Rojters: Rusija bi dala 300 milijardi dolara zamrznutih sredstava za obnovu Ukrajine, evo pod kojim uslovima

SAD i Rusija održale su svoj prvi direktni sastanak o završetku rata u Ukrajini 18. februara u Saudijskoj Arabiji, a predsednici Donald Tramp i Vladimir Putin izrazili su želju da se uskoro sastanu.

Nakon što je Putin poslao trupe u Ukrajinu 2022. godine, SAD i saveznici zabranili su transakcije sa ruskom centralnom bankom i ministarstvom finansija, blokirajući između 300 i 350 milijardi dolara ruskih sredstava, uglavnom u obliku evropskih, američkih i britanskih državnih obveznica koje su bile deponovane u evropskim institucijama.

Dok su razgovori između Moskve i Vašingtona u ranoj fazi, u Rusiji se razmatra mogućnost da se zamrznuta sredstva koriste za obnovu Ukrajine kao deo potencijalnog mirovnog sporazuma, rekli su izvori upoznati sa situacijom.

Podela zamrznutih sredstava?

Veliki delovi istočne Ukrajine uništeni su ratom, stotine hiljada vojnika su poginule ili ranjene s obe strane, a milioni Ukrajinaca pobegli su u Evropu ili Rusiju. Svetska banka je prošle godine procenila da će obnova i oporavak Ukrajine koštati 486 milijardi dolara.

Jedan od izvora za Rojters kaže da bi Rusija mogla prihvatiti da se do dve trećine sredstava iskoristi za obnovu Ukrajine, ali pod uslovom da postoje jasne garancije za način na koji će sredstva biti upotrebljena. Preostali deo bi išao teritorijama pod ruskom kontrolom, koje Moskva sada smatra delom Rusije.

Drugi izvor navodi da je Moskva spremna da prihvati korišćenje zamrznutih sredstava za obnovu Ukrajine, ali da je prerano govoriti o tačnom načinu podele.

Kremlj nije komentarisao ove navode.

Evropska komisija je ponovila da „ništa o Ukrajini i EU ne može biti odlučeno bez Ukrajine i EU“. Portparolka Anitta Hipper rekla je da EU i njene članice pomažu Ukrajini da ojača svoju poziciju uoči bilo kakvih pregovora, uključujući i novi paket sankcija Rusiji.

Grupa sedam (G7) je još 2023. godine objavila da će ruska sredstva ostati zamrznuta dok Rusija ne plati ratnu štetu nanetu Ukrajini. Tramp je ranije izjavio da bi želeo da Rusija ponovo bude deo G7.

Guvernerka Centralne banke Rusije Elvira Nabiullina izjavila je u četvrtak da banka nije uključena u nikakve pregovore o ukidanju sankcija ili odmrzavanju ruskih sredstava.

Neki ruski zvaničnici su ranije opisali planove za korišćenje zamrznutih sredstava u Ukrajini kao „pljačku“, a Moskva je pripremila zakon koji bi omogućio konfiskaciju sredstava kompanija i investitora iz „neprijateljskih država“ koje su uvele sankcije Rusiji.

Međutim, pojedini ruski nacionalisti su još 2023. godine sugerisali da bi Rusija mogla pregovarati o korišćenju zamrznutih sredstava. Margarita Simonjan, šefica ruske državne televizije RT, tada je izjavila: „Predlažem rešenje – neka ta sredstva budu korišćena za kupovinu teritorija koje žele da budu sa nama.“

Za sada ostaje nejasno da li su ove teme bile na dnevnom redu pregovora u Saudijskoj Arabiji i koliko su realne šanse da do dogovora dođe.