapadnog Nila divlja u Srbiji: Veliki skok u broju zaraženih, 43 ima težak oblik

Najnovija vest da je u Srbiji registrovano 46 slučajeva groznice Zapadnog Nila, dok je kod 43 osobe razvijen težak oblik infekcije, uznemirila je sve građane naše zemlje.

Posebno zabrinjava i podatak da je prvi smrtni slučaj ovog virusa nedavno zabeležen na Kosovu.

Sagovornici Nove kažu da je razlog za strah opravdan, ali preporučuju da se ne diže panika, nego da svako ponaosob učini ono što je do njega kako bi se sprečilo širenje virusa.

"Nažalost, situacija je takva kakva je. To nije ništa čudno. Virus Zapadnog Nila javlja se svake godine u letnjem i jesenjem periodu u sezoni aktivnosti komaraca, obično od juna do novembra, tako da su komarci i dalje aktivni, ali je dobro što su trenutno niže temperatue", kaže za Nova.rs doktorka Slavica Pantić iz jednog beogradskog doma zdravlja.

Naglašava da je važno da građani budu na oprezu i ukazuje na jedan slučaj od ranije.

"Pre nekoliko godina imala sam jedan težak slučaj u vezi sa obolelim pacijentom od virusa Zapadnog Nila. Bilo je neobično to što je pacijent imao izuzetno visok krvni pritisak što i nije simptom ujeda zaraženog komarca. Međutim, ispostavilo se da je on bio toliko uplašen jer ga je u mladosti ujeo pauk koji je bio zaražen nekim drugim virusom, pa mu je, očito skočio pritisak", priča doktorka.

Zajedno sa ostalim simptomima, javio se, dakle, i povećan pritisak.

"Sve zajedno je dovelo do toga da je jedva izvukao živu glavu. Tako da, građani moraju biti na oprezu, a verujem da je sada mnogo lakše jer smo svi u dugim rukavima i dugim nogavicama, pa su, jelte, insekti manje prodorni", kaže ona.

Epidemiolog upozorio na broj zaraženih

Epidemiolog Zoran Radovanović upozorio je ranije za Nova.rs da će u nekom periodu biti sve više obolelih građana.

Nažalost, tako se i ispostavilo.

"Broj obolelih nije razlog za zabrinutost, jer je u pitanju 'domaća', sezonska bolest, ma koliko to čudno zvučalo. Ona će ostati prisutna sve dok imamo prtica, posebno iz porodica vrana i roda ptica pevačica, dok ima komaraca i dok ima nas. Tako da moramo na to da se naviknemo i tako je svake godine“, navodi Radovanović.

Epidemiolog objašnjava da najveći broj slučajeva zaražavanja prođe bez ikakvih ili uz blage simptome, te da se oni ni ne registruju pošto se ljudi ni ne obraćaju lekaru.

"Oko 75 do 80 odsto ljudi neće ni znati da je zaraženo. Infekcija će proći bez ikakvih znakova i simptoma. Svaki peti će imati taj takozvani akutni infektivni sindrom – imaće povišenu temperaturu, dobiće glavobolju, malaksalost, bolove u zglobovima i mišićima, može doći do mučnine", kaže on i dodaje da otprilike jedan na 150 slučajeva, možda i manje, dobija takozvani neuroinvazivni oblik.

"Kod tog oblika se javlja upala moždanih ovojnica, jako ukočen vrat, nesnosna glavobolja. Mnogo gore je ako se javi i upala mozga, što dovodi do poremećaja svesti i može da ide do kome i smrti. I treća mogućnost je pojava mlitave paralize, koja obično ide uz jedan od ova dva oblika“, kaže Radovanović.

Dodaje da period inkubacije varira od tri do 14 dana.

"Oboljenje traje nekoliko dana, jako retko i nekoliko nedelja, ali kod manje od jednog procenta može da se javi teža forma ove bolesti. Postoje i drugi simptomi poput dezorijentacije, poremećaja svesti, tuposti. Teže forme bolesti zahtevaju hospitalizaciju i kod njih je oporavak teži", objašnjava on.

Prema najnovijim informacijama, prosečna starost obolelih trenutno iznosi oko 66,7 godina, što je, kako kaže epidemiolog Radovanović, u skladu sa očekivanjima.

"Kada je o ovoj bolesti reč, najugroženiji su stariji od 65 godina. Proporcionalno sa uzrastom raste i rizik da dođe do neuroinvazivnog oblika. Međutim, najmlađi bolesnik imao je 30 godina, tako da i mlađi mogu da obole“, ističe Radovanović.

Iako ističe da virus nije razlog za dizanje panike, savetuje da se povede računa kako bi se smanjila mogućnost infekcije.

Kako smanjiti mogućnost od infekcije

"Izbegavajte boravak napolju u svitanje i pred zalazak sunca, tada ima najviše komaraca. To je period od 19 do 24 sata. Ako baš morate i želite da izađete, obucite odeću svetlih i nežnih boja. Pritom nosite duge rukave i nogavice, što je sada lakše jer je hladnije vreme. Obratiti pažnju i da obuća bude zatvorenih prstiju", kaže on.

Ono što je podjednako važno, to je nanošenje repelenata na kožu.

"Postoje različiti proizvođači repelenata i preparata protiv ujeda komaraca. Mažite se, isprskajte jer ta sredstva deluju nekoliko sati i odbijaju komarce, a nas štite. Nanesite ih i pored zatvorene garderobe", navodi Radovanović.

Vredni saveti su i obezbeđenje i zaštita kuće od insekata.

"Gde god možete postavite mreže na prozore i vrata", dodaje on.