Nešto veoma čudno se dešava ispod leda na Grenlandu

Ispod ledenog pokrivača Grenlanda dešava se neobičan proces koji bi mogao pomoći naučnicima da bolje razumeju kako se ovaj ogroman ledeni sistem menja i topi.

Kako piše BBC Science Focus, duboko ispod površine led se polako kreće i formira neobične strukture nalik stubovima i vrtlozima – proces koji jedan naučnik opisuje kao „lonac ključale testenine“.

Led koji se ponaša kao tečnost

Ove neobične formacije prvi put su uočene još 2014. godine pomoću radarskog snimanja, ali njihovo poreklo dugo je bilo misterija.

Novo istraživanje sugeriše da je u pitanju termalna konvekcija – proces u kojem se topliji delovi materijala podižu, a hladniji spuštaju, stvarajući spor, kružni tok.

„Obično mislimo o ledu kao o čvrstom i nepokretnom materijalu“, rekao je profesor Andreas Born sa Univerziteta u Bergenu. „Zato je otkriće da delovi ledenog pokrivača prolaze kroz konvekciju, gotovo kao lonac ključale testenine, zaista fascinantno.“

Kako nastaju „stubovi“ u ledu

Naučnici smatraju da se ove strukture formiraju hiljadama godina, pod uticajem toplote koja dolazi iz unutrašnjosti Zemlje, prenosi Danas.rs.

Iako zvuči kontraintuitivno, fizički je moguće – jer je led, uprkos čvrstom stanju, mnogo „mekši“ nego što deluje.

Da bi proverili ovu hipotezu, istraživači su napravili digitalni model ledenog pokrivača Grenlanda, koristeći isti tip simulacija koji se koristi za proučavanje kretanja Zemljinog omotača.

Kada su podesili parametre poput debljine i strukture leda, model je počeo da pokazuje uzlazne „stubove“ i vrtloge, slične onima koji su zaista uočeni ispod Grenlanda.

Zašto je ovo važno

Otkriće ima značajne posledice za razumevanje klimatskih promena.

Grenlandski ledeni pokrivač prostire se na više od 1,7 miliona kvadratnih kilometara, a njegovo potpuno topljenje podiglo bi nivo mora za više od sedam metara.

Istovremeno, istraživanja pokazuju da se topljenje ubrzava: količina otopljene vode višestruko je porasla u poslednjim decenijama.

„Grenland danas beleži češće i intenzivnije epizode ekstremnog topljenja nego ranije“, upozoravaju naučnici.

Led je „osetljiviji“ nego što se mislilo

Jedan od ključnih zaključaka studije jeste da je led verovatno mekši i osetljiviji na pritisak nego što se ranije verovalo.

To je važno jer bolji uvid u ponašanje leda omogućava preciznije prognoze o tome koliko brzo će se ledeni pokrivači topiti i kako će to uticati na porast nivoa mora.

Razlog za brigu – ali ne i paniku

Ipak, istraživači ističu da same ove formacije ne znače da će se Grenland topiti brže nego što se već očekuje.

„Ove strukture su više poput fosila prošlih klimatskih uslova – ostatak debljeg, hladnijeg i stabilnijeg leda iz ledenog doba“, objašnjavaju autori.

Priroda i dalje iznenađuje

Na kraju, naučnici ističu da ovakva otkrića pokazuju koliko još toga ne znamo o procesima koji oblikuju planetu.

Svako novo saznanje, kako navode, pomaže da se bolje razume budućnost klimatskih promena – ali i budi divljenje prema prirodi.