Tramp je držao jedan od uobičajenih govora, sve do 44. minuta kada je rekao nešto što je prestravilo Ameriku

Sam govor, koji je trajao 73 minuta, nije doneo mnogo novih poruka. Tramp se držao tema koje ponavlja gotovo svakodnevno: kritikovao je medije, pričao o carinama i granici, pomenuo svoje večere u restoranima Vašingtona i ponovo se žalio što mu nije dodeljena Nobelova nagrada za mir. Generali su slušali u uglavnom zategnutoj tišini, dok je predsednik ponavljao iste rečenice koje je izgovarao dan ranije uz izraelskog premijera Benjamina Netanjahua ili tokom svojih nastupa u inostranstvu.

Ipak, kako piše Njujork tajms u 44. minutu govora, Tramp je izgovorio rečenicu koja je privukla pažnju.

U tom trenutku predsednik je prepričao razgovor sa svojim sekretarom za odbranu, koga odskora zove ministrom rata nakon promene naziva ministarstva: „Rekao sam Pitu da bi trebalo da koristimo neke od ovih opasnih gradova kao poligone za obuku naše vojske.“

„Zato što uskoro ulazimo u Čikago“, dodao je, pritom napavši i guvernera Ilinoisa, Džej-Bi Prickera, kojeg je nazvao „nesposobnim“.
„Prošle nedelje ubijeno je 11 ljudi, a 44 su ranjena“, nastavio je Tramp. „Nedelju dana ranije, pet ljudi je ubijeno, a 28 ranjeno.“
Osvrnuo se i na protivljenje Prickera ideji da vojska bude raspoređena u gradu: „Njima vojska očajnički treba“, rekao je Tramp, a preneo Newsweek.
Potom se okrenuo Portlandu, u saveznoj državi Oregon, koji je uporedio sa „ratnom zonom“.

Bila je to izjava koja se uklapala u njegovu dugogodišnju ideju da vojsku uvede na ulice, ali je sada prvi put izrečena na tako otvoren i neskriven način.

Takve misli, skrivene među bujicom reči, često prolaze neopaženo jer je predsednik SAD gotovo stalno prisutan u medijima. U drugom mandatu Tramp sve manje prilagođava govor publici ili okolnostima, pa njegove rečenice deluju kao nasumične digresije, bez jasnog cilja. Ako je razlog za okupljanje komandanata bio da čuju neku posebnu poruku, ona iz samog govora nije mogla jasno da se izvuče.

Tramp je povremeno skretao ka vojnoj temi – pomenuo je da bi trebalo ponovo razmišljati o bojnim brodovima, pohvalio bombardere B-2 i evocirao uspomene na crno-belu seriju o Drugom svetskom ratu „Pobeda na moru“. Ali i ti delovi zvučali su više kao lične asocijacije nego konkretna strategija.

Način na koji je govorio takođe je umanjio težinu njegovih reči. Iako za 79 godina pokazuje dosta energije, tog dana je delovao iscrpljeno. Glas mu je postajao sve monotoniji, a delovalo je i da mu ponestaje daha. Ipak, pokušavao je da pridobije publiku: primetio je tišinu u sali, podsetio generale da ne moraju da se drže vojnih protokola i rekao im da se opuste, aplaudiraju ili rade šta god žele.

Vojska postala sve više upletena u aktivnosti savezne policije

Na kraju, okupljanje koje je izazvalo znatiželju u Vašingtonu završilo se kao još jedan Trampov dugačak govor, sličan mnogim prethodnim. Ali rečenica o američkim gradovima kao vojnim „trening poligonima“ ostala je da lebdi kao najava pravca kojim bi predsednik mogao da krene – i kao signal vojnim liderima šta bi moglo da ih očekuje.

Trampovi komentari dolaze u trenutku kada je vojska postala sve više upletena u aktivnosti savezne policije i akcije protiv ilegalne imigracije, sa hiljadama vojnika raspoređenih na granici SAD i Meksika, dok druge jedinice deportuju migrante sa američke teritorije ili ih čuvaju u pomorskoj bazi Gvantanamo na Kubi.

Hegset je nedavno odobrio raspoređivanje 200 pripadnika Nacionalne garde u Portland, što je odmah izazvalo tužbu grada, dok se i Memfis u Tenesiju priprema da primi trupe na svoje ulice.

Trampov govor, nalik predizbornom, u prostoriji punoj najviših oficira naišao je na mlaku reakciju.

„Nikada nisam ušao u prostoriju koja je bila ovako tiha“, rekao je Tramp na početku svog govora. „Ako želite da aplaudirate, aplaudirajte. Ako želite da radite šta god želite, možete raditi šta god želite. Ako vam se ne dopada ono što govorim, možete napustiti prostoriju.“

„Naravno, time gubite čin, gubite budućnost“, dodao je.