Kad sistem nađe zamenu za svakog: Problemi odrastanja i života u kapitalizmu u filmovima na SFF-u

Piše: Dejan Šapić

Među njima su i dva filma kosovskih autora koji su prethodno već nagrađivani na svetskim festivalima. Filmovi „DUA“ autorke Blerte Bašoli i „Shame and Money“ Visara Morine donose lične i istovremeno društveno angažovane priče sa Kosova iz različitih vremenskih perspektiva.

Visar Morina (poznat po filmovima „Father“ i „Exile“) je s filmom „Shame and Money“ osvojio Veliku nagradu žirija na Sandens festivalu. Radnja prati četrdesetogodišnji bračni par koji nakon porodičnog nesporazuma i svađe gubi izvor prihoda na porodičnoj farmi i biva prisiljen da se preseli iz malog sela u Prištinu u potrazi za poslom. Glavni lik Šaban (Astrit Kabaši) ponosni porodični čovek, suočava se sa ogromnim finansijskim pritiscima. Iako mu rodbina nudi pomoć on - tradicionalno vaspitan čovek sa sela, to vređa njegov ponos i dostojanstvo pred sopstvenom porodicom za koju je odgovoran. Boreći se za puko preživljavanje suočen je sa težinom za njega nepoznatog sistema kapitalizma i ogromnih klasnih razlika koje sreće u Prištini.

Sve vreme Morina glavnog junaka drži u poziciji nesigurnosti savremenog društva i muškog ponosa tako karakterističnog za ove krajeve. Šaban je čak zadovoljan kao slabo plaćen radnik u modernoj ekonomiji jer je svestan da nema potrebnog iskustva za složenije poslove, nema u filmu više puta pominjani CV za koji ne zna ni šta tačno znači. Prihvata da bude eksploatisan jer ako se pobuni, „sistem“ će naći zamenu za njega.

Svedena je i odlična uloga Kabašija koji je slomljen pod pritiskom teškog života, a unutrašnji bes koji sa uspehom prikriva od okoline nadvijen je ponosom - hoda uvek uzdignute glave. Sve vreme saosećamo sa njegovom mukom i opravdavamo često iracionalne poteze koje će učiniti.

Primetni su uticaji filmova Kena Louča i Stéphana Brizéa koji se istrajno bave pravima radnika ugnjetavanih pod pritiskom krupnog kapitala. Morina je izjavio „kako je Kosovo prihvatilo novi vid ugnjetavanja – surovu i nemilosrdnu mašineriju modernog kapitalizma“.

Blerte Bašoli jedina je koja je u istoriji Sandensa dobila istovremeno tri nagrade za jedan film - „Košnicu“ iz 2021. (nagrada žirija, za režiju i nagradua publike. Novi film „DUA“ je premijeru imao u Kanu u selekciji „Nedelja kritike“ osvojivši nagradu SACD koju dodeljuje francusko Udruženje dramskih autora i kompozitora.

U fokusu je trinaestogodišnja devojčica Dua koja se bori sa sopstvenim odrastanjem u surovom okruženju Prištine sa kraja devedesetih u vreme etničkih tenzija neposredno pred izbijanje rata. Još jedna snažna emocionalna priču o odrastanju (coming-of-age) ovoga puta ispričana kroz prizmu surovih ratnih okolnosti. Rediteljka je istakla da je ovo lična priča o njenoj generaciji – mladima koji su zbog rata prerano izgubili slobodu kretanja, govora i bezbrižno detinjstvo.

Još jedan film o odrastanju u Takmičarskom programu je makedonski „Skejtanje nije za cure“ rediteljke Dine Dume o dve sestre koje balansiraju između dva kontradiktorna sveta i pokušavaju da se spasu od siromaštva. Takođe i debitantsko ostvarenje „17” makedonske rediteljke Kosare Mitić je potresna drama koja se bavi sistemskim problemom seksualnog nasilja nad mladim devojkama i zavetom ćutanja (što je u podtekstu i filma „DUA“) jer to je najbolji način da ostanu bezbedne. Premijerno je prikazan na Berlinalu u programu Perspektive. Zajedničko za pomenute filmove je praćenje života devojaka u kriznim vremenima i društvima opterećinih socijalnim problemima. Snimateljski pristup povezuje junakinje filmova „DUA“ i „17“ gde kamera konstantno skoro klaustofobično prati glavnu junakinju, stvarajući intimnu atmosferu koja nam prenosi unutrašnji stres i teskobu. Junakinje u pomenutim filmovima bez mnogo reči kroz svedene pokrete tela i izraze lica, pokušavaju na autentičan način da dočaraju emocionalnu bol.