Ukrajina prva u svetu primenjuje AI rojeve dronova: Mašine same odlučuju ko je meta

Budućnost ratovanja dronovima

Vojni stručnjaci slažu se da tehnologija rojeva predstavlja sledeću fazu u ratovanju bespilotnim letelicama. Njena moć leži u mogućnosti istovremene upotrebe desetina, stotina, pa čak i hiljada dronova, koji bi mogli preplaviti odbranu bilo koje mete – od čitavog grada do pojedinačnih vojnih ciljeva.

Prema rečima visokog ukrajinskog zvaničnika i kompanije koja stoji iza softvera, Ukrajina već gotovo godinu dana sprovodi napade rojevima dronova. Analitičari ističu da je ovo prva poznata rutinska primena ove tehnologije u borbi, što potvrđuje vodeću poziciju Ukrajine u razvoju ratovanja dronovima.

Spoj veštačke inteligencije i bespilotnih letelica

Tehnologija rojeva objedinjuje dve ključne sile modernog ratovanja: AI i dronove. Kompanije i vojske širom sveta razvijaju softver koji omogućava dronovima da međusobno komuniciraju i koordiniraju se nakon lansiranja.

Međutim, upotreba veštačke inteligencije na bojištu otvara i ozbiljna etička pitanja, posebno strah da bi mašine mogle samostalno odlučivati o sudbini vojnika i civila.

Ukrajinska primena u praksi

Dronovi korišćeni u nedavnom ukrajinskom napadu opremljeni su tehnologijom kompanije Swarmer. Softver omogućava dronovima da sami odluče koji će prvi napasti i da se prilagođavaju situaciji – na primer, ako jednom od njih ponestane baterije.

„Vi postavite metu, a dronovi rade ostalo. Rade zajedno, prilagođavaju se“, rekao je izvršni direktor Swarmera, Serhi Kuprijenko. Tehnologija je prvi put korišćena pre oko godinu dana za postavljanje mina, a od tada se primenjuje u napadima na ruske vojnike, opremu i infrastrukturu.

Jedan ukrajinski oficir potvrdio je da je njegova jedinica koristila ovu tehnologiju više od stotinu puta, a druge jedinice takođe raspolažu dronovima sa istim softverom. Iako se najčešće koriste po tri drona istovremeno, zabeleženi su napadi sa osam letelica, a Kuprijenko je naveo da je softver testiran i sa grupom od čak 25 dronova.

Efikasnost i ušteda resursa

Tipična operacija uključuje jednog izviđačkog drona i dve letelice naoružane bombama. Operater zadaje metu i naređuje napad, dok izviđački dron mapira rutu. Nakon toga, dronovi bombarderi sami odlučuju kada i koji od njih ispusti bombe.

Za ovakve misije potrebne su tri osobe: planer, operater i navigator. Bez softvera za rojeve, bilo bi potrebno devet ljudi. Ova tehnologija štedi vreme i oslobađa osoblje za druge zadatke, što je od ključnog značaja za Ukrajinu koja se bori protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja.

„Ne trebate zasebnog pilota za svaki dron, jedan pilot može upravljati mnogim dronovima“, dodao je Kuprijenko. Manji broj operatera pojednostavljuje koordinaciju, a međusobna komunikacija dronova smanjuje rizik od neprijateljskog ometanja signala.

Globalna utrka i tehnički izazovi

Iako ukrajinske operacije još ne dostižu nivo punog roja, koji bi uključivao stotine dronova, istraživači ističu da je čak i mala autonomna koordinacija impresivna. Kompanija Swarmer planira testiranje roja sa više od 100 dronova.

Sličnu tehnologiju razvijaju i SAD, Kina, Francuska, Rusija i Južna Koreja, ali redovna borbena primena još nije zabeležena. Održavanje stabilne komunikacije među dronovima i dalje je veliki izazov, a početni testovi Swarmera pokazali su probleme poput preopterećenja mreže zbog velike razmene podataka. Troškovi tehnologije takođe su visoki, što predstavlja izazov za Ukrajinu koja koristi veliki broj dronova.

Etika i ljudska kontrola

Rastuća upotreba AI u ratovanju otvara etička pitanja. Ujedinjeni narodi pozvali su na regulaciju autonomnog smrtonosnog oružja, dok SAD i saveznici insistiraju da u „lancu odlučivanja“ mora biti čovek.

Iz Swarmera poručuju da konačnu odluku o napadu uvek donosi čovek. „Decenijama se priča o potencijalu rojeva dronova da promene ratovanje. Do sada su ostali više proročanstvo nego stvarnost“, zaključuje stručnjak Zak Kalenborn sa Kraljevskog koledža u Londonu.