U Crnoj Gori boravi oko 100.000 stranaca, najviše ih je došlo iz Rusije: "Želim tu da živim"

U jedan grad doselio je čitav drugi mali grad. Tako Crnogorci opisuju stanje u Budvi, nastalo nakon početka rata u Ukrajini. U mestu od 20-ak hiljada stanovnika, danas živi triput više, blizu 60.000. Najviše stranaca je iz Rusije, Ukrajine, ali ih ima i iz Turske. A kada turisti dođu, pišu to i crnogorske Vijesti očekuje se haos tokom leta: “Balon je pred pucanjem”, navode. Prema nezvaničnim procenama u državi boravi oko 100.000 stranaca. Ruse susrećemo i u Podgorici.“Mi smo otišli zbog rata. Naša kompanija je donela odluku, radimo sa stranim mušterijama, kompanija je donela odluku da izmestimo personal”, kaže Rus koji se sa porodicom preselio u Crnu Goru, dodajući da želi ostati i živeti tu, prenosi N1 BiH.

Crnoj Gori nedostaje saobraćajne i druge infrastrukture za ovako velik priliv stanovništva. Pored demografskih izazova, pred budućom Vladom su i oni ekonomski. Na ulici svoje otpremnine traže radnici bivšeg kombinata aluminijuma.“Mi se borimo, stalno tražimo i od skupštine i od Vlade. Neka pozovu predsednika i kažu jedan argument i mi se povlačimo s ulice. Međutim, ništa od toga. Mi očekujemo realizaciju. Imamo i dve sudske presude na našoj strani. Sve je što se veli 1/1 na našoj strani“, govori Nikola Raković, predstavnik radnika i penzionera kombinata aluminija Podgorica.Za to vreme Vlada u tehničkom mandatu pohvalila se da Crna Gora, nakon Islanda ima najveću stopu rasta BDP-a u Evropi, čak 6,1 odsto. Aktuelni lideri Pokreta Evropa sad, svojevremeno su kao ministri u Vladi Zdravka Krivokapića ukinuli doprinose za zdravstvo, te deo poreza na plate. I Jakov Milatović i Milojko Spajić, time su pobrali simpatije, jer su plate, posebno u javnom sektoru enormno rasle. No, mnogi se danas pitaju je li sistem održiv dugoročno?

“Logika je neka se sve prenese na PDV i da se kroz druge prihode države to da se finansira za dopinose. Naš je inače zdravstveni sistem bio u deficitu, nije bilo dovoljno novca. Ja lično verujem da ovako kako je postavljen, administrativno, znači nije nadomešten, nego ajmo to ukinuti pa ćemo videti šta će se dešavati kasnije, nije dobro rešenje”, kaže Zlatko Vujović, politički analitičar.Ali je rešenje koje Evropi sad donosi izborne pobede. Na krilima ekonomskih obećanja, strahuje se ipak i od grčkog scenarija.“To jeste imalo negativne konsekvence u smislu raskidanja ugovora sa privatnim zdravstvenim ustanovcama koje su davale zaštitu građanima. A zaista i živimo jednu ogromnu inflaciju. U poslednjih par godina je došlo do ogromnog poskupljenja svih namirnica, nekretnina, zakupa stanova…”, kaže Nikoleta Đukanović, politička analitičarka.Koliko je talas dolaska hiljada stranaca podigao cene nekretnina, toliko su bili i injekcija državi, dolazeći sa svežim kapitalom, pritom ne koristeći domaće fondove, ocenjuje se.Građani kažu da očekuju nastavak evropskog puta, a jasno im je da je kampanja ovaj put obilovala sa više ekonomskih i egzistencijalnih pitanja, u odnosu na pitanja države, nacije i vere.Zato nakon izbora, Crnogorci u šali ponavljaju, čovek se drži za reč, a političar za obećanje.BONUS VIDEO: Vanredni parlamentarni izbori: Premijer Crne Gore Dritan Abazović glasao u Ulcinju

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vanredniparlamentarniizboripremijercrnegoredritanabazoviglasaouulcinjumm-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="6265009"]