SZO upozorila na opasnost od kovid otpada po životnu sredinu i zdravlje ljudi

Globalna analiza SZO, na koju se odnosi saopštenje, zasniva se na procenama oko 87.000 tona lične zaštitne opreme (PPE) nabavljene u periodu mart 2020 – novembar 2021, i otpremljene u vidu hitne podrške državama kroz zajedničku inicijativu Ujedinjenih nacija za vanredne situacije.„Očekuje se da će veći deo ove opreme završiti kao otpad“, navedeno je u analizi.To je samo inicijalni pokazatelj razmera problema sa kovid otpadom, ukazuju autori analize, naglašavajući da u obzir nije uzeta roba nabavljena mimo UN inicijative, niti otpad koji proizvodi svetsko stanovništvo, poput medicinskih maski za jednokratnu upotrebu.Posredstvom pograma UN državama je poslato više od 140 miliona kompleta za testiranje, sa potencijalom da proizvede 2.600 tona neinfektivnog otpada, uglavnom plastičnog, kao i 731.000 litara hemijskog otpada.U celom svetu je, kako se navodi u analizi, ubrizgano više od osam milijardi doza vakcine, što je proizvelo 144.000 tona dodatnog otpada – špriceva, igala i sigurnosnih kutija.Dok su se UN i države hvatale u koštac sa neodložnim zadatkom obezbeđivanja kvalitetnih zaliha lične zaštitne opreme, manje pažnje bilo je posvećeno bezbednom i održivom upravljanju medicinskim otpadom povezanim sa pandemijom kovida-19.Izvršni direktor Programa SZO za hitne slučajeve u zdravstvu dr Majkl Rajan naglašava kako je „apsolutno od vitalnog značaja“ da se zdravstvenim radnicima „obezbedi neohodna lična zaštita“.„Međutim, takođe je od vitalnog značaja osigurati da se lična zaštitna oprema bezbedno koristi bez štetnog uticaja na životnu sredinu“, rekao je Rajan.Postoje efikasni sistemi upravljanja ovim otpadom, uključujući preporuke zdravstvenim radnicima o tome šta da rade sa PPE i medicinskom robom nakon njihove upotrebe.U analizi SZO ukazano je da 30 odsto zdravstvenih ustanova u svetu, od toga 60 odsto u najmanje razvijenim zemljama, nije opremljeno za rukovanje postojećim otpadom, a kamoli dodatnim opterećenjem kovid otpadom.Analitičari SZO objavili su niz preporuka za integrisanje boljih, bezbednijih i ekološki održivijih praksi odlaganja otpada koje uključuju upotrebu ekološki prihvatljive ambalaže i isporuke, sigurnih i višekratnih sredstava za ličnu zaštitu, recikliranih ili biorazgradivih materijala.Sugerisano je i ulaganje u tehnologije za preradu otpada bez sagorevanja i druge načine kako bi se kroz reciklažu osiguralo da materijali, poput plastike, mogu da imaju “drugi život”.„Analiza dolazi u trenutku kada je zdravstveni sektor pod sve većim pritiskom da smanji emisiju ugljenika i na minimum svede količinu otpada koja se šalje na deponiju — delimično i zbog velike zabrinutosti zbog širenja plastičnog otpada i njegovih uticaja na vodu, prehrambene sisteme, zdravlje ljudi i ekosistema“, konstatovali su analitičari SZO.Bonus video: Prirodnim putem protiv plastičnog otpada

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortienzimapam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2285806"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram