Ovo je najteži dan posle pomeranja sata - nije danas

Letnje računanje vremena počinje u nedelju tako što časovnike pomeramo za jedan sat unapred, sa dva na tri. Naizgled sitna promena na satu, ali ozbiljan izazov za naš organizam i svakodnevicu. Kako pomeranje sata utiče na mozak, san i zdravlje, za RTS govorio doktor Dragan Hrnčić, neurofiziolog i stručnjak za poremećaje spavanja.

Promene vremenskih prilika, posebno dugotrajne padavine, u kombinaciji sa pomeranjem sata, mogu da utiču i na psihu i na fizičko stanje. Često se javljaju promene raspoloženja i osećaj blagog pada energije, objašnjava dr Dragan Hrnčić za RTS.

„Prve stvari koje vidimo sa ovom kišom – malo se osećamo i depresivnije i promene raspoloženja su moguće.“

Iako se pomeranje sata u Srbiji sprovodi već četiri decenije, sve više pažnje privlače njegovi efekti na zdravlje, naročito na san i cirkadijalni ritam.

Ponedeljak kao „najteži dan“

Sam čin pomeranja sata često ne deluje dramatično, ali posledice postaju vidljive već na početku radne nedelje.

„U nedelju nećemo toliko osetiti, jer ćemo se probuditi u skladu sa svojim biološkim satom“, ali već sutradan dolazi do sudara biološkog i društvenog ritma.

„U ponedeljak ćemo morati da se probudimo u skladu sa svojim društvenim satom… i shvatićemo da smo ukrali jedan sat od spavanja i noći, i dodali ga danu“, napominje neurofiziolog.

Posledice su, kako ističe, primetne kod većine ljudi.

„To je dan u kome ćemo imati najviše posledica – bićemo umorniji, pospaniji i imaćemo manje energije.“

Ko najteže podnosi promenu

Iako je reč o pomeranju od samo jednog sata, efekat na organizam nije zanemarljiv, jer pomeramo ceo biološki ritam, naglašava Hrnčić.

Najosetljivije grupe su ljudi sa određenim navikama i zdravstvenim stanjima.

„Najteže će podneti osobe koje spadaju u takozvani kasno večernji hronotip – ‘sove’, kojima je i inače teško da ustaju rano“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Posebno su izloženi i adolescenti, ali i hronični bolesnici.

„Adolescenti imaju pomerenu fazu spavanja i sada će morati još ranije da ustaju. Hronični bolesnici imaju smanjen adaptacioni kapacitet.“

Dodatno, problemi su izraženiji kod onih koji rade u smenama.

„Ljudi koji često menjaju smene imaju najveće probleme sa cirkadijalnim ritmom.“

Kako se pripremiti i šta izbegavati

Iako je adaptacija relativno kratka, nagla promena može da bude izazov.

„Promena će trajati najviše do sedam dana, ali je problem što se desi naglo“, kaže Hrnčić.

Zato se preporučuje postepena priprema. „Možemo da ublažimo prelazak ako par dana ranije počnemo da pomeramo vreme spavanja u manjim intervalima.“

Posebno je važno izbegavati navike koje dodatno remete san.

„Ljudi često posegnu za većom količinom kafe ili odspavaju popodne, umesto 20 minuta, sat ili dva i time dodatno pomere uspavljivanje uveče, što nije cilj.“

Ključnu ulogu ima i svetlost.

„Naš organizam ne meri vreme časovnikom, nego svetlošću. Važno je da tokom dana budemo izloženi svetlosti, a uveče da stvorimo mrak – ta smena ‘navija’ naš biološki sat“, objašnjava dr Hrnčić.

Prolećni umor ili zdravstveni problemi

Period promene sata često se poklapa sa takozvanim prolećnim umorom, što može da zbuni mnoge.

„Prolećni umor može da traje dve do tri nedelje, do maksimalno mesec dana“, kaže Hrnčić.

S druge strane, efekti pomeranja sata su kratkotrajni. Ako tegobe traju duže, potrebno je potražiti uzrok.

„Ako simptomi perzistiraju, to više nije ni prolećni umor ni pomeranje sata – treba tražiti uzrok, bilo da je u pitanju poremećaj spavanja ili nešto drugo, poput anemije.“

Suplementi - pomoć ili zabluda

U pokušaju da ublaže tegobe, mnogi se okreću suplementima.

„Najčešće se uzima melatonin, koji je postao veoma popularan“, kaže dr Hrnčić, međutim, upozorava da nije rešenje za sve.

„Ako nemate jasne indikacije, on neće imati efekat“, a čest problem je i nepravilna upotreba.

„Ljudi greše sa doziranjem i vremenom uzimanja, a istovremeno zanemaruju osnovne navike za kvalitetan san.“

Iako ima dobar bezbednosni profil, savet je oprez.

„Ne treba ga uzimati bez konsultacije sa lekarom, posebno ako se koriste drugi lekovi.“

Da li je letnje vreme prirodno

Konačno, pitanje koje se često postavlja jeste – da li je ovaj sistem u skladu sa našim biološkim ritmom.

„Smatramo da je zimsko računanje vremena prirodnije za naš organizam“, navodi Hrnčić.

Problem letnjeg vremena je, kako objašnjava, u jutarnjem mraku.

„Često se budimo pre izlaska sunca, što nije u skladu sa biološkim ritmom.“

Zato se savetuje postepeno prilagođavanje.

„Treba leći kao i obično, ali se polako prilagođavati novom ritmu“, savetuje dr Dragan Hrnčić.

Pomeranje sata, iako deluje kao mala promena, za organizam predstavlja ozbiljan test. Dobra vest je da se većina ljudi prilagodi u roku od nekoliko dana – uz malo pažnje, svetlosti i dobrih navika sna.