"Učinimo Albaniju ponovo velikom": Trampov guru ruši Edija Ramu

Kao što je Tramp uspeo da preokrene svoju političku sudbinu, tako i Beriša, 80-godišnji otac albanske demokratije, traži svoju šansu za povratak. Njegova Demokratska partija, uz podršku LaSivite, pokušava da okonča 12-godišnju vladavinu socijalista Edija Rame, koji je Albaniju vodio iz pozicije gradonačelnika Tirane, a zatim kao premijer.

Iako opterećen optužbama za korupciju, Beriša i njegovi saradnici tvrde da je reč o političkom progonu iniciranom od strane Bajdenove administracije, koja ga je 2021. godine stavila na crnu listu SAD-a, zajedno sa njegovom ćerkom i zetom. Odluka je dodatno oslabila opoziciju, a Berišu stavila u kućni pritvor do septembra 2024.

Uprkos tome, on se obratio narodu — doslovno sa prozora stana u centru Tirane, pomoću mikrofona podignutog na osmi sprat. Njegovi govori i zapaljiva retorika zapalili su masu i vratili ga u politički fokus.

LaSivita u akciji: “Napravimo Albaniju ponovo velikom”

Kris LaSivita nije došao slučajno. On je prepoznao u Beriši političku figuru sličnu Trampu: nekadašnjeg lidera koga je establišment proglasio “toksičnim” i potisnuo, ali koji ima snažnu bazu i jasan narativ otpora, piše Politiko.

Na javnom događaju ranije ove godine, LaSivita je poručio: „Sa zdravom demokratijom i pravim prijateljstvom sa Amerikom, možemo ponovo učiniti Albaniju velikom.“

Zanimljivo, ovo je čovek koji je pomogao Trampu da osvoji svih sedam ključnih saveznih država u SAD-u 2024. godine — i sada pokušava da slično učini sa Berišom u Albaniji.

„U poslednje dve godine, Kris LaSivita je savetovao dve velike političke figure, u dve različite zemlje... ta dva slučaja su Donald Tramp i Salji Beriša“, izjavio je portparol Demokratske partije Alfred Lela za Politiko.

Prema Lelinim rečima, njih dvojicu odlikuju „zapanjujuće slični profili... (bili su) progonjeni od strane establišmenta — kako domaćeg, tako i međunarodnog — meta pravosudnih sistema svojih zemalja, i predstavljeni kao opasni autsajderi koje treba po svaku cenu eliminisati iz politike.“

Rama i Trampov krug: Susret koji se nije dogodio

O ne baš dobrim odnosima Rame i Trampove administracije govori i nedavni događaj. Naime, na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru 2025, Edi Rama je pokušao da dođe do susreta sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom, bliskim saveznikom Trampa. Tokom konferencije, Vens je kritikovao EU zbog ignorisanja demokratskih vrednosti i zatvaranja opozicionih lidera:

„Demokratski mandat ne može se osvojiti hapšenjem protivnika, ignorisanjem birača i gušenjem slobode govora.“
Vensove reči očigledno su bile aluzija na slučaj Beriše.

Rama je, prema izveštajima, lobirao preko albanskih i kosovskih oligarha i američkih konsultanata da mu se omogući makar fotografija sa Vensom ili državnim sekretarom Markom Rubijom. Međutim, kako su pisali albanski mediji, susret nikada nije dozvoljen — Rama je bio sprečen da vidi Vensa jer je, prema tvrdnjama više izvora, lično Suzan Suzi Vajls, šefica osoblja Donalda Trampa, blokirala pokušaj susreta. Zanimljivo je da se priča i da je ona nedavno nešto slično uradila srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću. Vučić nije dobro procenio da smeta, te mu je šefica Trampovog kabineta zabranila ulazak u kompleks na Floridi, iako je platio, izjavio je nekadašnji diplomata Nebojša Vujović povodom vesti da se predsednik Srbije iz SAD naglo vratio u zemlju.

To je bio jasan signal iz Trampovog kruga: Rama nije njihov čovek.

Rama, nekadašnji miljenik Zapada, sada izolovan?

Edi Rama se godinama profilisao kao najbliži saveznik Zapada na Balkanu. Njegova saradnja sa britanskim strategom Alisterom Kembelom i bivšim britanskim premijerom Tonijem Blerom kao savetnikom rezultirala je ubedljivom pobedom na izborima 2013. Rama je prisustvovao svim važnim samitima EU i NATO, redovno nosio patike među diplomatama u odelima i organizovao glamurozne forume u Tirani.

Međutim, sa dolaskom Trampove administracije u drugom mandatu, njegov uticaj opada. Čak ni kontroverzni dogovor da Džaredu Kušneru, Trampovom zetu, prepusti 99-godišnji zakup ostrva Sazan i zemljište u delti reke Vjose, nije mu obezbedio direktnu liniju ka Trampovoj Beloj kući.

Balkanski eho američkih izbora

Ova kampanja u Albaniji više ne liči na regionalnu političku borbu, već na ekstenziju američkog političkog sukoba. S jedne strane je Beriša, čovek koji je iz kućnog pritvora predvodio proteste sa sloganima sličnim MAGA pokretu. S druge strane je Rama, simbol liberalnog savezništva, koji pokušava da preživi promenjeni globalni poredak.

Ulog nije samo ko će voditi Albaniju. Ulog je i da li će Balkan ostati u liberalno-demokratskom okrilju Zapada, ili će postati novo igralište desničarskog populizma pod američkim pokroviteljstvom. Ako Beriša pobedi, to neće biti samo politička pobeda opozicije. To će biti demonstracija moći Trampove globalne mreže, i poraz jednog od najdugovečnijih lidera Balkana.

A činjenica da je Edi Rama bio fizički sprečen da se približi Džej Di Vensu u Minhenu — govori više od hiljadu reči. To je politička poruka u diplomatskoj tišini: moć je promenila stranu.