0
Prošlo je šest meseci otkako je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo invaziju na Ukrajinu, rat koji je po bilo kakvoj konvencionalnoj meri predstavljao katastrofu. CNN analizira stanje u Rusiji šest meseci od početka rata u Ukrajini.
Milioni Ukrajinaca su raseljeni. Grad Marijupolj je skoro izbrisan sa mape. Ofaniziva pokrenuta 24. februara je pokazala moralnu trulež unutar ruske vojske i njeno potpuno zanemarivanje života civila, piše američki CNN.
Prema poslednjem proračunu Pentagona, invazija je Rusiju koštala između 70.000 i 80.000 ubijenih i ranjenih vojnika. Čak i ako je ta procena visoka, smatra se da je Rusija verovatno izgubila više vojnika za pola godine u Ukrajini, nego što su Sovjeti izgubili tokom decenije rata u Avganistanu, prenosi CNN.
Ali svako poređenje Putinove Rusije sa SSSR-a je preuranjeno. Rusija se zaista promenila od 24. februara, ali je teško uočiti pukotine u Putinizmu. Većina Rusa je ako ne otvoreno, onda prećutno podržala rat i Putinovu kampanju.
Rat nije uticao na rejting lidera Kremlja. I državni anketar VCIOM i nezavisna agencija za ispitivanje javnog mnjenja Levada-centar rutinski su stavljali Putinov rejting iznad 80 odsto od 24. februara.
Primamljivo je zaključiti da ovi brojevi odražavaju moć ruske državne propagande i njenu sposobnost da kreira alternativnu stvarnost. Ruska vlada je nakon početka invazije brzo počela da zatvara ostatke ruske slobodne štampe, uvodeći drakonski zakon koji je podrazumevao stroge kazne za „lažne informacije“, koje diskreditiju oružane snage Rusije.
Ipak i dalje ima onih koji se trude da izveštavaju objektivno. Ruski nezavisni portal Mediazona, dokumentovao je 5.185 poginulih vojnika, na osnovu lokalnih vesti i objava sa društvenih mreža.
Relativno dobrostojeća srednja klasa u Rusiji je izolovana od rata. Mnogi poginuli u Ukrajini su iz siromašnih ruskih regiona. Putinova popularnost se ponekad pripisuje klimi straha i konformizma. Prema OVD-info, nezavisnoj grupi koja prati pritvorene u Rusiji, oko 16.380 ljudi je uhapšeno i pritvoreno zbog aktivizma u Rusiji, a 75 krivičnih predmeta vodi po ruskom zakonu o „lažnim vestima“.
Nije iznenađujuće što je ruska invazija na Ukrajinu oživela diskusiju među naučnicima o tome da li Putinov režim treba označiti kao fašistički ili ne. To ukazuje na jasnu realnost: posle 24. februara, termini kao što su „autokratski“ ili „autoritarni“ su neadekvatni da opišu državu koja ne toleriše unutrašnje neslaganje.
Uz to, neki posmatrači se pitaju koliko dugo Putin može da računa na podršku širokih segmenata ruske javnosti usred oštrih međunarodnih sankcija koje su izolovale Rusiju od globalne ekonomije i drastično smanjile snabdevanje iz uvoza.
Brojni strani brendovi i kompanije su otišli iz Rusije, a veliki broj privrednih sektora je teško pogođen. Rusija pokušava da uvede domaće zamene za stranu robu, kao i sopstveni način plaćanja.
„Uprkos Putinovim zabludama o samodovoljnosti i supstituciji uvoza, ruska domaća proizvodnja je potpuno zaostala bez kapaciteta da zameni izgubljene poslove, proizvode i talante“, navodi se u izveštaju.
PROČITAJTE JOŠ:
Ipak, ruski proizvodni sistem se nije urušio, a zabrinutost potrošača nije prevedena u političke nemire. Za Ukrajinu i njene pristalice, razgovor se sada preusmerio na pronalaženje načina da se nanase bol Rusima zbog njihove pasivne podrške Putinu.
„Radimo na novim sankcijama za Rusiju i na stimulisanju građana da osete svoj deo odgovornosti za ono što se dešava“, rekao je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u nedavnom obraćanju.
Za sada nije jasno da li bi zabrana viza promenila ponašanje građana Rusije. Neki lideri, pre svega nemački kancelar Olaf Šolc, nisu bili voljni da podrže zabranu. On je istakao da su akcije u Ukrajini „Putinov rat“, a „ne rat ruskog naroda“.
Bez obzira na posledice sankcija, Putina nisu napustili lojalni oligarsi. Ruski opozicionar Aleksej Navaljni iz zatvora je poručio da, iako je Zapad obećao da se Putinovi oligarsi neće izvući, to se ipak desilo.
To je sumorna slika koja sugeriše da je Putin spreman da igra dužu igru. On računa na činjenicu da će Evropljani u narednih šest meseci plaćati više cene za električnu energiju, što bi potencijalno moglo da izvrši pritisak na vlade u EU da nateraju Ukrajinu da se povinuje mirovnom sporazumu. Možda dolazi zima, ali Ukrajinci su i više nego rešeni da se bore za svoj nacionalni opstanak.
BONUS VIDEO: Da li se u Ukrajini dogodio genocid?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
