0
Iako su političarima iz EU puna usta temeljnih sloboda jedinstvenog evropskog tržišta, slobodnom kretanju ljudi u zemljama Unije trenutno se loše piše. Evropske granice se, izgleda, ponovo zatvaraju.
Bivši predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker početkom godine nije morao mnogo da razmišlja kada je upitan o svom najgorem iskustvu tokom prvog talasa korone. U intervjuu za DW je rekao: „Nemačka je zatvorila granice (prema Luksemburgu) ne razmišljajući o građanima koji su žrtve samovolje Berlina“.
U februaru 2021. Junker može da se opusti. Saobraćaj između dveju zemalja odvija se nesmetano. Onaj ko iz Nemačke putuje u Junkerovu domovinu Luksemburgu ne mora da strahuje od graničnih kontrola ili da ide u karantin. Granice su još uvek nevidljive. Ipak, nemačko Ministarstvo spoljnih poslova savetuje da se u susednu zemlju ne putuje zbog velikog broja novozaraženih (170 na 100.000 stanovnika u poslednjih sedam dana).
Pročitajte još:
Strogi propisi zamenjuju zatvaranje granica
Granica između Nemačke i Luksemburga jedna je od retkih nacionalnih granica u Evropskoj uniji koja je, uprkos aktuelnoj situaciji, još uvek potpuno otvorena. Većina država-članica EU spustila je granične rampe, barem virtuelno. One strogim propisima o karantinu i formalnostima prilikom ulaska plaše one koji putuju – ili u potpunosti zabranjuju prelazak granice u slučajevima koji nisu hitni.
Mnogi političari takođe nisu mogli da ispune svoja obećanja da granice u vreme pandemije neće ponovo razdvajati ljude. Regionalni političari tu često mogu samo da pokušaju da ograniče štetu.
Kristof Arend član je Francuske nacionalne skupštine za gradić Forbah, na samoj granici sa nemačkim Zarbrikenom. U proteklih godinu dana više puta je naglašavao da granice više ne igraju nikakvu ulogu i da bi zatvaranje samo razdvojilo porodice i sela. To međutim nije mnogo pomoglo.
U januaru je vlada u Parizu odlučila da dozvoli ulazak u Francusku građanima iz zemalja EU samo sa negativnim korona-testom. Arendu je pošlo za rukom da se iz te uredbe izuzmu oni koji stalno prelaze granicu i koji se van Francuske ne zadržavaju duže od 24 sata.
Skoro da nema protesta zbog graničnih kontrola
Trenutno nema većih protesta zbog novih propisa u francusko-nemačkom pograničnom području. Nasuprot tome, situacija u južnoj Nemačkoj mnogo je napetija. Austrija je odavno ukočila turistička putovanja u zemlju nametanjem desetodnevnog karantena. Oni koji se uprkos tome odluče za putovanje, moraju da imaju negativan PCR ili antigenski test, ne stariji od 72 sata. Svi koji ulaze u Austriju moraju elektronski da se registruju još pre putovanja, a i da imaju potvrdu o registraciji. Ti propisi primenjuju se čak i za malogranični promet.
Ali i nemačka strana nedavno je u dobroj meri proširila kontrole. „Pokušavamo što je više moguće da vršimo kontrole“, kaže portparol policije u južnoj Gornjoj Bavarskoj Štefan Zontag. Obrazloženje za kontrole, kako navodi nemačka strana, prvenstveno se odnosi na širenje mnogo zaraznijih mutacija korone u pograničnoj austrijskoj pokrajini Tirolu i na ublažavanje mera koje su u Austriji početkom sedmice stupile na snagu.
Zaštita uspeha
Za bavarsku stranu potpuno zatvaranje granica više nije tabu: generalni sekretar CSU, vladajuće stranke u toj nemačkoj pokrajini, opisao je taj korak kao „poslednju meru“. Premijer Bavarske Markus Zeder takođe je na račun susedne Austrije uputio neobično žestoke kritike: „Mislim da je diskutabilno to što Austrija u ovoj neizvesnoj situaciji uvodi opsežno popuštanje mera, iako je tamo incidencija znatno veća nego u Bavarskoj.“
Zeder nije isključio ni zatvaranje granice sa Češkom, ukoliko ta zemlja ne bude u stanju da hitno pooštri mere. Češka je, kako je rekao, područje na kojem je prisutna mutacija virusa, pa bi se zatvaranje granica uskoro moglo naći na dnevnom redu. To se, kako je dodao, odnosi i na Austriju, koja je teško pogođena mutiranom varijantom južnoafričkog virusa.
Nema izuzetaka ni za vlasnike nekretnina
Ne pokušava samo Nemačka da strogom graničnom kontrolom sačuva uspeh u borbi protiv pandemije. Danska, koja sada ima nedeljnu incidenciju od oko 50 slučajeva na 100.000 stanovnika, proglasila je čitav svet za područje visokog rizika. Ulazak turista u tu zemlju potpuno je zabranjen. Čak ni oni koji u Danskoj poseduju brodove ili kuće za odmor ne mogu da uđu u zemlju. Postoje izuzeci samo za one koji rade u pograničnim područjima, ali i oni moraju da imaju negativan korona-test.
Iako šefovi država i vlada Evropske unije na onlajn-samitima nastoje da se usaglase oko zajedničkih uredbi, pravila za ulazak razlikuju se praktično u svakoj zemlji Unije.
Nedostatak koordinacije na nivou EU
Sa stanovišta strategije #Nocovid o kojoj se raspravlja u Nemačkoj, koordinacija bi bila neophodna. U suprotnom, tom planu nedostaje važna osnova. „No covid“ je inicijativa u Nemačkoj kojom se želi da se sedmodnevna incidencija spusti ispod deset, pa da se tek onda mere popuste. Međutim, do sada partneri unutar EU nisu uspeli da se dogovore ni o jedinstvenoj strategiji testiranja. Pa i po pitanju otvaranja škola svaka država-članica postupa drugačije.
Bilo da je reč o Nemačkoj, Francuskoj, Austriji ili Danskoj – sve vlade u Evropi nastoje da smanje kretanje stanovništva kako bi usporile širenje virusa. Granične kontrole trebalo bi da funkcionišu u skladu s tom logikom. Prošle godine se razgovaralo i o drugim konceptima. Stručnjaci su se nadali da će korona-aplikacije pomoći u suzbijanju pandemije – pa i prekogranično.
Aplikacija funkcioniše preko granica
Članice Evropske unije uspele su da u toj oblasti postignu bar određeni tehnički napredak. Više od deset aplikacija za upozorenje sada je kompatibilno – pre nekoliko dana optimirana je i austrijska aplikacija. Austrijanac koji je imao potencijalno opasan kontakt s korisnikom nemačke aplikacije sada biva upozoren preko svoje aplikacije. Ta razmena podataka postoji i za susedne zemlje, Belgiju, Dansku i Poljsku.
Kod ionako zatvorenih granica, efikasnost aplikacije je ograničena. Pogotovo zato što ni u Nemačkoj, gde je aplikacija naročito mnogo u upotrebi, nije uočeno da ona ima efekta na stopu zaraze.
Na nivou EU, otežavajuća je okolnost činjenica da Francuska koristi varijantu aplikacija koja nije kompatibilna sa svim ostalim, a koja se pri tom smatra neuspešnom i u samoj zemlji. A domovina bivšeg predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera potpuno se isključila iz tog projekta. Zemlja s velikim brojem onih koji stalno prelaze preko granice sa Nemačkom nije razvila aplikaciju za upozorenje na koronu i verovatno to neće ni da uradi.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
