Onkolog otkrio šta prvo proverava na deklaraciji: Ovaj sastojak povezuje se sa većim rizikom od raka

Upravo zato onkolog dr Ted Džejms savetuje da se obrati pažnja na sastav proizvoda, naročito kada je reč o prerađenom mesu.

„Prednja strana pakovanja osmišljena je za marketing proizvoda, pa tvrdnje na njoj ne govore nužno celu priču“, ističe Džejms, prenosi Živim.hr.

Prvo proverava nitrate i nitrite

Prva stvar koju ovaj lekar proverava na deklaraciji jeste da li proizvod sadrži natrijum nitrat i natrijum nitrit. Reč je o konzervansima koji se koriste u određenim prehrambenim proizvodima kako bi se produžio njihov rok trajanja, ali i sačuvali karakteristična boja i ukus.

Najčešće ih možemo pronaći u različitim vrstama prerađenog i suhomesnatog mesa, poput slanine, viršli, kobasica, salama i drugih mesnih prerađevina.

Na deklaraciji se ovi aditivi mogu pojaviti pod svojim nazivom, ali i kroz E brojeve. Kod nitrata i nitrita reč je o aditivima E249, E250, E251 i E252.

U prehrambenoj industriji koriste se, između ostalog, za konzerviranje, sprečavanje rasta određenih mikroorganizama i očuvanje karakteristične boje i ukusa proizvoda. Njihova upotreba u Evropskoj uniji je regulisana i dozvoljena samo u određenim kategorijama hrane i pod propisanim uslovima. Evropska agencija za bezbednost hrane navodi da su dozvoljeni nivoi nitrata i nitrita koji se dodaju hrani dovoljno bezbedni za potrošače, uz određene napomene koje se odnose na ukupnu izloženost.

Zašto se onda govori o riziku od raka?

Problem nije samo u samim aditivima. Nitriti mogu da učestvuju u stvaranju nitrozamina, grupe jedinjenja od kojih su neka kancerogena.

Stvaranje ovih jedinjenja jedan je od mehanizama koji se istražuju kada se govori o mogućoj vezi između konzumiranja prerađenog mesa i povećanog rizika od određenih vrsta raka. Ipak, na rizik mogu uticati i drugi sastojci, kao i način obrade mesa, pa se priča ne može svesti samo na jedan aditiv.

Da li je dovoljno kupiti proizvod bez E broja?

Ne nužno.

Kako objašnjava Džejms, proizvodi na kojima piše da su „bez nitrata“ takođe mogu sadržati biljne izvore nitrata, poput praha celera. I oni mogu doprineti stvaranju jedinjenja koja potencijalno mogu oštetiti ćelije.

Zato je, prema njegovom savetu, važnije razmišljati o tome koliko često jedemo prerađeno meso nego pokušavati da pronađemo „sigurniju“ verziju slanine ili salame.

Šta jesti umesto salame, kobasica i slanine?

Smanjivanje količine prerađenog mesa u ishrani ne znači da treba da se odreknemo proteina. Postoji mnogo drugih namirnica koje mogu da budu njihov izvor.

Među njima su:

pasulj i druge mahunarke
sočivo
sveža riba
piletina
ćuretina
orašasti plodovi
semenke
tofu

Ključ je, prema ovom stručnjaku, u raznovrsnoj ishrani koja se zasniva na celovitim i minimalno prerađenim namirnicama.

Drugim rečima, nije dovoljno gledati samo jednu reč na deklaraciji. Mnogo je korisnije posmatrati celu ishranu i koliko često se na tanjiru nalaze prerađene namirnice.

Češći izbor mahunarki, ribe, orašastih plodova i drugih minimalno prerađenih namirnica može da smanji oslanjanje na prerađeno meso.