U poslednjem pozivu između američkog predsednika Džoa Bajdena i avganistanskog lidera Ašrafa Ganija pre nego što su Talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom, američki je predsednik nahvalio avganistansku vojsku koja se u samo desetak dana totalno raspala pred naletom islamskih ekstremista, a svojem je kolegi poručio i da "postavi ratnika na čelo oružanih snaga".
PROČITAJTE JOŠ:
Razgovor je održan 23. jula i trajao je 14 minuta, a njegov sadržaj danas je ekskluzivno objavio Rojters, čiji su stručnjaci potvrdili autentičnost snimka koju su dobili od anonimnog izvora.
U pozivu su Bajden i Gani, između ostalog, diskutovali su o vojnoj pomoći SAD-a Avganistanu, političkoj strategiji i menjaju percepcije javnosti, a iz transkripta poziva može se zaključiti da nisu bili posve svesni razmera opasnosti koja preti od talibana, niti su bili spremni na mogućnost da cela zemlja padne u njihove ruke u svega nekoliko nedelja. Samo 23 dana nakon poziva Gani je pobegao iz zemlje, talibani su preuzeli Avganistan, a SAD je pokrenuo masovnu evakuaciju svojih državljana i saveznika u kojoj je u naredna dve nedelje iz zemlje avionima prevezeno više od 123.000 osoba, prenosi Jutarnji.hr.
Razgovor Bajdena i Ganija svodi se na to da je predsednik SAD-a nudio vojnu pomoć vladi u Kabulu pod uslovom da sada bivši zvaničnik Avganistana uveri javnost da ima plan kojim će preuzeti kontrolu nad izrazito napetom situacijom u zemlji.
„Nastavit ćemo pružati podršku iz vazduha vašim snagama ako znamo kakav je plan“, poručio je Bajden Ganiju.
‘Postavi ratnika i menjaj percepciju’
Kako navode reporteri Rojtersa Aram Roston i Nandita Bose, američki predsednik je Ganiju savetovao da ishodi podršku moćnih ljudi u Avganistanu za svoju vojnu strategiju i potom na čelo vojske postavi „ratnika“, čime se referirao na ministra obrane, generala Bismilaha Kana Mohamadia (Spomenuti general je od 2002. do 2010. bio Načelnik glavnog štaba Nacionalne vojske Avganistana, a nakon pada Kabula pridružio se pokretu otpora talibanima u dolini Pandžšir pa javno pozvao na hapšenje predsednika Ganija „jer je izdao otadžbinu“).
Tokom poziva Ganiju Bajden je takođe nahvalio Oružane snage Avganistana, koje su trenirali i finansirali upravo Amerikanci.
„Očigledno je da imaš najbolju vojsku. Imaš 300.000 dobro naoružanih vojnika, koji se znaju boriti, protiv maksimalno 80.000 pobunjenika“, rekao je američki predsednik. Bilo je to samo nekoliko dana pre nego što se avganistanska vojska naočigled počela raspadati u raznim delovima zemlje, neretko predajući provincijska središta nakon neznatnog ili nikakvog otpora.
Da je Bajden shvatao da se tok događaja u Avganistanu ne odvija povoljno, ukazuje deo razgovora u kojem poručuje da vlada u Kabulu ima problem „percepcije“:
„Ne moram da ti govorim da je utisak širom sveta, ali i u delovima Avganistana, da se stvari ne odvijaju dobro u borbi sa talibanima. Potrebno je stvoriti drugačiju sliku o stanju stvari, bez obzira je li to istina, ili nije“, rekao je Biden i dodao da bi bilo dobro kad bi prominenti političari u Avganistanu održali zajedničku pres konferenciju na kojoj bi podržali novu vojnu strategiju.
„To bi promenilo percepciju, a to bi puno značilo“, zaključio je.
Novinari Rojtersa smatraju da se iz sadržaja razgovara može zaključiti da Bajden ipak nije očekivao totalni kolaps avganistanske vojske i pad države u ruke talibana koji se dogodio samo 23 dana nakon razgovora sa Ganijem (Ako jeste, to nije iskomunicirao u ovom razgovoru).
„Nastavićeo da se žestoko borimo, diplomatski, politički i ekonomski, da osiguramo ne samo da tvoja vlada opstane, nego da i jača“, rekao je američki predsednik avganistanskom kolegi.
Na upite Rojtersa za komentar ovog razgovora ni Bela kuća, ni Ašraf Gani nisu se oglasili.
Zato se valja prisetiti saopštenja koje je Bela kuća poslala medijima nakon razgovora sa Ganijem u kojem je istaknuta Bajdenova podrška avganistanskim oružanim i sigurnosnim snagama, kao i obećanje da će se od Američkog kongresa za njih zatražiti dodatna finansijska sredstva.
Šta je rekao Gani
Što se tiče Ganija, on je u razgovoru Bajdenu rekao da veruje da se može postići mir ako se „izbalansirana“ vojna situacija, ali je i poručio da „moraju brzo reagovati“.
„Suočeni smo s totalnom invazijom od strane talibana, uz punu logističku podršku Pakistana i najmanje 10 do 15 hiljada međunarodnih terorista“, rekao je Gani koji i danas tvrdi da su političke strukture u Pakistanu bile ključne za reorganizaciju talibana.
Ambasada Pakistana u Vašingtonu te optužbe, očekivano, negira: „Mit o talibanima koji dolaze iz Pakistana je samo izgovor koji gospodin Gani koristi kako bi opravdao vlastitu nesposobnost kao lidera“.
Treba podsetiti i da su u vreme kada su Bajden i Gani razgovarali talibani već kontrolisali oko polovine provincijskih središta, što je bio snažan indikator pogoršanja sigurnosne situacije. Vlada u Kabulu u javnost je tada puštala obećanja o promeni vojne strategije, s naglaskom na obranu velikih gradova u kojima živi najviše stanovništva, umesto borbe za ruralne teritorije. Bajden je taj najavljeni zaokret podupirao, tvrdeći da će to promeniti percepciju o stanju u Avganistanu.
„Ja nisam vojnik i stoga vam ne govorim kakav bi tačno trebao biti vaš plan, ali time nećete dobiti samo više pomoći, nego će se i promeniti utisak“, rekao je američki predsednik. Gani je ipak poručio da će američka podrška avganistanskoj vojsci „omogućiti pravu mobilizaciju“.
Da je ova promena strategije zapravo bila tek iluzija, pokazuje razvoj događaja u narednim nedeljama kada su talibani preuzimali sve više gradova i provincija. Često uz minimalni otpor demoraliziranih avganistanskih vojnika, a ponekad i doslovno bez ispaljenog metka, nakon dogovora sa lokalnim zvaničnicima. Ton je tada promenio i Pentagon, čiji je portparol Džon Kirbi, ne bez natruha frustracije, poručio da Avganistanske snage za nacionalnu obranu i bezbednost moraju braniti svoju zemlju.
„To je njihova vojska, to su njihova provincijska središta, to su njihovi ljude koje moraju braniti“, rekao je Kirbi 9. avgusta. Dva dana kasnije američki obaveštajci su poručili da bi talibani mogli izolovati Kabul za 30 dana i osvojiti ga za tri meseca. Samo četiri dana kasnije, grad je pao.
Sukob sa Karzaijem
Osim uzaludnih ideja o promeni strategije i percepcije, razgovor Bajdena i Ganija ukazao je na još jedan od ključnih problema vlasti u Kabulu, a to su unutarnje političke borbe i sveopšta razedinjenost. Kada je Bajden zamolio Ganija da u svoju pres konferenciju uključi i bivšeg predsednika države Hamida Karzaija (koji je proteklih dana učestvovao u razgovorima sa talibanima oko budućnosti zemlje), on je to odbio tvrdeći da to ne bi pomoglo.
„Ne možemo dovesti svaku osobu, pogotovo ne njega koji u svemu ide kontra naše vlasti. Zadnji put kad sam se susreo sa njim razgovarali smo 110 minuta tokom kojih me psovao i optuživao da sam američki sluga“, kazao je Gani, na šta mu je Bajden odvratio da će se suzdržati od komentara.
Istog dana Gani je razgovarao i sa Bajdenovim savetnikom za nacionalnu bezbednost Džejkom Salivanom, generalom Markom Milijem i zapovednikom Središnjeg zapovedništva SAD-a, generalom Frankom Mekenzijem. Rojters u posedu ima i transkript tog razgovora.
I ovde fokus više bio na globalnoj percepciji stanja u Avganistanu, a manje na razvoju neke vojne strategije.
„Utisak je u SAD-u, Evropi, i po svim medijima da su talibani u naletu i da idu ka pobedi u Avganistanu. Moramo preokrenuti taj narativ“, rekao je Mili u razgovoru, dok je Mekenzi dodao da „vreme nije naš prijatelj“ i „moramo reagovati brzo“.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar