Tramp grli Kinu, a šamara Evropu: Brisel poslednji u redu za trgovinski sporazum sa Amerikom

Tramp je početkom aprila uveo baznu carinu od 10% na sve uvozne robe, uz dodatne tarife od 25% na automobile i metale. Ukoliko dogovor sa EU ne bude postignut do jula, carine bi mogle dodatno porasti na 20%, u okviru predsednikove kampanje za smanjenje trgovinskog deficita, koji u velikoj meri pripisuje evropskim partnerima.

"EU gora od Kine"

U danima kada je Tramp sklapao dogovore sa Kinom i Velikom Britanijom, njegova poruka EU bila je brutalno jasna: „Evropska unija je gora od Kine“. Često je govorio i da je EU formirana „kako bi prevarila SAD“, stvarajući sliku Evrope kao neprijatelja, a ne saveznika. Ovakva retorika predstavlja radikalnu promenu u američkom pristupu prema Evropi — ne samo kao trgovinskom partneru, već i kao političkom akteru.

Trampove optužbe nisu ograničene samo na trgovinski bilans. Zamera EU što prodaje 13 miliona automobila godišnje SAD-u, dok američka vozila jedva pronalaze kupce u Evropi. Takođe, kritikuje zatvorenost evropskog tržišta za američke poljoprivredne proizvode, optužujući Brisel za protekcionizam.

Evropa luta u diplomatskoj magli

Evropska komisija, predvođena Marošom Šefčovičem, već mesecima pokušava da otvori ozbiljne trgovinske pregovore sa SAD. Do sada su održana tri kruga razgovora sa američkim zvaničnicima, ali, kako navode evropski izvori, pregovori se svode na konfuzne razgovore bez jasnih ciljeva sa američke strane. „Apsurdno“, ocenio je jedan evropski diplomata u razgovoru za Politico.

Brisel je čak predložio niz ustupaka, uključujući ublažavanje regulative i zajednički front prema kineskoj hiperprodukciji. Međutim, ti predlozi nisu naišli na ozbiljan odziv u Vašingtonu. U znak odmazde, EU je najavila kontramere u iznosu od 95 milijardi evra, ali to je tek petina potencijalnog gubitka ako Tramp aktivira puni carinski paket.

Trampov plan: Pritisak, fleksibilnost i nepredvidivost

Iako mnogi posmatrači njegovo ponašanje smatraju haotičnim, iz Trampovog tabora poručuju da je strategija promišljena. Njegovi savetnici govore o „strateškoj neizvesnosti“ i korišćenju trgovine kao sredstva za ostvarivanje političkih ciljeva — ne samo prema Evropi, već i u širem globalnom kontekstu.

Tako je, na primer, primirje između Indije i Pakistana u Trampovoj interpretaciji rezultat obećanja o proširenju trgovinske saradnje. Njegov model bilateralnih sporazuma, iako često praćen krizama i dramatičnim preokretima, ipak daje rezultate, što potvrđuje nedavni dogovor sa Kinom — obe strane su spustile carine, čime su umanjene tenzije koje su pretili da destabilizuju globalnu ekonomiju.

Evropske podele i nedostatak zajedničkog odgovora

Jedan od ključnih problema Evropske unije u ovoj situaciji je njena sopstvena strukturalna inertnost. Za razliku od SAD, koje deluju brzo i jedinstveno, EU mora usklađivati interese svih svojih 27 članica. Ova birokratska sporost dodatno komplikuje poziciju Brisela pred agresivnim i nepredvidivim Trampom.

Nacionalni lideri preuzimaju inicijativu. Francuski predsednik Emanuel Makron, nemački lider Fridrih Merc, italijanska premijerka Đorđa Meloni i irski premijer Miheal Martin pokušavaju da bilateralnim kontaktima ublaže američku strogoću. Međutim, Tramp često ignoriše institucionalne predstavnike EU i više polaže na lične odnose — što dodatno podriva evropsko jedinstvo.

Šta Evropa traži — a šta može da dobije

Evropska unija zagovara tzv. „zero for zero“ model, kojim bi se ukinule carine na industrijske proizvode poput automobila, hemikalija, mašina i lekova. Ipak, Trampova administracija i dalje zadržava sektor po sektor pristup — što znači da će Evropa morati da pregovara o svakom segmentu posebno, piše britanski Telegraf.

Dodatno, u pozadini trgovinskih sporova leži i duboka tenzija oko američkih tehnoloških kompanija. Tramp je više puta kritikovao Brisel zbog njegovih restrikcija prema firmama kao što su Google, Apple i Meta, pa nije isključeno da će upravo tehnološka regulativa biti ključna tačka budućih pregovora.

I dok američka administracija slavi svoj „povratak na pobednički put“ u trgovinskoj politici, Evropa pokušava da sačuva hladnu glavu. Predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen izjavila je da će se sa Trampom sastati samo ako postoji konkretan paket za pregovore. EU računa na svoju institucionalnu snagu i tržište od 460 miliona potrošača kao adut kada prave pregovore konačno otpočnu.

Međutim, vreme nije saveznik Brisela. Ako do jula ne bude napretka, udarac za evropsku industriju, pre svega automobilsku, mogao bi biti dramatičan. Tramp možda i ne traži dogovor — već dominaciju. A Evropa mora odlučiti: da li će igrati njegovu igru ili će konačno oblikovati sopstvenu.