Šta je američka Tajna služba i koga sve treba da štiti: Evo kako funkcioniše

Prema navodima FBI-a, Tramp se u tom trenutku nalazio na udaljenosti od otprilike 275 do 455 metara od napadača Rajana Rauta.

Ovaj uznemirujući događaj dolazi nakon još jednog napada na Trampa pre samo dva meseca, tokom mitinga u Batleru, Pensilvanija, kada je hitac napadača okrznuo njegovo uvo. Tajna služba je putem X-a potvrdila da aktivno istražuje ovaj najnoviji incident.

Iako je Tajna služba brzo reagovala, agencija se priprema za kritike i unutrašnje istrage. Ipak, pre nego što se prebrzo donesu zaključci, važno je razmotriti kolosalne izazove sa kojima se agencija suočava u zaštiti visokoprofilnih ličnosti poput Trampa. Detaljnija analiza matematike i nauke iza ovih neuspelih atentata otkriva zapanjujuću složenost njihovog zadatka.

Šta je Tajna služba i koga štiti?

Tajna služba Sjedinjenih Država (engl. United States Secret Service; skraćeno USSS ili samo Tajna služba) jeste federalna agencija za sprovođenje zakona pri Ministarstvu državne bezbednosti u SAD. Bavi se istragama značajnih zločina i zaštitom vođa nacije i njihovih porodica. Do 2003. Tajna služba je bila deo Ministarstva finansija SAD pošto je agencija izvorno osnovana da štiti tada vrlo rašireno krivotvorenje američke valute.

Agencija štiti američke predsednike i predsedničke kandidate od 1901. godine.
Tajna služba ima mandat od Kongresa sa dve različite i kritične misije nacionalne bezbednosti: zaštita lidera nacije i zaštita finansijske i kritične infrastrukture Sjedinjenih Država.

Tajna služba ima zadatak da obezbedi bezbednost predsednika Sjedinjenih Država, potpredsednika Sjedinjenih Država, novoizabranog predsednika Sjedinjenih Država, novoizabranog potpredsednika Sjedinjenih Država i njihovih užih porodica; bivše predsednike, njihove supružnike i decu mlađu od 16 godina; one u predsedničkoj liniji sukcesije, glavne predsedničke i potpredsedničke kandidate i njihove supružnike; i strane šefove država i vlada koji su u poseti u SAD. Po običaju, takođe pruža zaštitu sekretaru za finansije i sekretaru za unutrašnju bezbednost, kao i drugim ljudima po uputstvima predsednika (obično, između ostalih, šefu kabineta Bele kuće i savetniku za nacionalnu bezbednost).

Matematička realnost napadnih uglova

Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočava Tajna služba je uračunavanje ogromnog broja potencijalnih uglova napada iz kojih bi se mogao izvršiti atentat. Vatreno oružje koje koriste ubice može ciljati pojedince iz širokog spektra pravaca. Google pretraga govori da je u trodimenzionalnom okruženju ovo predstavljeno pomoću sfernog koordinatnog sistema, koji uzima u obzir dva glavna faktora: azimut (horizontalni ugao) i elevaciju (vertikalni ugao).

U teoriji, postoji ogromnih 64.800 potencijalnih kombinacija uglova iz kojih bi moglo doći do napada. Iako prepreke, teren i drugi faktori smanjuju broj izvodljivih uglova napada, mogućnost da pretnja dolazi iz bilo kog pravca ostaje značajan izazov.

Razmislite o javnom događaju na kojem se zaštićeni nalazi na otvorenom prostoru. Napadač je mogao biti postavljen na krov (kao što je to bilo u prvom pokušaju), sakriven na nivou zemlje, ili čak sakriven u žbunju, kao što je bio slučaj u pokušaju na Floridi. Ovo zahteva od Tajne službe da bude stalno spremna na pretnje iz svih pravaca, dodajući ogromnu složenost njihovim zaštitnim merama, piše Firstpost.

Supersonična brzina metaka

Još jedan faktor koji komplikuje posao Tajne službe je nadzvučna brzina metaka. Većina vatrenog oružja koje se koristi u atentatima ispaljuje metke brzinom od 700 metara u sekundi do preko 1.500 metara u sekundi. Metak može da pređe dužinu fudbalskog terena za manje od sekunde, ne ostavljajući praktično vremena za reakciju.

Na primer, metak iz pištolja, kao što je onaj ispaljen iz pištolja od 9 mm, putuje brzinama između 370 do 450 metara u sekundi. Puške, s druge strane, ispaljuju metke mnogo većom brzinom. Metak iz puške kalibra .223 može dostići brzinu od 900 do 1.200 metara u sekundi (3.000 do 4.000 stopa u sekundi). Ove brzine čine puške mnogo opasnijim i moćnijim od pištolja.

Surova istina je da čak i najbrže obučeni agenti Tajne službe, koji rade na vrhunskom nivou, ne mogu da reaguju na vreme da zaustave metak nakon što je ispaljen. Brzina kojom se meci kreću znači da tradicionalne zaštitne mere — kao što je fizičko zaklanjanje predsednika ili bilo koga drugog — nisu uvek izvodljive nakon ispaljenog metka.

Strategija nauke i tajne službe

S obzirom na izazove koje predstavljaju uglovi napada i brzina metka, fokus Tajne službe je uvek na prevenciji, a ne na reakciji. Njihova misija se oslanja na slojeve zaštite koji imaju za cilj da minimiziraju šanse za pokretanje napada. Svaki javni nastup pomno se planira, a tajna služba procenjuje ranjivosti i sprovodi mere za smanjenje izloženosti.

U incidentu na Floridi, agenti su uspeli da spreče strelca da direktno nišani Trampa. Slično, tokom pokušaja u Pensilvaniji, snajperski timovi Tajne službe neutralisali su napadača nakon što je ispalio hitac, zahvaljujući njihovom strateškom položaju i trenutnom odgovoru. Ovaj nivo spremnosti je ključan za ublažavanje pretnji pre nego što se ostvare.

Prethodno izviđanje je još jedan kritičan element. Pre bilo kakvog javnog događaja, Tajna služba temeljno procenjuje lokaciju, skenirajući zgrade, prozore i krovove u potrazi za potencijalnim pretnjama. U pokušaju ubistva u Pensilvaniji, verovatno je da je propust u nadzoru na krovu omogućio strelcu da se opasno približi Trampu.

Neprobojna vozila, odeća i štitnici podijuma pružaju dodatne slojeve zaštite. Iako ove tehnologije nisu pouzdane, one nude suštinsku zaštitu koja Tajnoj službi kupuje dragocene sekunde da reaguje u slučaju nužde.

Ekološki i ljudski faktori

Uprkos svom planiranju i tehnologiji, Tajna služba se takođe mora boriti sa dinamičnom i nepredvidivom prirodom događaja u stvarnom svetu. Kretanje gomile, promenljivi uslovi okoline i sopstvene akcije zaštićenog stalno menjaju broj održivih uglova napada što onemogućava kontrolu svake promenljive.

Ljudsko ponašanje dodatno komplikuje stvari. Ubice se mogu uklopiti u gomilu što otežava identifikaciju pretnji dok ne bude prekasno. Prisustvo velike gužve takođe povećava izazov praćenja svakog pojedinca, prisiljavajući Tajnu službu da u hodu prilagodi svoju strategiju.