Šta podrazumeva paket za Asanža o kom bruje američki mediji: Bajden pred izbore hoće da se reši "kamena oko vrata"

Vol strit žurnal je objavio da američko Ministarstvo pravde traži načine da prekine dugu sudsku bitku oko osnivača "Vikiliksa" u Londonu i njegovog izručenja Americi pod optužbom za špijunažu zbog objavljivanja hiljade poverljivih američkih dokumenata od pre 14 godina, uključujući ratove u Avganistanu i Iraku.

U izveštaju se navodi da plan koji se razmatra podrazumeva povlačenje sadašnjih 18 optužbi po Zakonu o špijunaži. Odnosno, američko Ministarstvo razmatra da dozvoli Asanžu da se izjasni krivim za pogrešno rukovanje poverljivim informacijama, što bi moglo da rezultirala njegovim puštanjem iz britanskog zatvora i izbegavanjem ekstradicije.

On bi verovatno bio slobodan ubrzo nakon postignutog dogovora, obzirom na to da je u pritvoru u Velikoj Britaniji proveo već pet godina.

Asanžov pravni tim se oglasio povodom tih navoda i saopštio da nema naznaka nikakvih promena u strategiji tužilaštva.

Jedan od Asanžovih branilaca, Bari Polak, naveo je u izjavi: "Neprimereno je da advokati gospodina Asanža bilo šta komentarišu o slučaju koji je pred visokim sudom u Ujedinjenom Kraljevstvu. Jedino što možemo reći jeste da nam nisu date nikakve naznake da Ministarstvo pravde namerava da reši slučaj. Sjedinjene Američke Države, kao i do sad, traže njegovo izručenje po svih 18 optužbi, čime mu preti zatvorska kazna od 175 godina".

Očekuje se da će Viši sud u  Velikoj Britaniji u narednih nekoliko nedelja odlučiti da li će Asanžu dati pravo na žalbu na njegovo izručenje. Kako je bilo navedeno, Asanž, koji se nalazi u strogo obezbeđenom zatvoru Belmarš, bio je previše bolestan i nije prisustvovao poslednjem saslušanju u Kraljevskom sudu prošlog meseca.

Ako sudije Viktorija Šarp i Džeremi Džonson donesu odluku protiv Asanža, on može zatraži od Evropskog suda za ljudska prava da blokira njegovo izručenje. Ukoliko ni to ne uspe, Asanž bi mogao da bude ekstraditovan u Sjedinjene Američke Države u roku od nekoliko dana.

SAD traže izručenje Asanža zbog odavanja tajnih vojnih dosijea 2010. i 2011. godine.

Izručenje Americi

Asanžovo izručenje bilo bi politički teško za administraciju američkog predsednika Džozefa Bajdena, posebno što se sve dešava u u izbornoj godini. Prethodna demokratska administracija, pod Barakom Obamom, na kraju je odlučila da ne optuži Asanža, i to zbog straha da bi to narušilo prava na Prvi amandman, koji garantuje slobodu štampe.

Trampova administracija je 2019. nastavila sa optužbama po Zakonu o špijunaži iz 1917. godine, nastojeći da napravi razliku između konvencionalnog novinarstva i Asanžovih postupaka, koji su stvorili platformu za objavljivanje tajnih dokumenata.

Na saslušanju u februaru, Asanžovi advokati su tvrdili da bi on, ukoliko bude izručen, mogao biti na meti američkih državnih agencija zbog "ekstralegalne eliminacije napada", posebno imajući u vidu potencijalni povratak Donalda Trampa na čelo Sjedinjenih Američkih Država.

Podsetimo, Asanžovi pravni problemi počeli su 2010. godine, kada je uhapšen u Londonu na zahtev Švedske koja je htela da ga ispita o optužbama za silovanje i seksualno zlostavljanje dve žene. Asanž je 2012. pobegao u Ambasadu Ekvadora.

Odnos Asanža i njegovih domaćina u Ambasadi na kraju se pogoršao i on je izbačen iz Ambasade u aprilu 2019. Britanska policija ga je odmah uhapsila i zatvorila zbog kršenja kaucije 2012. Švedska je zbog zastarelosti u novembru 2019. odustala od istrage o seksualnim zločinima.

Sudija britanskog okružnog suda je 2021. godine odbacio zahtev SAD za ekstradiciju zbog opasnosti da se Asanž ubije ako bude držan u teškim zatvorskim uslovima u SAD. Viši sudovi su poništili tu odluku pošto su od SAD dobili uveravanja o tretmanu pod kakvim bi mogao biti. Britanska vlada je nalog o ekstradiciji potpisala u junu 2022, ali se sada očekuje konačna odluka Vrhovnog suda.

BONUS VIDEO Politička presuda novinarima: "Ekstradicija Asanža može dovesti do njegovog samoubistva"