Ovi finansijski giganti imaju neviđenu moć, a za jednog tvrde da je "vlasnik Srbije": Sve o "velikoj trojci" koja vlada svetskim tržištima

Jedna od najčešćih optužbi koje kruže društvenim mrežama poslednjih godina je da tri moćne investicione firme, BlackRock Inc, Vanguard i State Street Corp, poznate i kao Velika trojka indeksnih fondova, poseduju zapanjujuće veliki deo američkog tržišta akcija. Ideja da tri korporativna entiteta poseduju većinu Volstrita je razumljivo zabrinjavajuća za mnoge. Međutim, iako postoje legitimne zabrinutosti u vezi sa moći i uticajem ovih velikih menadžera fondova, istina je da oni zapravo ne poseduju toliko tržišta koliko se čini.

Menadžeri fondova, kao što su BlackRock, Vanguard i State Street, kupuju akcije u ime investitora svojih fondova, a ne za sebe. BlackRock može biti taj koji kupuje sve akcije Microsofta, ali kompanija zapravo ne poseduje većinu tih akcija već njima upravlja.

Tri najveća menadžera fondova možda ne "poseduju" većinu američke ekonomije, ali svakako "kontrolišu" veliki deo tržišta pasivnih fondova. Sajt ETF.com procenjuje da Vanguard fondovi predstavljaju 30,1% ukupnog tržišta akcijskih fondova kojima se trguje na berzi (ETF), dok BlackRock čini još 29,4%. State Street je na trećem mestu sa 14,8% udela. Zajedno, fondovi velike trojke čine 74,3% celokupnog tržišta ETF-ova.

Poreklo

BlackRock, osnovan 1988. godine od strane Lerija Finka i sedam partnera, započeo je kao menadžer institucionalne imovine fokusiran na upravljanje rizicima i hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom. Tokom decenija, razvio se u najvećeg upravitelja imovine na svetu, sa 11,5 biliona (11.500 milijardi) dolara imovine pod upravljanjem (AUM) od 2024. godine. Rast BlackRock-a podstaknut je inovativnim pristupom upravljanju rizicima, posebno kroz njegovu Aladdin platformu, koja integriše sofisticirane analitičke alate za procenu rizika. Za samo pet godina, vrednost BlackRock-a skočila je sa nešto više od 5 miliona dolara na 80 milijardi dolara.

Vanguard, koji je 1975. godine osnovao Džon C. Bougl, revolucionisao je investicioni svet uvođenjem prvog indeksnog fonda dostupnog individualnim investitorima. Pokrenut delimično kao odgovor na ogromnu ekspanziju tržišta američkih državnih obveznica sredinom 70-ih, Vanguard-ova jedinstvena struktura vlasništva od strane klijenata omogućila mu je da daje prioritet interesima investitora minimiziranjem troškova. Sa preko 10,4 biliona dolara pod upravljanjem, Vanguard ostaje pionir pasivnog investiranja, zagovarajući strategije niskih troškova i diversifikovanih investicija.

Posle BlackRock-a, Vanguard je najveći pružalac investicionih fondova i ETF-ova (fondova koji se trguju na berzi). Pored toga, Vanguard nudi brokerske usluge, obrazovne račune, finansijsko planiranje, upravljanje imovinom i povereničke usluge.

State Street Corporation svoje korene vuče još iz 1792. godine, što ga čini jednom od najstarijih finansijskih institucija u Sjedinjenim Američkim Državama. Prvobitno osnovana kao komercijalna banka, sredinom 20. veka preusmerila se na upravljanje imovinom. Danas je State Street globalni staratelj i upravitelj imovine, sa približno 4,7 biliona dolara imovine pod upravljanjem i preko 46 biliona dolara imovine pod starateljstvom i administracijom, prema podacima sa Vikipedije.

Dominacija na tržištu

BlackRock, State Street i Vanguard upravljaju imovinom čija vrednost premašuje BDP većine zemalja. Njihov zajednički uticaj na globalna finansijska tržišta je bez premca. Ove kompanije su najveći akcionari u gotovo svakoj velikoj firmi, uključujući tehnološke gigante poput Apple-a, Microsoft-a i Google-a, kao i industrijske korporacije kao što su ExxonMobil i General Electric. Ova koncentracija vlasništva im omogućava značajnu glasačku moć i uticaj na korporativno upravljanje.

Neki nazivaju Veliku Trojku najvećim „bankama iz senke“ na svetu, a pojedini čak tvrde da ovi menadžeri imovine „poseduju svet“. Tokom finansijske krize 2008. godine, BlackRock je angažovan da upravlja državnim paketom pomoći velikim bankama i drugim kreditnim institucijama, uprkos tome što je bio akcionar u mnogima od njih. Što se tiče Vanguard-a i njegove dominacije na tržištu ETF-ova, predviđa se da će ponovo nadmašiti S&P 500, a njihov ETF je od osnivanja 2004. godine ostvario prosečan godišnji prinos od 13,6%.

BlackRock poseduje akcije u Wells Fargo, Bank of America i JP Morgan Chase & Co, a kada je Federalne rezerve donele odluku da kupuju korporativne obveznice, upravo je BlackRock angažovan da nadgleda proces. Velika Trojka drži između 3% i 10% akcija u kompanijama kao što su Comcast, AT&T, Ford, Microsoft, Procter & Gamble, Apple i mnoge druge. Njihov portfelj uključuje različite sektore, od energetike, nekretnina i tehnologije do farmaceutike, bankarstva, industrije i nafte. Ovakav stil ulaganja poznat je kao „pasivno investiranje“ – strategija u kojoj investitori kupuju i dugoročno drže male udele u mnogim kompanijama. Ovakav oblik vlasništva naziva se i „univerzalno vlasništvo“, jer im omogućava da ostvaruju profit u skoro svakom segmentu ekonomije.

Međutim, kada se sabere ukupni udeo akcija koje BlackRock, Vanguard i State Street poseduju, dolazi se do procene da zajedno drže između 20% i 25% u većini velikih kompanija, što ih čini najvećim pojedinačnim akcionarima. Broj akcija određuje i broj glasova u upravnim telima, a Velika Trojka se gotovo uvek nalazi među tri najveća akcionara kompanija u S&P 500 indeksu.

Dodatnu kontroverzu izaziva pojam „kružnog vlasništva“, gde se tvrdi da niko ne može posedovati akcije BlackRock-a bez da i BlackRock poseduje akcije u njima.

Tržišna moć

BlackRock-ova prednost na tržištu leži u njihovom sofisticiranom softveru „Aladdin“ (Asset, Liability, and Debt and Derivatives Investment Network). Ovaj sistem od 5.000 računara analizira tržišne trendove i identifikuje potencijalne prilike i rizike. Aladdin se često poredi sa Google-ovim algoritmom, a neki ga nazivaju „Sauronovim okom finansija“.

BlackRock ostvaruje prihode kroz naknade za upravljanje imovinom svojih klijenata, ali što se imovina više uvećava, to veće naknade naplaćuje.

Postavlja se i pitanje konkurencije u ekonomiji. Pošto Velika Trojka poseduje udele u većini kompanija na tržištu, funkcionišu kao de facto monopol. Glavni avio-prevoznici u SAD-u, vodeći sportski brendovi i sve velike banke imaju iste vlasnike, što znači da među njima postoji koordinacija koja narušava tržišnu konkurenciju i dovodi do viših cena za potrošače.

Štaviše, BlackRock, Vanguard i State Street su istovremeno i međusobni investitori. Vanguard i State Street su među najvećim akcionarima BlackRock-a, dok je BlackRock najveći akcionar u Vanguard-u. Isto važi i za State Street. Ovaj oblik vlasničke mreže omogućava im da praktično kontrolišu tržište, iako formalno nisu vlasnici „svega“ – već „samo“ delova svega.

Prema izveštaju Univerziteta u Kembridžu iz 2017. godine, Velika Trojka je najveći akcionar u čak 88% kompanija iz S&P 500 indeksa. Kandidat republikanaca za predsedničke izbore 2024, Vivek Ramasvami, opisao ih je kao „najmoćniji kartel u ljudskoj istoriji“. Njihova kontrola nad finansijskim tržištima, tehnologijom, industrijom i korporativnim upravljanjem predstavlja izazov za konkurenciju i globalnu ekonomsku ravnotežu, dok istovremeno donosi stabilnost i pristupačne investicione mogućnosti milionima investitora širom sveta.

Ulaganja u industrije oružja

Ovi finansijski giganti zarađuju i od aktuelnih ratova zahvaljujući svojim udelima u najvećim industrijama oružja.

Vanguard i BlackRock i State Street su na vrhu liste najvećih akcionara u svim pet glavnih vojnih kompanija.

Fond iShares U.S. Aerospace & Defense, kojim upravlja BlackRock prošle godine je doživeo rekordan rast zahvaljujući sukobima u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Blackrock i Srbija

Iako se tako priča, BlackRock nije vlasnik Srbije. Međutim, BlackRock, globalna korporacija za upravljanje investicijama, drži deo javnog duga Srbije. Tačnije, BlackRock poseduje oko 0,4% javnog duga Srbije u obliku državnih obveznica. To znači da su investirali u državne hartije od vrednosti Srbije, ali to ne znači da poseduju zemlju.

BlackRock je uključen u razne finansijske aktivnosti širom sveta, uključujući upravljanje imovinom i pružanje investicionih i tehnoloških usluga. U Srbiji su prisutni od 2019. godine, primarno fokusirani na održavanje i unapređenje svoje AI platforme, Aladdin. BlackRock je zato kupio francusku kompaniju eFront 2019. godine, koja ima značajno prisustvo u Beogradu, za 1,3 milijarde dolara kako bi unapredio svoj Aladdin sistem i tako ušao na srpsko tržište.

Beogradska filijala eFront-a obuhvata sektore kao što su ljudski resursi, tehnologija, upravljanje računima, analiza investicionih podataka i upravljanje rizicima, čineći oko 60% ukupnog osoblja eFront-a.

Nakon akvizicije, eFront je integrisan sa Aladdin-om kako bi omogućio BlackRock-u da pruži sveobuhvatnu analitiku za javna i privatna tržišta. Kombinacija ovih sistema omogućava investitorima da imaju potpunu sliku portfolija, uključujući i imovinu koja se ne trguje na berzama.