Šok na svetskim berzama: Tramp zapretio Kini carinama od 100 odsto, kriptovalute potonule, panika na Volstritu

Njegova izjava izazvala je lančanu reakciju – od pada berzi do istorijskog potresa na kripto-tržištu, gde je u samo jednom satu nestalo više od 7,5 milijardi dolara.

Tramp optužuje Peking da “drži svet kao taoca”

Na društvenoj mreži Truth Social, predsednik Tramp optužio je Kinu da postaje „veoma neprijateljski nastrojena“ i da pokušava da „drži svet kao taoca“ kontrolom nad retkim metalima i sirovinama od kojih zavisi globalna tehnologija.

Njegova reakcija usledila je neposredno nakon što je Peking pooštrio pravila za izvoz retkih zemnih metala, ključnih za proizvodnju automobila, telefona i čipova. Tramp je zapretio da bi mogao da otkaže planirani sastanak sa kineskim predsednikom Sijem Đinpingom, ali je ubrzo poručio da „nije siguran da će se sastanak uopšte održati“.

„Ja ću biti tamo svakako“, rekao je novinarima u Beloj kući, naglašavajući da „SAD neće više trpeti kineske manipulacije tržištem“.

Panika na Volstritu i pad kripto-valuta

Trampove reči odmah su se odrazile na finansijska tržišta. Dow Jones je pao za 1,9%, S&P 500 za 2,7%, dok je Nasdaq izgubio 3,5% vrednosti – što je najdublji dnevni pad od aprila.

Kripto-tržište je reagovalo još burnije: u roku od 60 minuta, investitori su izgubili više od 7,5 milijardi dolara. Najviše su pogođeni Bitcoin (pad od 1,83 milijarde dolara), Ethereum (1,68 milijardi) i Solana (614 miliona dolara).

Prema izveštaju platforme Coinglass, ukupno je u poslednja 24 sata likvidirano više od 9 milijardi dolara pozicija, a čak 1,4 miliona investitora bilo je primorano da zatvori svoje trgovačke naloge.

Analitičari Valuermarketa opisali su taj događaj kao „najveću jednodnevnu likvidaciju u istoriji digitalne imovine“. Cena Bitkoina pala je sa 122.000 dolara na 105.000 dolara – jedan od najtežih padova u njegovoj novijoj istoriji.

Američka privreda zavisi od Kine

Iako Tramp pokušava da prikaže Kinu kao glavnog protivnika, ekonomska međuzavisnost dve zemlje ostaje ogromna. Sjedinjene Države su i dalje zavisne od kineske robe vredne stotine milijardi dolara, uključujući elektroniku, odeću i nameštaj.

Predsednik već godinama poziva američke kompanije, naročito u tehnološkom sektoru, da vrate proizvodnju u SAD, ali su se mnoge od njih odlučile za kompromis: investicije u domaće fabrike – dok se glavni deo proizvodnje i dalje odvija u inostranstvu.

Tramp je u aprilu uveo carine od 145% na kinesku robu, ali je ubrzo izuzeo elektronske proizvode, smanjivši tarifu na 20% – što su mnogi ekonomisti protumačili kao priznanje da bi preoštre carine mogle naneti ozbiljnu štetu američkoj ekonomiji.

Privremeno primirje pretvoreno u novi trgovinski rat

U maju su američki i kineski zvaničnici pokušali da ublaže tenzije – dogovorili su međusobno snižavanje carina, pa je Kina smanjila takse na američki izvoz sa 125% na 10%, dok su SAD snizile svoje carine sa 145% na 30%.

Taj dogovor nakratko je smirio tržišta, a berze obe zemlje su porasle. Ipak, Trampova nova najava praktično briše to privremeno primirje i vraća svet u atmosferu trgovinskog rata.

„Ovo je povratak ekonomskog nacionalizma u svom najčistijem obliku“, ocenjuju analitičari Financial Timesa. „Tramp koristi carine kao oružje, i to ne samo protiv Kine, već i protiv globalne zavisnosti od kineske proizvodnje.“

Tržišta čekaju sledeći potez

Trampova administracija insistira da će nove carine „zaštititi američke radnike i obnoviti domaću proizvodnju“. Međutim, tržišta i dalje strahuju od domino-efekta. Ako Peking uzvrati kontramerama, posledice bi se mogle osetiti širom sveta – od Silicijumske doline do berze u Šangaju.

Investitori zasad ostaju oprezni, a mnogi analitičari upozoravaju da bi Trampove trgovinske odluke, zajedno s nestabilnošću kripto-tržišta, mogle označiti početak novog talasa globalne finansijske nesigurnosti.