Približava se kraj slobodi kretanja u EU? Tenzije na poljsko-nemačkoj granici zbog novih mera

Ova odluka dolazi kao odgovor na nemačku praksu pooštravanja graničnih kontrola koje su na snazi od jeseni 2023, a dodatno su pooštrene u maju 2025. godine, čak i za tražioce azila.

Premijer Donald Tusk je poručio da su granični prelazi sa Nemačkom sada proglašeni „kritičnom infrastrukturom“, a pripadnici policije i granične straže imaju naredbe da odlučno reaguju. Najavio je novčane kazne, a po potrebi i pritvor za one koji ometaju rad državnih organa.

Povod za eskalaciju bila je odluka nemačkih vlasti da u Poljsku vrate trojicu Somalaca koji su ranije ušli u Nemačku iz Poljske. Iako je Upravni sud u Berlinu odlučio da im je dozvoljeno da ostanu dok se razmatra njihov azilni zahtev, oni su vraćeni, što je izazvalo oštre reakcije poljske desnice i nateralo Tuska na kontramere.

Poljska je sada 12. zemlja šengenskog prostora koja je ponovo uvela unutrašnje granične kontrole. Nemačka vlast podržava tu odluku, tvrdeći da je broj azilanata znatno opao. Međutim, odluka je naišla na kritike iz redova Zelenih, SPD-a i bivše kancelarke Angele Merkel, koja je poručila da se o pitanjima migracija mora odlučivati na evropskom nivou, čime je zadala politički udarac kancelaru Fridrihu Mercu, s kojim je u višegodišnjoj zavadi.

Unutrašnja politička situacija u Poljskoj dodatno komplikuje stvari. Opozicija optužuje predsednika Sejma Šimona Holovniju za tajne pregovore sa strankom PiS o obaranju Tuskove vlade. Iako je Holovnija sve demantovao, vladajuća koalicija ostaje krhka, a Tusk je poručio da i dalje ima stabilnu većinu.

Situacija na poljsko-nemačkoj granici, uključujući pojavu „građanskih patrola“ pokreta ROG, i sve veća praksa jednostranih graničnih kontrola, postavljaju ozbiljno pitanje budućnosti šengenskog režima. Član 25. Šengenskog zakona dozvoljava ovakve mere samo privremeno i u izuzetnim okolnostima, ali njihova sve češća i dugotrajnija primena ukazuje na duboke pukotine u evropskoj politici slobodnog kretanja.