Vojnik Pavel Filatjev je bivši ruski padobranac koji je morao da ode iz Rusije nakon što je ispričao svoje iskustvo na frontu u Ukrajini. Znao je koje posledice slede kada progovori. Shvatio je da rizikuje zatvor, da će ga prozvati izdajnikom, kao i da će ga njegovi bivši saborci izbegavati. Njegova rođena majka ga je nagovarala da pobegne iz Rusije, dok još može. On je skupio hrabrost i ispričao sve.
„Ne vidim pravdu u ovom ratu. Ne vidim tu istinu“, rekao je on u ušuškanom kafeu u moskovskokm finansijskom okrugu. Bio je to njegov prvi put da razgovara sa novinarom od kada se vratio sa ratišta u Ukrajini.
„Ne plašim se da se borim u ratu. Ali moram da osetim pravdu, da razumem da je ono što radim ispravno. I verujem da sve ovo propada, ne samo zato što je vlada sve prokrala, već zato što mi Rusi ne smatramo da je ono što radimo ispravno“, rekao je.
Pre dve nedelje, Filatjev je otišao na svoju stranicu na društvenoj mreži VKontakte objavio je ispovest na 141 strani. Ta ispovest je sadržala opis iz dana u dan kako je izgledao njegov boravak u Ukrajini, prenosi Gardijan.
“I don’t see justice in this war. I don’t see truth here." Pavel Filatyev was a paratrooper who participated in the invasion of Ukraine. Then he wrote a memoir denouncing the war. I met him days before he fled Moscow due to fear of arrest. W/@PjotrSauer https://t.co/gwXapSjZ8F
— Andrew Roth (@Andrew__Roth) August 17, 2022
Njegova jedinica je poslata u Ukrajinu sa Krima, ušli su u Herson i zauzeli su morsku luku. Bili su pod teškom artiljerijskom vatrom više od mesec dana u blizini Nikolajeva, a zatim je na kraju ranjen i evakuisan iz sukoba sa infekcijom oka.
Do tada je bio ubeđen da mora da razotkrije trulež u srži ruske invazije na Ukrajinu.
„Sedeli smo pod artiljerijskom vatrom koja je dolazila iz Mikolajeva“, rekao je on. „U jednom trenutku sam već mislio da mi ovde samo radimo s*anja, šta nam j*beno treba ovaj rat? I zaista sam pomislio: ‘Bože ako preživim, onda ću učiniti sve šta mogu da ovo zaustavim'“, dodao je.
Proveo je 45 dana pišući svoje memoare iz sukoba.
„Jednostavno više ne mogu da ćutim, iako znam da verovatno ništa neću promeniti, a možda sam prostupio glupo uvalivši se u toliku nevolju“, rekao je Filatjev, dok mu se prsti tresu od stresa.
Njegovi memomari „ZOV“, nazvani su po taktičkim oznakama na vozilima ruske vojske koja su usvojena kao proratni simbol u Rusiji. Do sada nije bilo detaljnijeg i dobrovoljnog izveštaja ruskog vojnika sa ratišta u Ukrajini.
Izvodi su objavljeni u ruskoj nezavisnoj štampi, a Filatjev se pojavio putem video linka na televiziji TV Rejn.
„Veoma je važno da je neko prvi progoorio“, rekao je Vladimir Osečkin, šef mreže za ljudska prava Gulagu.net, koji je pomogao Filatjevu da napusti Rusiju ove nedelje. Ovo je takođe učinilo Filatjeva prvim vojnikom za koga se zna da je pobegao iz Rusije zbog protivljenja ratu. „I sada se otvara Pandorna kutija“, ističe Osečekin.
Ruski istraživački sajt „iStories“, objavio je priznanje drugog ruskog vojnika koji je pred kamerama priznao da je pucao i ubio civila u ukrajinskom gradu Andrijevka.
Filatjev, koji je služio u 56. gardijskom vazdušno-jurišnom puku sa sedištem na Krimu, opisao je da je njegova iscrpljena i loše opremljena jedinica upala u Ukrajinu krajem februara, sa malo toga što se tiče konkretne logistike ili ciljeva i bez pojma da se rat uopšte vodi.
„Trebale su mi nedelje da shvatim da nije bilo rata na ruskoj teritoriji i da smo upravo napali Ukrajinu“, rekao je on.
Filatjev je opisao kako su padobranci zauzeli morsku luku Herson i kako su odmah počeli da grabe „kompjutere i druge vredne stvari koji su mogli da nađu“. Zatim su pretresali kuhinje u potrazi za hranom.
„Tamo smo kao divljaci jeli sve: zob, kau, džem, med, kafu… Već smo bili doterani do krajnjih granica. Većina je provela mesec dana na terenu bez nagoveštaja udobnosti, tuširanja ili normalne hrane“, rekao je.
„U kakvo divlje stanje možete da dovedete ljude, ako ne razmišljate da treba da se operu, da spavaju i da jedu“, napisao je on. „Sve oko nas je izazivalo gadan osećaj, kao jadnici smo pokušavali da preživimo“, dodao je.
„Znam da će stranom čitaocu zvučati divljački“, rekao je on, opisujući saborca koji je ukrao kompjuter. „Ali vojnik zna da ovo vredi više od njegove plate. I ko zna da li će sutra biti živ. Pa on to uzme. Ne pokušavam da opravdam ono što je uradio. Ali mislim da je važno reći zašto se ljudi ovako ponašaju, da razumemo kako da ih zaustavimo“, rekao je.
Opširno je kritikovao ono što je nazvao „degradacijom vojske“, uključujući upotrebu zastarelih kompleta i vozila zbog kojih su ruski vojnici bili izloženi ukrajinskim kontranapadima. Puška koju je dobio pre rata je zarđala i imala je pokidan kaiš, rekao je.
„Bili smo idealna meta“, napisao je on, opisujući putovanje u Herson u zastarelim kamionima koji su ponekad stajali u mestu i po 20 minuta. „Bilo je nejasno kakav je plan – kao i uvek, niko ništa nije znao“.
Opisuje kako je njegova jedinica dok se rat odugovlačio, bila prikovana u rovovima skoro mesec dana u blizini Mikolajeva gde su bili izloženi ukrajinskoj artiljeriji. Kada mu je blato upalo u oko, došlo je do infekcije koja ga je skoro oslepela.
Kako su rasle frustracije na frontu, ističe da su vojnici namerno ranjavali sami sebe kako bi pobegli sa fronta i dobili 3 miliona rubalja na ime odštete.
Ističe da lično nije video zlostavljanja koja su počinjena tokom rata. Ali je opisao kulturu besa i ogorčenosti u vojsci koja ruši fasadu podrške ratu koja se prikazuje u ruskoj propagandi.
„Većina ljudi u vojsci je nezadovoljna onim što se dešava, nezadovoljni su vladom i komandantima, nezadovoljni su Putinom i njegovom politikom, nezadovoljni su ministrom odbrane koji nikada nije služio vojsku“, napisao je on.
Kada je izašao u javnost sa svojim tvrdnjama, cela njegova jedinica je prekinula kontakt sa njim. Ipak, mnogi su mu u tihim razgovorima rekli da nevoljno osećaju poštovanje prema patriotizmu Ukrajinaca, koji se bore za svoju teritoriju.
Dodao je da ovde niko ne liči na veterane. Opisao je susrete sa vojnicima u bolnicama, a istakao je i da ima gomile mrtvih, čijim rođacima nisu isplaćene odštete.
Prvobitni plan Filatjeva je bio da objavio memoare i da se preda policiji. Ali aktivista Osečkin mu je rekao da se preispita i više puta ga je nagovarao da pobegne iz zemlje. Do ove nedelje, Filatjev je to odbijao da učini.
„Pa ja odlazim, idem u Ameriku, a ko sam ja tamo? Šta treba da radim? Ako nisam potreban u svojoj zemlji, kome sam onda potreban tamo?“, rekao je on.
Zato je dve nedelje sveke noći boravio u drugom hotelu i sa sobom je nosio samo ranac. Pokušavao je da bude korak ispred policije.
PROČITAJTE JOŠ:
Gardijan navodi da nije mogao nezavisno da proveri tvrdnje Filatjeva. Ističu da im je ruski vojnik dostavio dokumenta i fotogafije na kojima se vidi da je bio padobranac 56. puka stacioniranog na Krimu, kao i da je hospitalizovan sa povredom oka koju je zadobio dok je bio u Ukrajini u aprilu.
Rođen je u vojnoj porodici u južnom gradu Volgodonsku. Od svojih ranih 20-tih bio je u vojsci. Nakon što je služio u Čečeniji tokom 2000-tih, proveo je skoro deceniju kao trener konja, radeći za rusku kompaniju za proizvodnju mesa i bogate klijente pre nego što se ponovo prijavio u vojsku iz finansijskih razloga, rekao je on.
Sada je promenjen čovek. I dalje deluje snažno i artikulisano, ali su rat i stres učinili svoje. Njegovi obrazi su prekriveni ožiljcima. Još uvek ne vidi dobro na desno oko.
„Kažu da su za herojstvo jednih krivi drugi“, rekao je on. „21. je vek, mi smo započeli idiotski rat i još jednom pozivamo vojnike da izvrše herjska dela i da se žrtvuju. U čemu je problem – zar ne umiremo zbog toga“, navodi on.
Najviše se pitao zašto je još uvek slobodan. Čuo je da se njegova jedinica sprema da ga optuži za dezerterstvo, što bi da odvelo u zatvor na dugi niz godina. Ali ipak se ništa nije desilo.
Filatjev je potom pobegao iz zemlje, što je potvrdio i Osečkin. Još uvek nije jasno da li je zvanično optužen za bilo kakav zločin u Rusiji.
„Zašto bih morao da bežim iz svoje zemlje samo zato što sam rekao istinu, u šta su ko*ilad pretvorila našu vojsku“, napisao je on na Telegramu. „Preplavljen sam emocijama što sam morao da napustim svoju zemlju“, dodao je.
„Ljudi me pitaju zašto nisam bacio oružje. Pa ja sam protiv ovog rata, ali nisam general, nisam ministar odbrane, nisam Putin, ne znam kako ovo da zaustavim. Ne bih menjao da postanem kukavica, da bacim oružje i napustim svoje drugove“, napisao je u memoarima.
Za kraj, dok ide ulicama Moskve ističe da se nada da će svemu ovome doći kraj.
„Prosto sam užasnut onoga što će se desiti“, rekao je zamišljajući Rusiju kako se bori za pobedu uprkos strašnoj ceni. „Šta ćemo platiti za to? Ko će ostati u našoj zemlji? Za sebe sam rekao da je ovo lična tragedija, jer šta smo postali? I kako može biti gore?“, zaključio je on.
BONUS VIDEO: Trenutak eksplozije u Vinici
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare