Zbog činjenice da se Rusija povukla iz sporazuma o žitu, koji je prošle godine sklopljen u Istanbulu uz posredstvo Turske i Ujedinjenih nacija, Ukrajina je morala da nađe alternativne rute za izvoz svojih žitarica. Po svemu sudeći, ključnu ulogu će u narednom periodu imati Hrvatska, koja je postigla dogovor sa Kijevom. Uz to, glavne tačke su sada male luke na Dunavu koje se nalaze u oblasti Odesa, ali su, kao i sama luka Odesa na Crnom moru, izložene ruskom granatiranju.
Nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin saopštio da Rusija ne želi da produži sporazum o žitu koji je istekao u julu, usledili su masovni udari na gotovo sve veće ukrajinske luke na Crnom moru. Najčešća meta je Odesa – žila kucavica ukrajinske mornarice.
Sporazum o žitu, koji je postignut u julu prošle godine, omogućio je Kijevu da bezbedno izvozi žito morskim putem, sa brodovima koji zaobilaze rusku blokadu i bezbedno plove do Bosforskog moreuza u Turskoj, kako bi stigli do globalnih tržišta.
Pokazalo se da je ovaj sporazum od vitalnog značaja za stabilizaciju globalnih cena hrane i donošenje olakšanja zemljama u razvoju koje se oslanjaju na ukrajinski izvoz.
Svesni da Kremlj neće prestati sa konstantim granatiranjem luka, kao i da se sve više žita nakuplja u skladištima, Ukrajinci su krenula u misiju pronalaska alternativnih ruta za izvoz svojih žitarica.
Tako su sada dunavske luke, koje se nalaze na granici Ukrajine sa Rumunijom, glavni način Kijeva da otpremi milione tona žita u ostatak sveta.
Pre raspada sporazuma 17. jula, ukrajinske luke na Dunavu činile su oko četvrtinu izvoza žitarica, a sada su bitne tačke postale male luke na Dunavu, pre svega Reni i Izmail.
Međutim, nije dugo trebalo Rusima da pokrenu napade i na njih.
U ranu zoru u sredu, došlo je do udara iranskih bespilotnih letelica Šahed na oblast Odese u Ukrajini. Glavna meta, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo odbrane, bila je luka Izmail.
Prema navodima vojske, višespratne administrativne zgrade pretrpele su značajnu štetu.
Ukrajinska protivvazdušna odbrana uspela je da obori 11 bespilotnih letelica iranske proizvodnje Šahed iznad Odese, za koje je Južna komanda vojske navela da su „namerno“ gađale infrastrukturu na reci Dunav.
„Tokom noćnog napada na jugu Odeske oblasti, snage PVO uništile su 11 jurišnih bespilotnih letelica Šahed-136. Neprijatelj je namerno pokušao da uništi lučku infrastrukturu na Dunavu. Napadnuto je i skladište žita u nastavku terora Rusije po pitanju izvoza ukrajinskog žita“, navodi se u saopštenju ukrajinske vojske.
Ukrajinsko žito, ističu iz Kijeva, ima potencijal da nahrani milione ljudi širom sveta.
„Međutim, Rusija je izabrala put ubijanja, gladovanja i terorizma“, ocenuje Kijev.
Kao još jedna bitna tačka, sada se pominje i Hrvatska, čiji je ministar spoljnih poslova Gordan Grlić-Radman nedavno boravio u Kijevu.
Ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova je nakon toga objavilo da će izvoziti žitarice preko hrvatskih luka na Jadranskom moru i da će žito u Hrvatsku dolaziti Dunavom, a potom železnicom biti transportovano do jadranske obale.
Ministarstvo navodi da je s Hrvatskom o tome postiglo dogovor, nakon što je u Kijevu boravio ministar Grlić-Radman. Tada je resorno ministarstvo objavilo da je Hrvatska Ukrajini na raspolaganje stavila svoje luke za izvoz ukrajinskog žita. Ukrajina nije objavila koja bi se količina žita mogla izvesti na taj način.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Hrvatska je svesna važnosti sporazuma kao preduslova za obnovu i oporavak Ukrajine, ali i kao zalog da Ukraina ostane žitnica čiji proizvodi hrane svet, uključujući i najranjivije države. Stoga verujemo da će i hrvatska pomoć projektu Svetskog programa za hranu (WFP) doprineti tom cilju. U kontekstu moguće svetske krize hrane, Hrvatska je na raspolaganje stavila svoje luke za izvoz ukrajinskog žita te će to činiti i dalje“, naglasio je ministar Grlić-Radman.
Korišćenjem tog transportnog puta Ukrajina želi da zaobiđe blokadu Rusije u Crnom moru.
Kijev pokušava da poveća izvoz kopnenim putem preko Evropske unije, ali nekoliko susednih zemalja poput Poljske takođe opstruiše tu transportnu rutu. Mnogi poljoprivrednici u EU strahuju od pada cena ako ukrajinsko žito stigne na tržište.
BONUS VIDEO Raketiranje luke na Dunavu
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar