2
Nakon povlačenja Sjedinjenih Država iz Pariskog sporazuma o klimi i Svetske zdravstvene organizacije, predsednik Donald Tramp bi mogao da povuče zemlju iz više međunarodnih institucija u narednim mesecima.
Naročito, Projekat 2025 – nacrt za njegov drugi predsednički mandat, koji je napravila konzervativna Heritidž fondacija – poziva SAD da napuste Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, prenosi Danas.
Umesto da pristanu na Trampove zahteve, zemlje članice treba da priznaju da bi povlačenje SAD prvenstveno naštetilo SAD i da to iskoriste za pregovore pod sopstvenim uslovima.
Tramp je 4. februara naredio opsežnu 180-dnevnu reviziju svih međunarodnih organizacija kojima SAD pripadaju i koje podržavaju, kao i „svih konvencija i ugovora čiji su potpisnici Sjedinjene Države“.
Direktiva je u skladu sa ciljevima Projekta 2025, koji odbacuje MMF i Svetsku banku kao „skupe posrednike“ koji „presreću“ američka sredstva pre nego što stignu do projekata u inostranstvu. Ako Tramp sledi ovaj vodič, izlazak SAD bi bio neizbežan.
Ali autori Projekta 2025 su očigledno pogrešno razumeli kako se ove institucije finansiraju i vode. Napuštanjem MMF-a i Svetske banke SAD bi izgubile ključni izvor globalnog uticaja i ekonomske poluge.
U stvari, SAD bi izgubile pravo na vitalne alate za pružanje podrške svojim partnerima – i zadržavanje finansiranja svojih neprijatelja.
Blizina sedišta MMF-a i Svetske banke američkom Stejt departmentu, Trezoru i Kongresu nije slučajnost. SAD su dosledno održavale čvrstu kontrolu nad ovim institucijama, oblikujući njihovu politiku i vođstvo kako bi unapredile svoje nacionalne interese.
SAD su uvek postavljale predsednika Svetske banke, odobravale izbor Evrope da vodi MMF i birale zamenika generalnog direktora Fonda. Ostaje jedina zemlja članica koja ima moć da jednostrano blokira glavne odluke, pošto i MMF i Svetska banka zahtevaju većinu od 85 odsto.
Nije iznenađujuće da su studije u više navrata pokazale da su obrasci kreditiranja MMF-a i Svetske banke blisko usklađeni sa nacionalnim interesima SAD. SAD redovno koriste MMF kao „prvi odgovor“ za zaštitu američke ekonomije. Tramp to zna.
U prvom mandatu mu je to omogućilo da svom „dugogodišnjem” prijatelju, tadašnjem predsedniku Argentine Maurisiju Makriju, obezbedi program MMF-a vredan 57 milijardi dolara – najveći te vrste u istoriji Fonda (koji su platile sve članice MMF-a).
Slično tome, SAD su koristile Svetsku banku za jačanje bezbednosnih i ekonomskih saveza, rešavanje pretnji od terorizma i podršku posleratnoj obnovi zemalja poput Iraka i Avganistana nakon invazija koje su predvodile SAD.
Možda najvažnije, stvarna cena učešća SAD u MMF-u i Svetskoj banci je daleko niža nego što mnogi pretpostavljaju. Svake godine Ministarstvo finansija procenjuje finansijski uticaj doprinosa zemlje MMF-u. U fiskalnoj 2023. godini prijavio je nerealizovani dobitak od 407 miliona dolara.
Svetska banka nudi slične mogućnosti za korišćenje američkih resursa. Glavni ogranak Grupacije Svetske banke, koja ima još četiri podružnice, jeste Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD).
Troškove vođenja IBRD-a ne plaćaju SAD, već velike zemlje zajmoprimci kao što su Indija, Turska, Indonezija, Argentina i Filipini. Njihove otplate kredita, zajedno sa neto prihodom IBRD-a iz prethodnih godina, u velikoj meri finansiraju sedište organizacije, plate osoblja i druge operativne troškove (od kojih većina ide direktno u privredu Vašingtona, DC).
Za razliku od mnogih multilateralnih institucija, IBRD se ne oslanja na direktne donacije zemalja.
Umesto toga, prikuplja kapital izdavanjem obveznica, a zatim pozajmljuje prihode privredama u razvoju i ekonomijama u nastajanju. U stvari, IBRD finansira samu sebe – emitujući 52,4 milijarde dolara u obveznicama 2024.
Iako su njene obveznice podržane garancijama zemalja članica, IBRD nikada nije iskoristio svoj kapital na opoziv. Shodno tome, svaki akcionar daje mali deo svog angažovanog udela kao „uplaćeni kapital“.
Za SAD to iznosi 3,7 milijardi dolara – oko 19 odsto od 20 milijardi dolara subvencija koje je savezna vlada dala “SpaceX“-u Ilona Maska u poslednjih 15 godina.
Naravno, SAD doprinose Svetskoj banci na druge načine. U 2018. godini, na primer, Trampova prva administracija odobrila je povećanje kapitala za IBRD od 7,5 milijardi dolara. Ovo ne zahteva više finansijskih doprinosa od SAD.
Ali SAD dobijaju mnogo zauzvrat. Na primer, njihovi doprinosi koncesionalnom ogranku Svetske banke, Međunarodnom udruženju za razvoj (IDA), dobrovoljni su i o njima se ponovo pregovara svake tri godine, dajući SAD ogroman uticaj na kreditiranje IDA.
Jednostavno rečeno, povlačenje iz MMF-a i Svetske banke bila bi teška greška, lišavajući SAD njihove sposobnosti da oblikuju pravila međunarodnog monetarnog poretka i slede svoje strateške interese. Ipak, izgleda da su bar neki u Trampovoj administraciji u iskušenju.
Čak i ako se SAD ne povuku iz Svetske banke i umesto toga uskrate svoje finansiranje, zemlje članice koje predstavljaju 70 odsto ukupne glasačke moći mogle bi da suspenduju svoja glasačka prava zbog neispunjavanja finansijskih obaveza.
SAD bi tada izgubile sva prava u skladu sa Članovima o sporazumu Banke – osim prava na povlačenje – dok bi i dalje bile vezane svojim postojećim obavezama. Ako suspenzija traje duže od godinu dana, SAD će automatski izgubiti članstvo osim ako većina ne glasa za njegovo ponovno uspostavljanje.
Čuvene su reči američkog predsednika Teodora Ruzvelta da spoljna politika treba da „govori tiho i nosi veliki štap“. Trampova administracija veruje u glasni govor i dopuštanje Masku da koristi svoj veliki štap da razbije stvari.
Druge zemlje mogu biti šokirane, ali nisu bespomoćne. Ostajući usredsređene, radeći zajedno i delujući odlučno, one i dalje mogu da spasu multilateralni sistem.
BONUS VIDEO:
