Rat hrani državu, ali ne i narod: Studija otkriva ko su u Rusiji najveći dobitnici, a ko gubitnici dok traje sukob sa Ukrajinom

Iako se ruski BDP statistički oporavio, efekti tog „rasta“ raspoređeni su izrazito neujednačeno. Benefite osećaju vojska i državna administracija, dok osnovne grane poput zdravstva i maloprodaje tonu, prenosi Meduza.

Rast na račun rata

Studija pod nazivom „Strukturne promene u ruskoj ekonomiji 2022–2024“ analizira promene od četvrtog kvartala 2021. godine, neposredno pre početka invazije na Ukrajinu. Prema nalazima ACRA, tri sektora su zabeležila najveći rast: javna uprava, građevinarstvo i vojna proizvodnja.

Sektor javne administracije porastao je za čak 18,5%, praćen gotovo 15-procentnim rastom građevinskog sektora. Razlozi su višestruki: masovni državni rashodi, stambeni bum podstaknut subvencionisanim hipotekama, kao i izgradnja infrastrukture na okupiranim teritorijama i za potrebe vojno-industrijskog kompleksa.

Vojna proizvodnja je takođe pokrenula oporavak industrijskog sektora nakon prvobitnog pada usled povlačenja zapadnih investitora. Međutim, taj rast dolazi s cenom: rast inflacije, nedostatak radne snage i visoke kamatne stope sve su više izraženi.

Pad životnog standarda

S druge strane, zdravstvo je sektor koji je najviše pogođen, sa padom od 5,1%, uprkos povećanoj potrebi za medicinskim uslugama. Manje plaćenih intervencija i pad kvaliteta usluga ukazuju na to da građani sve teže izdvajaju novac za osnovnu negu.

Na udaru su i izvozno orijentisani sektori: ekstraktivna industrija beleži pad od gotovo 5%, pre svega zbog sankcija i gubitka evropskog tržišta. Gazprom je posebno pogođen, sa rekordnim gubicima u 2023. godini.

Maloprodaja, tradicionalno dobar indikator potrošačke moći, opala je za 2,2%. Ovo ukazuje na pad životnog standarda: ljudi manje troše jer manje imaju.

Ratni dobitnici: birokratija i oružje

Ključna poruka izveštaja je jasna: ruska ekonomija nije doživela stabilan oporavak, već ratnu transformaciju, gde se rast bazira na vojnim potrebama i državnoj potrošnji. Dok pojedini sektori beleže rast, to dolazi na štetu osnovnih usluga i standarda građana.

Stručnjaci upozoravaju da se državna potrošnja već bliži tački zasićenja i da uskoro neće biti dovoljna da održi privredni rast. U tom kontekstu, strukturne neravnoteže i sve veća zavisnost od vojnog sektora mogle bi se u budućnosti pokazati kao dugoročno destabilizujuće.

Iza zvaničnih statistika o rastu krije se duboka preraspodela — i nova hijerarhija dobitnika i gubitnika. Dok se javna uprava i vojna industrija šire, zdravstvo se urušava, maloprodaja usporava, a potrošači štede na osnovnim stvarima. Rat je možda pomogao u očuvanju državne ekonomije — ali po cenu života običnih građana.