0
Ruske luke i brodove na Crnom moru, uključujući tankere koji prevoze milione barela nafte u Evropu, mogla bi da napadne ukrajinska vojska kako bi oslabila tu ratnu mašinu Moskve, upozorio je visoki zvaničnik Kijeva nakon nedavnih napada na ruska plovila. "Naši vojni ciljevi su sve što Rusi prevoze po Crnom moru", rekao je Oleg Ustenko, ekonomski savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. On je dodao da je to odmazda zbog povlačenja Rusije iz crnomorskog sporazuma o žitu kojem su posredovale Ujedinjene nacije i Turska, kao i zbog serija raketnih napada na ukrajinske luke i skladišta žita.
Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin saopštio da Rusija ne želi da produži sporazum o žitu koji je istekao u julu, usledili su masovni ruski udari na gotovo sve veće ukrajinske luke na Crnom moru. Najčešća meta je Odesa – žila kucavica ukrajinske mornarice.
„Priča je počela tako što je Rusija blokirala žitni koridor, preteći napadom na naša plovila, uništavajući naše luke. Naša pomorska infrastruktura je pod stalnim napadima“, rekao je Ustenko.
Naime, zbog povlačenja Rusije iz sporazuma o žitu, Ukrajina je morala da nađe alternativne rute za izvoz svojih žitarica. Glavne tačke sada su male luke na Dunavu koje se nalaze u oblasti Odesa, ali su, kao i sama luka Odesa na Crnom moru, izložene ruskom granatiranju.
Zbog svega navedenog, Ukrajina je praktično objavila rat ruskoj mornarici.
Tokom vikenda, Ukrajina je vode oko crnomorskih luka proglasila „ratnim rizičnim područjem od 23. avgusta do daljeg“. Ta zona obuhvata velike ruske luke kao što su Novorosijsk, Anapa, Gelendžik, Tuapse, Soči i Taman.
To će prouzrokovati skok cena osiguranja za brodove i može da ugrozi jednu od glavnih ruskih ruta za izvoz nafte i naftnih derivata, što je ključno kako bi Kremlj mogao da ima dovoljno novca da nastavi da finansira ratne napore u Ukrajini.
„Posle ovog vikenda, čini se da je Crno more opasnije mesto za međunarodni transport, a već je bilo veoma opasno. Mnoga plovila jednostavno ne idu u to područje. Bezbednost gotovo da ne postoji“, rekao je direktor „S&P Global Market Intelligence“ Bajron Mekini.
Ruska savezna pomorska agencija „Rosmorrechflot“ saopštila je u subotu da su ukrajinske snage napale tanker Sig dok je plovio u blizini ukrajinskog okupiranog poluostrva Krim.
„Pogođena je mašinska prostorija tankera, blizu vodene linije sa desne strane. Verovatno je u pitanju napad morske bespilotne letelice“, rekli su zvaničnici.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane saopštilo je da sve dok Rusi „terorišu mirne ukrajinske gradove i uništavaju žito, osuđujući stotine miliona na glad, za njih (Ruse) više neće biti sigurnih voda ili mirnih luka u Crnom i Azovskom moru“.
Prema obaveštajnoj kompaniji „Kpler“, Rusija je prošlog meseca isporučila skoro 59 miliona barela sirove nafte, trećinu svog ukupnog izvoza iz strateške crnomorske luke Novorosijsk. Od toga je 32 miliona barela otišlo u zemlje Evropske unije. Pored žitarica namenjenih za globalno tržište, luka radi i sa drugim gorivima kao što su dizel, benzin i nafta.
Novorosijsk je takođe mesto gde se završava naftovod Kaspijskog cevovoda konzorcijuma, donoseći do 1,3 miliona barela nafte dnevno iz Kazahstana, odakle se isporučuje na svetska tržišta.
Ova luka je i dom glavne pomorske baze Crnomorske flote. Prošle nedelje, ukrajinski morski dron je pogodio i oštetio ruski vojni desantni brod „Olenogorski Gornjak“. Ukrajina je u petak rano ujutro objavila o napadu pomorskim dronom na luku u kojem je oštećen ruski ratni brod u Crnom moru. Ukrajinski izvor rekao je da je pomorski dron s 450 kilograma TNT-a napao brod na kojem je navodno bilo oko 100 ruskih vojnika.
„Blizina moskovske vojske trgovačkim lukama mogla bi da poveća rizik za civilna plovila. Oni koji posluju na tržištima transporta kažu da ne očekuju da će Ukrajina da napadne komercijalni brod, ali postoji rizik da će instalacije ili brodovi biti uhvaćeni u unakrsnoj vatri“, upozorio je analitičar iz „Kplera“ Aleksis Elender.
Sve veći rizik koji ovaj sukob predstavlja za užurbane međunarodne plovne puteve znači da će morati da dođe do donošenja teških odluka za industriju brodarstva, kao i za trgovce koji su u iskušenju da nastave da kupuju jeftinu rusku naftu pod uslovima ograničenja cene od 60 dolara po barelu koje je prošle godine postavila grupa G7 – Grupa sedam razvijenih liberalnih demokratija koja uključuje SAD, Francusku, Nemačku, Italiju, Japan, Kanadu i Veliku Britaniju.
„Ipak imate grčke i turske tankere koji trguju oko te zone, rade sa ruskom naftom u granicama ograničenja cena, a bilo je dosta plovila u stranom vlasništvu u blizini i u blizini napada dronom u Novorosijsku. Najzanimljivije pitanje koje proizlazi iz ovoga jeste da li će oni hteti da nastave poslovanje u budućnosti ukoliko njihova višemilionska imovina sada bude u opasnosti od zalutalog projektila ili šta čega god drugog“, rekao je Mekini.
Međunarodna brodarska komora, koja predstavlja brodovlasnike i trgovce, nije htela da komentariše da li će najnoviji napadi u Crnom moru da utiču na dalje poslovanje njenih članova.
Ali, za Ustenka, zapadne kompanije bi već uveliko trebalo da shvate da sa Rusijom više ne može da bude regularnog posla.
Pročitajte još...
„Iz pravne i moralne perspektive, potpuno je neopravdano da ovi brodovi nastave da isporučuju rusku naftu. Sada je to podržano i sa ekonomske tačke gledišta, jer je rizik izuzetno visok. U takvim okolnostima, cene osiguranja će značajno skočiti, čime će ove isporuke biti neisplative. Vaše plovilo i vaša posada biće pod ogromnim rizikom“, naglasio je on.
Ustenka interesuje da li su velike kompanije koje prodaju osiguranje spremne da nastave ovakvu vrstu posla kada vide kakve slike dolaze sa Crnog mora.
„Ovo je pravi trenutak čak i za one koji još uvek pokušavaju da zatvore oči i koji se pretvaraju da se ništa nije dogodilo. Vreme je da shvate da – nema šanse“, ocenio je on.
BONUS VIDEO Ukrajinci dronovima napali poslovni centar Moskve
