Foto: EPA-EFE/DANIEL KASAP

U Hrvatskoj u ponoć stupa na snagu izborna tišina uoči parlamentarnih izbora u nedelju, 5. jula.

Tokom dva dana izborne tišine zabranjena je svaka izborna promocija, objavljivanje procena izbornih rezultata, objavljivanje fotografija u sredstvima javnog informisanja, izjava i intervjua kandidata.

Redovni parlamentarni izbori u Hrvatskoj je trebalo da budu održani u decembru ove godine, ali epidemiološka situacija usled korona virusa uticala je da odluka bude drugačija I da se na izbore ide par meseci ranije.

Zvanično, izborna kampanja je trajala samo 15 dana, nezvanično ona je bila mnogo duže

Na izborima učestvuju 192 liste sa 2.700 kandidata.

Broj lista po izbornim jedinicama nije isti i kreće se od 13 u 5. do 22 u sedam izbornih jedinica.

Na izbornim listama su 41 odsto žene, a prosečna starost kandidata je 48,6 godina.

U 12. izbornoj jedinici, u kojoj osam zastupnika biraju nacionalne manjine, 17 je kandidata.

Srpska manjina ima zagarantovana tri poslanička mandata, a kandidati su iz SDS S I DS S.

Mađarska i italijanska manjina ima po jednog zagarantovanog kandidata, tako da je već sada poznato da će mandate u parlamentu dobiti Robert Jankovic odnosno Furio Radin, koji su I jedini kandidati.

Inače, hrvatski parlament ima 151 poslanika, koji se biraju neposredno tajnim glasanjem na mandat od četiri godine.

U 10 izbornih jedinica u Hrvatskoj bira ih se po 14, dijaspora bira tri, a pripadnici manjina osam saborskih zastupnika.

Zbog epidemije koronavirusa i mera zaštite koje se primenjuju, nedeljni parlamentarni izbori jedni su od najzahtevnijih od sticanja hvatske samostalnosti.

Pravo glasa na izborima u Hrvatskoj ima 3,86 miliona birača, koji će u Hrvatskoj I inostranstvu glasati na oko 7.000 hiljada biračkih mesta.

Izbore će pratiti gotovo 8.700 posmatrača.

Na sprovođenju izbora biće angažovano oko 75.000 ljudi.

Inače, prema oceni analitičara I istraživanjima javnog mnjenja Hrvatska se nalazi pred najneizvesnijim parlamentarnim izborima, a ko god da formira novu vladu naći će se pred nizom nezavršenih poslova, koji neretko zahtevaju i donošenje nepopularnih odluka.

Prema poslednjim istraživanjima, tesnu pobedu mogla bi da ostvari Restart koalicija, okupljena oko opozicionog SDP-a, iz koje je potekao aktuelni predsednik, Zoran Milanović, ali veći koalicioni potencijal aktuelnog premijera Andreja Plenkovića I vladajućeg HDZ-a mogao bi, smatra se, biti presudan za formiranje nove vlade.

Prema procenama HRejtinga, u svih deset izbornih jedinica relativni pobednik mogla bi da bude lista SDP koju predvodi Davor Bernardić, sa 60 mandata, druga je ona koju vodi Plenković sa 54 mandata, a treći Domovinski pokret Miroslava Škore sa 18 mandata.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar