U ovoj zemlji su pronađene najveće zalihe litijuma u Evropi: Vlast ima velike planove, ali nisu svi oduševljeni

Pored mesta Cinovec u nemačko-češkoj pograničnoj oblasti je pravo blago. Oko tri do pet posto svetskih rezervi litijuma nalazi se u blizini tog mesta - najveće nalazište u Evropi. Cinovec je udaljen oko 100 kilometara od Češke prestolnice Praga. Taj vrlo lak metal je poslednjih godina dobio na važnosti. Litijum se koristi, između ostalog, u proizvodnji baterija i akumulatora i energetska tranzicija i elektromobilnost su trenutno teško zamislivi bez litijumskih baterija. Cena te sirovine je u međuvremenu toliko porasla da bi se i Češkoj isplatila eksploatacija. No to bi moglo da dovede do velikih promena, piše Dojče vele.Naime, prema analizi Češke privredne komore, Češka je iscrpela sve dosadašnje izvore privrednog rasta. Prema tome, zemlji preti privredna stagnacija u narednim godinama. Premijer Petr Fiala se nada da bi eksploatacija litijuma mogla da postane novi podsticaj češkoj ekonomiji. Kada je početkom septembra premijer predstavio svoju viziju razvoja zemlje u narednih trideset godina, naveo je šest oblasti u kojima bi Češka u budućnosti morala strateški ulagati. Pritom je govorio i o litijumu i ulaganju u njegovo eksploatisanje, što je mnoge iznenadilo.„Litijum je ključna sirovina za elektromobilnost, posebno za skladištenje električne energije. Zato radimo na tome da počnemo s eksploatacijom što je pre moguće, idealno 2026. godine“, rekao je Fiala.Selo Cinovec se nalazi usred rudarske regije. Rude su se tu kopale još u 13. veku, a volfram i kalaj od 1940-ih pa nadalje. Zatim su prva istraživanja dvehiljaditih godina pokazala da tu postoje značajne zalihe litijuma, kao i s druge strane nemačko-češke granice, gde se nalazi manji dio rezervi. Češka je već potpisala sporazum sa saveznom pokrajinom Saksonijom o mogućoj suradnji u eksploataciji litijuma. Na češkoj strani, za eksploataciju litijuma bi trebala biti nadležna Češka elektroenergetska kompanija ČEZ.Aktualna studija pokazuje da bi kod mesta Cinovec godišnje moglo da bude eksploatisano 2,25 miliona tona rude, što bi omogućilo proizvodnju gotovo 30.000 tona litijumskog hidroksida. Prema trenutnim procenama, količina iskopane grube bi verovatno bila dovoljna za proizvodnju gotovo milion litijumskih baterija za automobile svake godine.Češka bi htela sama da proizvodi baterije: „Možemo pokriti celokupni lanac, od rudarstva, prerade, proizvodnje baterija, proizvodnje čipova do finalne proizvodnje automobila“, rekao je Fiala. Eksploatacija litija, nadaju se, takođe bi mogla postati privredni motor za celu regiju.Regija Ustečki kraj na severozapadu zemlje spada među najsiromašnije u Češkoj Republici. Na eksploataciji lignita radilo je hiljade ljudi u tom području. Završetak eksploatacije nazirao se od devedesetih godina i ostavio je strukturalne probleme. Površinski kop je takođe ostavio duboke ožiljke, više od 100 naselja su progutali bageri.Procenjuje se da bi se tokom 25-godišnjih eksploatacija litiijuma moglo dobiti hiljade rudara. Izgradnja velike fabrike za proizvodnju akumulatora za električne automobile osigurala bi radna mesta i novac regionu. Češka elektroenergetska kompanija navodi kako bi eksploatacija mogla početi za četiri godine.Regija Ustečki kraj podržava eksploataciju litijuma pod uslovima da se ona obavlja na ekološki najprihvatljiviji mogući način. „Mogućnost eksploatacije litijuma vidim kao šansu", kaže Jan Šiler, načelnik okruga i član stranke ANO. „Ali mnogo toga zavisi od uslova koji će biti dogovoreni pre iste eksploatacije. Još uvek imamo živa sećanja na posljedice eksploatacije ugljena u regiji. Svako narušavanje ili pogoršanje životnih uslova mora biti adekvatno nadoknađenim zajednicama“, kaže Šiler za DW.Regija će dobiti novac od Evropske unije iz Fonda za pravednu tranziciju, za finansiranje prestanka eksploatacije ugljena i promene strukture lokalne privrede. Deo tog novca bi trebao biti usmeren ka razvoju projekta za eksploataciju litijuma. Međutim, neki stručnjaci upozoravaju da regija Ustečki kraj, nakon eksploatacije lignita, ne bi trebalo jednostavno preći na sledeću rudarsku aktivnost. Umesto toga, oni preporučuju da se novac investira u obrazovanje i opšte restrukturiranje privrede u regiji.Slično razmišlja i lokalno stanovništvo. Na primer, Mihal Kolecko, profesor na Univerzitetu Jan Evangelista Purkine u gradu Usti na Labi, oštro se protivi eksploataciji litijuma. „Mislim da litijum nije pravi put. Ako želimo promeniti regiju i da joj damo novu budućnost, moramo se odlučiti za istinsku promenu. Moramo se usredsrediti na oblasti koje imaju potencijal i koje će regiji pružiti ne samo ekonomsku budućnost, nego će promeniti i društveni sastav i obrazovni nivo stanovništva“, kaže Kolecko za DW.Mišljenja ljudi koji žive oko Cinoveca su podeljena. Kada je početkom septembra u obližnjem Dubiju održan sastanak građana i predstavnika ČEZ-a, koji je većim delom u rukama države, dvorana je bila ispunjena do poslednjeg mjesta. Kako je preneo češki radio, stanovnici su najviše zabrinuti za vodosnabdevanje i pogoršanje kvaliteta vazduha kao posledica transporta eksploatisanih sirovina.Kao kod svake eksploatacije i eksploatacije litija također ima utjecaj na okoliš. U Južnoj Americi, u takozvanom „litijskom trouglu“ između Bolivije, Čilea i Argentine, nalazi se oko 70 posto svetskih rezervi, nivo podzemnih voda je naglo opao zbog crpljenja litijumskih soli. Zbog neodgovarajućeg postupanja rudarskih kompanija na pojedinim mjestima došlo je do zagađenja vazduha, vode i zemljišta. U Cinovecu bi litijum bio eksploatisan iz stena. I taj način eksploatacije se smatra vodointenzivnim – zahteva mnogo energije i skuplji je od eksploatacije iz slane vode.Prema energetskoj kompaniji ČEZ, planirano je da pregovori za početak eksploatacije litijuma krajem ove godine. Međutim, čini se da kompanija ne sumnja u ishod postupka: već je kupila zemljište na kojem će biti postrojenje za preradu litijuma, za milijardu čeških kruna (oko 40,8 miliona evra).***BONUS VIDEO: Sprema se novo istraživanje za iskopavanje litijuma u Pocerini: Rudarske kompanije ne miruju po Srbiji