Sud presudio: AfD nisu dokazani ekstremisti

AfD je još od marta 2022. bila označena kao „osumnjičena desno ekstremna“ organizacija. U maju 2025. BfV je podigao nivo procene i celu stranku svrstao u kategoriju „potvrđeno desno ekstremna“, što je najteža oznaka na skali te službe. Nedugo potom AfD je podnela tužbu, a sud je sada presudio u njenu korist – barem privremeno, piše Dojče vele.

Ipak, reč je samo o delimičnoj pobedi. Sud je naveo da i dalje postoji snažna sumnja da AfD sledi ciljeve suprotne ustavu i da bi mogla da dovede u pitanje garanciju ljudskog dostojanstva. Prema oceni suda, međutim, za sada nema dovoljno dokaza da bi cela stranka mogla da bude tretirana kao „dokazano desno ekstremna“ i samim tim podvrgnuta najstrožem nadzoru.

U obrazloženju se pominju i procene da AfD želi da nemačkim državljanima islamske veroispovesti dodeli pravno niži status. Te tvrdnje zasnivaju se na analizama Službe za zaštitu ustava. Ipak, sud smatra da u programskim dokumentima, zvaničnim publikacijama i izjavama stranke nema jasnih i opštih zahteva za sistemskom pravnom diskriminacijom građana sa migrantskom pozadinom.

Odluka ima i političku težinu. AfD je od saveznih izbora 2025. najveća opoziciona stranka u Bundestagu sa 151 poslanikom. Za zagovornike zabrane stranke presudno bi bilo da ona bude pravosnažno označena kao „potvrđeno desno ekstremna“, jer bi to bio ključni argument pred Saveznim ustavnim sudom. Bez takve ocene, inicijativa za zabranu ima znatno slabiju osnovu. Uostalom, ni u Bundestagu, ni u Bundesratu, ni u Saveznoj vladi trenutno ne postoji većina spremna da pokrene postupak zabrane.

Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint ocenio je da presuda pokazuje koliko je već i sama klasifikacija politički i pravno osetljivo pitanje, naglasivši da bi zabrana stranke nailazila na još veće prepreke.

Lideri AfD-a, Tino Krupala i Alis Vajdel, odluku suda vide kao potvrdu vladavine prava i tvrde da su time osporene stalne optužbe da je stranka dokazano desno ekstremna.

Ipak, konačna odluka tek predstoji. AfD je i ranije vodila slične sporove i nije uvek izlazila kao pobednik. Prvobitna sudska odluka iz 2021, kojom je osporena oznaka „osumnjičena ekstremna“, kasnije je preinačena, a stranka je 2024. izgubila i pred Višim upravnim sudom u Minsteru. Sada se nada uspehu pred Saveznim ustavnim sudom.

Važno je i to da je AfD već klasifikovana kao „potvrđeno desno ekstremna“ u pet od 16 nemačkih pokrajina – među njima u Tiringiji, Saksoniji, Saksoniji-Anhaltu, Brandenburgu i Donjoj Saksoniji. I na te odluke stranka je uložila žalbe. Ishod glavnog postupka u Kelnu mogao bi zato da ima dalekosežne posledice po njen politički status u celoj Nemačkoj.