Šta je pejdžer? Vodič za generaciju Z

Pejdžer, takođe poznat kao biper je bežični telekomunikacioni uređaj koji prima i prikazuje alfanumeričke ili glasovne poruke.

Postoje jednosmerni, pejdžeri sa odgovorima i dvosmerni pejdžeri.

Jednosmerni pejdžeri mogu da primaju samo poruke, dok pejdžeri sa odgovorima i dvosmerni pejdžeri takođe mogu da potvrde, odgovore i pokreću poruke koristeći interni predajnik.

Pejdžeri funkcionišu kao deo sistema pejdžinga koji uključuje jedan ili više fiksnih predajnika (ili u slučaju pejdžera sa odgovorom i dvosmernih pejdžera, jednu ili više baznih stanica), kao i jedan broj pejdžera koje nose korisnici mobilnih uređaja. Ovi sistemi mogu da budu mali, sa jednim predajnikom male snage, do sistema širom zemlje sa hiljadama baznih stanica velike snage.

Stručnjaci veruju da je eksplozivni materijal stavljen u pejdžere u Libanu pre njihove isporuke i upotrebe. Usled tih eksplozija je poginulo najmanje 11 osoba, a povređeno skoro 3.000.

Pejdžer AR-924, sadrži punjivu litijumsku bateriju i mogao je da prima tekstualne poruke do 100 karaktera. Baterija mu je trajala do 85 dana. Kako navodi AP, to je bilo ključno u Libanu, gde su nestanci struje uobičajeni višegodišnjeg ekonomskog kolapsa. Oni takođe rade na različitoj bežičnoj mreži od mobilnih telefona, što ih čini otpornijim u hitnim slučajevima, piše američka agencija.

Kad su nastali pejdžeri

Pejdžeri su razvijeni 1950-ih i 1960-ih, a postali su široko korišćeni od 1980-ih do kasnih 1990-ih i ranih 2000-ih. Kasnije u 21. veku, široko rasprostranjena dostupnost mobilnih telefona i pametnih telefona sa mogućnošću razmene tekstualnih poruka uveliko je umanjila industriju pejdžera.

Bez obzira na to, neke službe za hitne slučajeve i osoblje javne bezbednosti i dalje koriste pejdžere, jer preklapanje pokrivenosti savremenim pejdžerskim sistemima, u kombinaciji sa upotrebom satelitskih komunikacija, može učiniti sisteme za pejdžing pouzdanijim od zemaljskih mobilnih mreža u nekim slučajevima, uključujući tokom prirodnih i katastrofe izazvane ljudskim faktorom.

Ova otpornost je dovela do toga da agencije za javnu bezbednost usvoje pejdžere preko mobilnih i drugih komercijalnih usluga za razmenu kritičnih poruka.

Prvi sistem telefonskog pejdžera patentirao je 1949. Alfred Dž. Gros.
Jedna od prvih praktičnih usluga pejdžinga pokrenuta je 1950. za lekare u oblasti Njujorka.

Prednosti i mane

Mnogi operateri pejdžing mreže sada dozvoljavaju da se numeričke i tekstualne stranice šalju mrežama za pejdžing putem e-pošte. Značajna pogodnost za korisnike s obzirom na široko rasprostranjeno usvajanje e-pošte i zajedničke karakteristike u garancijama isporuke. Ovo može dovesti do kašnjenja ili gubitka poruka pejdžera.

Za razliku od mobilnih telefona, većina jednosmernih pejdžera ne prikazuje nikakve informacije o tome da li se signal prima ili o jačini primljenog signala. Pošto jednosmerni pejdžeri ne sadrže predajnike, jednosmerne mreže za pejdžing nemaju načina da prate da li je poruka uspešno isporučena pejdžeru. Zbog toga, ako je jednosmerni pejdžer isključen ili ne prima upotrebljiv signal u vreme prenosa poruke, poruka neće biti primljena i pošiljalac poruke neće biti obavešten o ovoj činjenici. Sredinom 1990-ih, neke kompanije za pejdžing počele su da nude uslugu, koja je omogućavala korisniku da pozove svoj broj pejdžera i da im se čitaju numeričke poruke. Ovo je bilo korisno u vremenima kada je pejdžer bio isključen ili van područja pokrivenosti, jer bi znao koje stranice su poslate pretplatniku čak i ako pretplatnik nikada nije primio stranicu.

Ko upravlja pejdžing sistemima

Pejdžing sistemima upravljaju komercijalni operateri, često kao pretplatnički servis, a njima takođe upravljaju direktno krajnji korisnici kao privatni sistemi. Komercijalni sistemi nosioca imaju tendenciju da pokriju veće geografsko područje od privatnih sistema, dok privatni sistemi imaju tendenciju da temeljnije pokriju svoju ograničenu oblast i isporučuju poruke brže od komercijalnih sistema.

Privatnost

Pejdžeri imaju određene prednosti i nedostatke privatnosti u poređenju sa mobilnim telefonima. Pošto je jednosmerni pejdžer samo pasivni prijemnik (ne šalje informacije nazad baznoj stanici), njegova lokacija se ne može pratiti. Međutim, ovo takođe može biti štetno, pošto poruka poslata pejdžeru mora da se emituje sa svakog pejdžing predajnika u zoni usluge pejdžera. Dakle, ako pejdžer ima uslugu na nacionalnom nivou, poruku koja mu je poslata mogla bi da bude presretnuta od strane kriminalaca ili agencija za sprovođenje zakona bilo gde u oblasti pružanja usluga širom zemlje.