5
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da Rusija „nikada neće podleći američkom pritisku“, ali je prvi put otvoreno priznao da će nove američke sankcije izazvati „određene gubitke“. Njegov komentar stigao je svega dan nakon što su Kina i Indija, ključni kupci ruske nafte, najavile smanjenje uvoza zbog straha od sekundarnih sankcija koje je uveo Vašington.
Novi talas sankcija, koje je potpisao predsednik Donald Tramp, usmeren je protiv Rosnjefta i Lukoila, dve najveće ruske naftne kompanije i glavni izvor prihoda za Kremlj. To su ujedno prve američke sankcije Rusiji otkako se Tramp vratio u Belu kuću u januaru, a predstavljaju deo šire strategije pritiska kako bi Moskva pristala na mirovne pregovore o Ukrajini.
Nove sankcije praktično isključuju Rosnjeft i Lukoil iz međunarodnog platnog sistema i zabranjuju stranim firmama da posluju s njima. To je, prema američkim zvaničnicima, pokušaj da se „presuši izvor novca koji hrani ratnu mašineriju Kremlja“.
Ubrzo nakon objave mera, cene nafte na svetskom tržištu skočile su za pet odsto, dok su se ruske kompanije suočile s panikom na finansijskim tržištima. U međuvremenu je Evropska unija usvojila odluku o postepenoj zabrani uvoza ruskog tečnog gasa (LNG) i dodala dve kineske rafinerije na sankcionu listu, što je izazvalo protest Pekinga.
Putin je reagovao oštro, nazivajući američke mere „neprijateljskim činom“ i „pokušajem političkog pritiska“.
„Nijedna samopoštovana zemlja ne donosi odluke pod pritiskom,“ rekao je ruski predsednik, dodajući da se od sankcija „ipak očekuju neki gubici“.
Prema izveštajima agencije Reuters, indijska kompanija Reliance Industries, najveći kupac ruske nafte u Aziji, najavila je „revidiranje“ nabavke i usklađivanje s državnim smernicama. To je jasan signal da će Indija privremeno smanjiti uvoz.
U Kini, nekoliko državnih naftnih kompanija – uključujući Sinopec i CNOOC – privremeno je obustavilo kupovinu ruske sirove nafte morem, plašeći se posledica američkih sankcija.
Za Moskvu, ovo predstavlja najveći energetski udar od početka rata u Ukrajini, jer su upravo Kina i Indija u poslednje tri godine postale glavni stubovi njenog izvoza. Ako potražnja iz Azije naglo opadne, ruski izvoz bi mogao da se smanji i za 40%, što bi Kremlj lišilo milijarde dolara prihoda mesečno.
U Evropi su efekti sankcija već opipljivi. Finska energetska kompanija Neste obustavila je isporuke goriva Lukoilovoj ćerki firmi Teboil, dok je Rumunija najavila da će Lukoil morati da proda rafineriju Petrotel pre kraja novembra.
U Holandiji, vlada priprema prodaju Lukoilovog udela u rafineriji Zeeland, a bugarska rafinerija Neftohim moraće da obustavi rad ako se ne promeni vlasnik.
„Za Lukoil će ovo biti katastrofa“, rekao je bivši direktor te kompanije za Politico, procenjujući da bi gubici mogli dostići i 20% godišnjih prihoda.
Vest o sankcijama i otkazivanju planiranog samita u Budimpešti odjeknula je snažno u ruskim medijima, koji su reagovali mešavinom zabrinutosti i opreza.
Prema dopisniku BBC-ja iz Moskve Stivu Rozenbergu, većina ruskih novina piše „uzdržano, ali s vidljivom nervozom“.
„Tramp je konačno kaznio Putina,“ pišu ruski mediji, i to sa mešavinom neverice i straha.
List RBK podseća da je ovo prvi put u drugom Trampovom mandatu da su SAD uvele sankcije Rusiji. U tekstu se navodi da bi mere mogle pogoditi izvoz, državni budžet i vrednost rublje. Citirani ekonomista upozorava da, ako Indija smanji uvoz, „Moskva mora hitno da traži nova tržišta jer nema garancija da bi Kina preuzela sav izgubljeni volumen“.
Kommersant piše da se sada „tri četvrtine ruskog izvoza nafte nalazi pod sankcijama“, dok predsednik Ruskog saveta za međunarodne odnose ocenjuje da su američke mere „politički važan signal“.
„Povratak sankcijama loš je znak – pokazuje da su izgledi za kompromis oko Ukrajine ponovo oslabili,“ piše list.
U isto vreme, Komsomolskaja pravda objavila je tekst pod naslovom „Sedam Trampova u nedelji“, aludirajući na njegovu nepredvidljivost. „Tramp može promeniti kurs u svakom trenutku, takav je čovek“, rekao je za taj list jedan ruski analitičar.
Izvestija beleži da je Putin u razgovoru s novinarima izbegavao oštru retoriku, ali je jasno stavio do znanja da „koraci Vašingtona štete odnosima Rusije i SAD“.
S druge strane, Moskovski komsomolec prenosi izjavu bivšeg predsednika Dmitrija Medvedeva, koji je Trampove poteze nazvao „činom rata protiv Rusije“. Međutim, Rossiyskaya Gazeta, zvanični list Kremlja, nastoji da umanji značaj događaja, tvrdeći da otkazivanje samita u Budimpešti „ne menja ništa suštinski“ i da kontakti između Moskve i Vašingtona „i dalje traju“.
Pročitajte još:
Kremlj sada pokušava da pronađe nove kanale prodaje nafte koristeći takozvanu „sivu flotu“ tankera registrovanih pod zastavama trećih zemalja. Taj sistem, koji funkcioniše preko mreže posrednika i fiktivnih firmi, pomogao je Rusiji da i posle embarga EU i G7 nastavi izvoz u Aziju.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da će novi američki paket, ako se bude strogo sprovodio, značajno otežati i ove operacije, povećati troškove i produžiti transportne rute.
Dok Putin pokušava da pokaže samouverenost, ekonomske pukotine postaju sve vidljivije. Pad izvoza, slabljenje rublje i nesigurnost kineskih i indijskih kupaca jasno pokazuju da sankcije počinju da deluju.
Zapadni analitičari ocenjuju da je Tramp, paradoksalno, uspeo da uradi ono što Evropa godinama nije mogla – da zaista pogodi rusku energetsku srž.
Jedno područje u kojem će mere imati jasan efekat jeste Evropa. Otkako je Moskva pre više od tri godine započela invaziju na Ukrajinu, Evropska unija nastoji da prekine energetsku zavisnost od Rusije. Brisel je već uveo embargo na rusku naftu, gorivo i ugalj koji stižu morskim putem, dok je udeo ruskog gasa na tržištu smanjen sa 45 na 13 procenata.
Rosnjeft je u Evropi uglavnom izgubio imovinu, ali je situacija sa Lukoilom drugačija. Najveća ruska privatna naftna kompanija upravlja stotinama benzinskih stanica širom EU, poseduje rafinerije u Rumuniji i Bugarskoj i snabdeva Mađarsku i Slovačku, koje se i dalje u velikoj meri oslanjaju na Moskvu.
Sada će se stvari promeniti. Američko Ministarstvo finansija saopštilo je da „može“ uvesti sankcije svakome ko posluje sa ruskim kompanijama, što znači da nijedna evropska banka više neće obrađivati plaćanja za njih.
„To će biti ogroman signal evropskim bankama i kompanijama da moraju zaista da se povuku“, rekla je Donovan. Evropska komisija sada razmatra i sopstvenu zabranu transakcija sa Lukoilom.
Za Mađarsku i Slovačku to izaziva strah od potpunog prekida snabdevanja. Jedan slovački zvaničnik priznao je da bi sprovođenje sankcija „dovelo do obustave uvoza“ i da će njegova vlada „najverovatnije“ tražiti izuzeće od Vašingtona.
Efekti se već osećaju: finska energetska kompanija Neste obustavila je isporuke Lukoilovoj filijali. Rumunski državni sekretar za energetiku Kristijan Bušoj izjavio je da Lukoil sada ima „obavezu“ da proda svoju rafineriju Petrotel, dok holandska vlada prodaju Lukoilovog udela u rafineriji Zeeland vidi kao „najizgledniji scenario“.
U Bugarskoj bi rafinerija Neftohim „morala da prekine s radom 21. novembra“ ako ne bude prodata. „Moraće da budu prodati“, zaključio je bivši izvršni direktor Lukoila, dodajući da će to za kompaniju biti „katastrofalno“.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
