0
Intenzivna terapija. Mesto gde dolaze najbolesniji. Kada maska za kiseonik nije dovoljna, kada pluća nemaju svoju funkciju, pacijenti se priključuju na respirator. Više sedmica su u veštačkoj komi. Aparati ih održavaju u životu i omogućavaju da telo dobije dovoljno kiseonika kako njihovi organi ne bi odumirali. Četvrtina ih ne preživi. Oni koji se probude nisu bez posledica. Zdravstveni radnici brinu o njima 24 sata dnevno, uz njih su kada se zakomplikuje, uz njih su kada umiru, uz njih su kada se probude.
PROČITAJTE JOŠ:
Reporteri N1 Slovenija bili su na odeljenju intenzivne njege mariborskog kliničkog centra. Juče je hospitalizovan 181 pacijent, od kojih je za 49 bilo potrebno intenzivno lečenje. Njihov broj i dalje raste.
Kovid odeljenje nije odeljenje, već nekoliko odeljenja, hodnika i prostorija improvizovanih za lečenje životno ugroženih pacijenata. Ovde doslovno vidite šta znači kada su zbog epidemije ugroženi svi ostali pacijenti. Podrumskim hodnicima odvoze nas do prostorija iznad kojih je natpis „Odeljenje za vaskularnu hirurgiju“, prenosi N1 Slovenija.
Ovde nema vaskularne hirurgije, preko vrata je okačen natpis „Covid+“, upozorenje za obavezno nošenje potpune zaštitne opreme, o tome da su tu kovid pozitivni pacijenti. Do njih medicinsko osoblje ulazi kroz dupla vrata, takođe improvizovana od plastične cerade. Doktori obučeni u zaštitna odela osoblju daju upute kroz prozore, obložene lepljivom trakom, kako bi se osigurala sigurnost onih s druge strane.
„Intenzivna kovid nega zauzima dva sprata hirurškog nebodera, odeljenje za neurohirurgiju i odeljenje za kardiohirurgiju, koje je izmešteno na dve lokacije“, kaže šef odeljenja intenzivne nege UKC Maribor dr Alenka Strdin Košir.
„Zauzimamo i celi jedan sprat psihijatrijskog odeljenja, koji je nekada služio za lečenje od zavisnosti“.
Šta je sada sa tim pacijentima?
„Za njih trenutno nema bolničkog lečenja u Mariboru“.
Prioriteti su negde drugde.
Pedijatrijski hirurg za pacijente sa kovid-19
Medicinsko osoblje takođe dolazi sa svih odeljenja. Naš sagovornik je Jan Mlakar, doktor specijalizant dečije hirurgije. Već nekoliko meseci više ne pomaže mališanima, već kovid pacijentima.
„Posao je drugačiji, pacijenti su teži. Većina pacijenata na dečijoj hirurgiji je zdrava, potreban im je samo hirurški zahvat. Ali ovde je mnogo stresnije, jer se vaš pacijent može srušiti u bilo kojem trenutku“, kaže.
Najteže je, kaže, kada se neko od pacijenata već skoro oporavi, a onda se zakomplikuje. Kovid-19 je podmukla bolest.
„Poslednji put sam došao u sobu pacijenta, koji se već toliko oporavljao da smo ga nameravali premestiti na obično odeljenje. Nije reagovao, neko vreme smo ga oživljavali. Pretrpeo je plućnu emboliju, kakvu još nikada nisam video na snimanju. Još uvek se trudimo, još uvek se bori da preživi. Ima 44 godine“, kaže.
Malo ko je stariji od 70 godina. 85 odsto su nevakcinisani.
„Imamo i vakcinisane, neki su imuno komprimirani ili su jako bolesni, neki su bez pridruženih bolesti, ali ih je vrlo malo. Imam osećaj da je kod njih blaži tok bolesti – kaže dr Strdin Košir.
„Matematika je jednostavna. Kada bismo lečili samo 15 odsto pacijenata koji su ovde, mogli bismo to učiniti bez ikakvih problema“.
Nakon prošlogodišnje teške jeseni i zime, svi su s nadom gledali u lepšu budućnost za ovu godinu, koju je obećala vakcinacija. Danas im je teže nego prošle godine. Kako nema zatvaranja društva, lečenje više treba pacijentima sa drugim respiratornim bolestima, više je povređenih i više je hroničnih pacijenata čije se stanje toliko pogoršalo tokom epidemije da moraju u bolnicu.
„Nikako nismo mislili da ćemo to za godinu dana ponovo doživeti, čak i u većem obimu nego prošle godine. Svi smo verovali da će vakcinacija promeniti tok epidemije, da će ljudi shvatiti da će biti provakcinisani i da će dolaziti samo pojedini slučajevi kovida-19. Znali smo da nećemo moći u potpunosti ukinuti kovid intenzivnu negu, ali smo verovali da ćemo to moći sa 5 do 10 kreveta. Nažalost nije tako“, razočarano kaže šefica odeljenja.
Juče je hospitalizovan 181 pacijent, od kojih je 49 trebalo intenzivno lečenje.
Kad se probudiš iz kome
Pacijenti leže dugo na odeljenju intenzivne njege, nekoliko sedmica, čak i mesec dana.
„Ako je pacijent koji je uspavan, na mehaničkoj ventilaciji duže od dve sedmice, primenjujemo traheotomiju. Ovo je hirurški otvor u dušniku kroz koji nastavljamo održavati prohodnost disajnog puta pacijenta“, objašnjava šefica.
Duga intubacija i veštačka koma same po sebi ostavljaju posljedice.
Nakon nekoliko sedmica su oni, kojima uspe, iscrpljeni.
„Ovo nije lep prizor“, kaže Jan Mlakar.
„Potpuno su iscrpljeni, praktično više nemaju mišićnu masu, moramo ih smirivati jer su zbunjeni, dobijaju sedative. Većinom ne znaju šta se dešava, mora im se više puta ponavljati“.
Dok je pacijent u komi i priključen na aparate, stalno je pod nadzorom medicinskog osoblja. Sve sobe se prate putem video kamera, kod pacijenata su „elektronske dadilje“, koje koriste roditelji beba. Kada uređaji počnu pištati, oni ih čuju i odmah reaguju.
„Sa pacijentom smo 24 sata, brinemo o njemu, merimo mu vitalne funkcije, dajemo terapiju, prevrćemo ga, radimo razne zahvate, sve po uputstvu doktora“, svoj posao opisuje diplomirani zdravstveni radnik Nemanja Spasovski.
„Najteži deo je svakako svaka smrt pacijenta, posebno mlađih pacijenata“, kaže.
„Moj subjektivni osećaj je da u ovom talasu ima više mladih koji umiru nego u prethodnom talasu. Apsolutno“.
U zaštitnim odelima, skafanderima, zaista izgledaju kao astronauti našeg vremena.
„Do sada smo se na to navikli, ali istina je da nije lako“, kaže diplomirana medicinska sestra Tanja Zadravec.
„Gore je bilo leti, kada je bilo strašno vruće, a naši ventilacioni sistemi su morali biti ugašeni kako bi sprečili širenje virusa po bolnici“.
Kada će biti kraj?
Većina pacijenata, nakon što se probude iz kome i shvate gde su i šta se dešava, kažu da im je žao što se nisu vakcinisali. Ali ne svi.
„Ima ljudi koji se bore za dah i istovremeno tvrde da kovid-19 ne postoji“, kaže Mlakar.
Za sve koji su tamo zaposleni potpuno je neshvatljivo da je to moguće.
Kada ih pitamo o njihovim stavovima o projekcijama epidemije koje predviđaju širenje infekcija i invazije na bolnice, odgovaraju da su čuli mnoga predviđanja.
„Meni je uostalom svejedno kako velik će biti taj talas, samo neka se završi što pre, jer smo zaista umorni“, kaže dr Strdin Košir.
„Najveća tuga i ono što nas najviše brine je to što se već duže vreme borimo sa obolelima od covida, a šira javnost ne prepoznaje da je kovid-19 ozbiljna bolest koja je zahvatila širu populaciju. I da više puta izgubimo neke živote“, opisuje njihova osećanja diplomirana medicinska sestra Anja Hameršek.
Kada dođe s posla, u slobodno vreme suočava se sa ljudima koji se protive vakcinaciji i merama i ravnodušni su prema katastrofi koja se u međuvremenu dešava u bolnicama.
„Ponekad odgovaram ćutanjem, nekad neodobravanjem, ponekad čak i tugom. Najradije bismo da se već jednom završi ovaj kovid-19. Nedavno sam čula rečenicu koja je definitivno tačna. Virus koji iza sebe ima takav narod, sigurno se ne mora bojati za budućnost. Želim da ljudi konačno osete važnost testiranja, vakcinacije i poštovanja mera“.
BONUS VIDEO: Anketa na ulicama Zagreba – kovid propusnice „blokirale“ zemlju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
