Zemlja koju je Amerika bombardovala sedi na litijumu vrednom stotine milijardi dolara: U lov su krenule najveće sile sveta, borba će biti žestoka

Talibanski komandant Sajed Vali Sajid proveo je godine boreći se sa američkim vojnicima na brdima i plodnim poljima u dolini reke Peč u Avganistanu. Međutim, ništa ga nije zbunilo kao novi talas stranaca koji su počeli da se pojavljuju krajem 2021. godine. Bili su uporni kako bi pronašli ono za šta je samo nekolicina meštana verovala da ima vrednost.

"Kinezi su bili neverovatni. U početku nam nisu rekli šta žele. Ali onda sam video uzbuđenje u njihovim očima i tada sam razumeo reč 'litijum'", rekao je Sajid.Deceniju ranije, Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Američkih Država zaključilo je da bi ogromno bogatstvo litijuma moglo da vredi milijardu dolara. U memorandumu iz 2010. godine, Pentagon je ispitivao razvojni potencijal Avganistana i nazvao tu zemlju "Saudijskom Arabijom od litijuma". Godinu dana kasnije, američki geološki zavod objavio je mapu lokacija litijuma i naveo da bi Avganistan "mogao da se smatra svetski priznatim budućim glavnim izvorom litijuma".Ali sada, u velikom zaokretu moderne avganistanske istorije, upravo su talibani, koji su pre dve godine zbacili vladu koju su podržale SAD, ti koji konačno žele da eksploatišu te ogromne rezerve litijuma, u vreme kada rastuća globalna popularnost električnih vozila podstiče hitnu potrebu za mineralom, vitalnim sastojkom u njihovim baterijama. Prema Međunarodnoj agenciji za energiju, do 2040. godine potražnja za litijumom mogla bi da poraste 40 puta u odnosu na nivoe iz 2020. godine.

Međutim, Avganistan je i dalje pod intenzivnim međunarodnim pritiskom, politički izolovan i opterećen američkim i multilateralnim sankcijama zbog zabrinutosti za ljudska prava, posebno represije nad ženama i povezanosti talibana sa terorizmom. Ali, ogromno obećanje litijuma moglo bi da osujeti napore Zapada da pritisne talibane da promene svoje ekstremističke načine. A kako nema Sjedinjenih Američkih Država u Avganistanu, kineske kompanije su preuzele vođstvo.Rastuća potražnja za litijumom deo je svetske borbe za metalima koji se koriste u proizvodnji električnih vozila i ključni su za tranziciju zelene energije. Ali rudarenje i prerada minerala kao što su nikl, kobalt i mangan često imaju neželjene posledice, na primer, štetu po radnike, zajednice i životnu sredinu. U Avganistanu, te posledice izgledaju kao geopolitičke - potencijalno bogaćenje talibana i korak napred za Kinu.Otprilike u vreme kada je Kabul pao u ruke Talibana, u avgustu 2021. godine, svetsko tržište litijuma je skočilo. Cena minerala je osmostruko porasla, što je privuklo kineske preduzetnike u Avganistan.

Kineski rukovodioci prijavili su se na sastanke sa talibanskim liderima, tražeći prava na istraživanje. U januaru su talibanski zvaničnici uhapsili kineskog biznismena zbog navodnog krijumčarenja 1.000 tona litijumske rude preko Pakistana.Ali ono što je sigurno jeste da se Avganistan nalazi usred sveobuhvatne tranzicije posle decenija rata i dokle god su Talibani izopšteni od strane Zapada, Avganistan će, ako ne po izboru onda po nuždi, odlutati u zagrljaj Kine, piše Vašington post."U alternativnom univerzumu, naši projekti su mogli da stvore zaposlenja i poreske prihode koji bi obezbedili ekonomsku osnovu i osnažili avganistanski narod. Umesto toga, imaćemo kineske kompanije koje iskopavaju litijum koji će ga na kraju prodati Zapadu", rekao je Pol A. Brinkli, bivši zamenik američkog sekretara odbrane.

Niko nije bio svestan njegove vrednosti

Predstavnik lokalnih rudara Nesar Ahmad Safi šetao je uz reku Peč u Kunaru, dolini koju su Amerikanci zvali "dolina smrti". Blizu reke nalazi se vojna baza Nangalam - trag prisustva Sjedinjenih Američkih Država.

Sat vremena iza napuštene baze, dolina je postala strma i stenovita, a na vidiku su se pojavile planine. Od antičkih vremena, rudnici su bili dodatni izvor prihoda za farmerske porodice. Izvlačili su drago kamenje kao što su kvarc, turmalin i kunzit, staklasti, ljubičasti kristal i prodavali ih u centralnoj i južnoj Aziji.Dok su iskopavali visokokvalitetni kunzit, rudari su rutinski odbacivali mlečni kamen. Meštani su ga zvali "takhtapat" - otpadni kunzit, ali geolozi ga znaju kao spodumen - rudu koja sadrži litijum.Nakon američke invazije 2001. godine, timovi Geološkog zavoda koji su radili kao deo radne grupe Pentagona otkrili su da je sadržaj litijuma bio toliko visok da je mogao da parira nalazištima u Čileu i Argentini, nekim od najvećih svetskih proizvođača litijuma. Takođe su procenili, koristeći vazdušna istraživanja, da su doline Kunar i Nurestan bogati stenama koje sadrže litijum, ali da su previše opasne za posetu.Geolog koji je učestvovao u studiji Pentagona, Kristofer Vnuk smatra da ni danas nije utvrđena tačna veličina avganistanskih rezervi litijuma.

"Kao geolog, nikada nisam video ništa slično Avganistanu. To bi moglo da bude mesto sa najviše minerala na zemlji. Ali osnovni geološki posao jednostavno nije obavljen", kaže Vnuk.Čak i ako se dokaže da avganistanske planine sadrže visokokvalitetan litijum, rudnici će biti isplativi samo ako se oko njih izgrade novi putevi, železnice, fabrike za preradu rude i elektrane.To nije problem, smatraju kineski analitičari."Avganistanu nedostaje industrijska baza, ali imaju velike mineralne resurse i nijedan zapadnjak ne može da se takmiči sa Kinezima kada je u pitanju izgradnja infrastrukture", smatra Džo Bo, pukovnik Narodne oslobodilačke armije u penziji.

Šahabudin Delavar, avganistanski ministar rudnika i vođa viših talibana kaže da se potražnja za naftom smanjuje, ali za litijumom konstantno raste - samo u Nurestanu ima 2,5 miliona tona. Prema njegovim rečima, samo sa tim, Avganistan može da bude jedna od najbogatijih zemalja na svetu."Do 2030. godine, kada će oko 60 odsto svih automobila u Kini, Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama biti električni, očekuje se da će se svet suočiti sa nedostatkom litijuma", rekao je Henri Sanderson, izvršni urednik "Benchmark Mineral Intelligence".

Kineska zlatna groznica

Prva poruka na bilbordu koja pozdravlja putnike čim izađu sa međunarodnog aerodroma u Kabulu nije na engleskom ili dariju, već na kineskom.

Mnogi Kinezi borave u hotelu Guijuan u centru grada. Tamo je takođe smešteno i oko 100 avganistanskih prevodilaca. Oni su angažovani da pomognu u organizovanju kupovine litijuma u Kunaru. Međutim, krajem prošle godine, hotel je pogođen bombaškim napadom u kojem je povređeno na desetine. Odgovornost je preuzela islamska država. Ubrzo nakon toga, avganistanska vlada je nametnula, kako je rekla, privremenu zabranu privatne prodaje litijuma i počela da izrađuje nove zakone koji će regulisati ono što je postalo "besplatno za sve".Ovih dana, grupica kineskih rudara još uvek je u Kabulu i čeka da se trgovina litijumom nastavi.Jedan od njih je Jue, rudar koji je kopao u Pakistanu, Rusiji i Indoneziji. On kaže da ne može da ode, jer je mineralni potencijal Avganistana prevelik."Posle ovolikih godina sukoba, resursi Avganistana su netaknuti", kazao je on i dodao da nijedna rudarska dozvola zaista nije data, ali da je srećan što čeka.

"Božija osveta"

U podzemnoj tami, rudar je svoju bušilicu pritisnuo na zemlju, dok je drugi počeo da puni kolica kamenjem o krenuo ka izlazu iz rudinika.Zdepast bivši vojnik avganistanskih snaga Husein Vafamel gledao je u svoj ulov. Podigao je prugasti, zeleni kamen turmalin, vrstu dragog kamenja koju su on i njegovi ljudi tražili, a onda je uzeo beli kamen - tahtapat, litijumovu rudu i bacio ga preko ramena, uzdahnuvši sa žaljenjem."Prošle godine, nakon što su kineski kupci prvi put stigli, cena rude litijuma je porasla na oko 50 centi po kilogramu, što je obezbedilo neočekivani prihod. Šteta je što su talibani uništili trgovinu, jer su planine ovde u Nurestanu bile pune 'dobre robe'", rekao je Vafamel.

Njegov rudnik u dolini Parun skriven je iza glečera kod reke Peč, na nadmorskoj visini od 3.600 metara. Ispred rudnika, Vafamel se žalio na beskrajnu borbu da sastavi kraj s krajem.Prema njegovim rečima, on i njegov tim su u avganistanskoj vojsci mesečno zarađivali po 280 dolara, ali ostali su bez posla kada je pala vlada. U siromašnoj dolini sa oslabljenom poljoprivredom, jedina opcija je odlazak u planine. Tako su muškarci sami naučili koje su vrste stena "bogate", gde treba da postave eksploziv, a gde da buše.Vafamel je rekao kako je poslednjih nedelja molio vladine zvaničnike da dozvole nastavak rudarenja litijuma. Ohrabren je njihovim odgovorom - ugovor bi mogao da bude potpisan sa stranom kompanijom, verovatno ove godine.Pre osamnaest meseci, talibanski komandant Sajid je bio uznemiren prilivom kineskih kopač, ali ovih dana, očajnički želi da se vrate ne bi li doneli posao za lokalno stanovništvo, kao i novu infrastrukturu.Nedavno je saznao da bi sporazum sa kineskim investitorima mogao da bude potpisan za samo nekoliko meseci, tako da već računa na novi asfaltni put u svom okrugu.Takođe, uživa kad samo pomisli da će Amerika da izgubi, ovog puta u nadmetanju oko minerala."Ponekad sam srećan što je Amerika sankcionisala Avganistan, jer sada američke kompanije ne mogu da ulažu u naš litijum. Zapravo, verujem da je to Božija osveta", zaključio je Sajid.BONUS VIDEO Čile nacionalizovao pitanje litijuma, a mi_ – Marijana Petković i Dragana Đorđević

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=ilenacionalizovaopitanjelitijumaamimarijanapetkoviidraganaorevi720p-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5915328"]