Zelenski u sendviču moći: Putin i Tramp ucenama kroje sudbinu Ukrajine

Ipak, prvi znaci nisu ohrabrujući – Putin je odbio Trampov predlog o 30-dnevnom prekidu vatre. Tramp, međutim, predstavlja sam početak dijaloga kao veliki uspeh. Svaki od lidera pokušava da manipuliše pregovorima u svoju korist i istovremeno igra igru javnih odnosa – ne želeći da bude okrivljen ako pregovori propadnu.

Iluzija napretka

Bela kuća stvara narativ o značajnom napretku – ne samo kako bi održala na životu mogućnost mira, već i kako bi podržala sve slabiju predstavu o Trampu kao vrhunskom pregovaraču sposobnom da donese mir. Ipak, realnost je daleko od toga.

Putin je odlučno odbio ključni Trampov zahtev – prekid vatre. Jasno je da nije spreman da okonča rat, što potvrđuju novi uslovi koje postavlja, a koje Ukrajina ne može da prihvati ako želi da opstane kao suverena država. Istovremeno, Kremlj ne želi da otuđi Trampa i ponudio mu je privid mogućnosti velikog savezništva s Rusijom – kako bi ga zadržao za pregovaračkim stolom.

Zelenski, s druge strane, brzo uči iz svojih grešaka. Nakon katastrofalnog susreta u Ovalnoj sobi, sada je sklon da se složi sa gotovo svim što Tramp predloži. Paradoksalno, upravo njegov argument koji je doveo do sukoba s Trampom – da Putin ne može biti verodostojan pregovarač – sada se pokazuje kao istinit.

Ukrajina i Rusija se takmiče za Trampovu pažnju i pokušavaju da krivicu za neuspela pregovaranja prebace jedna na drugu. Nakon još jedne noći nasilja, obe strane su optužile protivnika za kršenje sporazuma o nenapadanju energetske infrastrukture, što dodatno podriva Trampove tvrdnje da je mir na dohvat ruke.

Bela kuća ignoriše neuspehe i nastavlja dalje

Zvanični Vašington odbija da prizna Putinovu tvrdoglavost, umesto toga hvaleći "pozitivan ton" njegovog razgovora s Trampom i organizujući tehničke pregovore s Rusima u Saudijskoj Arabiji u narednim danima.

Stvaranje iluzije napretka može biti važan deo mirovnih pregovora, jer podstiče strane u sukobu da ostanu za stolom. Međutim, u ovom slučaju, ta "alternativna realnost" služi i kako bi se zaštitio Tramp, koji je samouvereno tvrdio da će rat rešiti u roku od 24 sata ako se vrati u Belu kuću.

Na njihovom telefonskom razgovoru u utorak, Putin je jasno nadmudrio Trampa, koji ne želi da primeni bilo kakav pritisak na Kremlj. S druge strane, Tramp je prema Zelenskom popustljiviji – možda zbog laskavijeg tona koji je ukrajinski predsednik zauzeo. Tramp mu je obećao pomoć u pronalaženju neophodnih sistema protivvazdušne odbrane u Evropi. Bela kuća je takođe saopštila da će nastaviti da pruža vojnu pomoć Ukrajini, što predstavlja retko suprotstavljanje Putinu, koji je zahtevao da SAD obustave svaki vid podrške Kijevu kao uslov za pregovore o trajnom miru.

Tramp je na društvenoj mreži Truth Social napisao:

"Upravo sam završio veoma dobar telefonski razgovor s predsednikom Zelenskim. Trajao je oko sat vremena. Veliki deo razgovora bio je posvećen usklađivanju stavova Ukrajine i Rusije u vezi sa njihovim zahtevima i potrebama. Na pravom smo putu".

Njegova ocena situacije bila je gotovo apsurdno optimistična – naročito s obzirom na to da je pre samo nekoliko nedelja nazivao Zelenskog "diktatorom".

Nakon razgovora sa Putinom i Zelenskim, Trampova ideja o miru deluje dalja nego ikada. Ipak, ako se ispostavi da je ova diplomatska drama samo početak ozbiljnog napora za postizanje pravednog i trajnog dogovora, Tramp bi mogao da dokaže da su njegovi kritičari pogrešili.

Rusija nije promenila svoje ciljeve

Administracija Donalda Trampa sada se suočava sa klasičnim primerom ruskog "diplomatskog zubarskog tretmana" – obećanje na rečima, ali odbijanje u praksi. Putin je načelno pristao na 30-dnevni prekid vatre, ali je u stvarnosti postavio uslove koji zahtevaju kapitulaciju Ukrajine i Zapada. Odugovlačenje pregovora omogućava ruskim snagama da iskoriste trenutnu vojnu prednost i potisnu ukrajinske trupe iz regiona Kurska – jednog od retkih aduta koje Kijev ima u budućim pregovorima.

Putinovi zahtevi ostaju isti: smena ukrajinske vlade, demobilizacija Kijevskih snaga i povlačenje NATO-a iz istočne Evrope. Na sastanku sa ruskim zvaničnicima u Saudijskoj Arabiji ranije ovog meseca, američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je:

"U narednim danima ćemo videti da li je Moskva ozbiljna u vezi s pregovorima. Ako kažu 'da', onda smo ostvarili veliki napredak. Ako kažu 'ne', biće jasno šta je prepreka miru".

Po Rubijevim sopstvenim kriterijumima, Moskva je sada dala negativan odgovor. Međutim, on to ne može otvoreno reći iz političkih i diplomatskih razloga, te mu ne preostaje ništa drugo nego da nastavi da insistira na pregovorima.

Finska ministarka spoljnih poslova Elina Valtonen najbolje je sumirala trenutni status pregovora u intervjuu za CNN:

"Tramp želi mir. Evropa želi mir. Ukrajina želi mir. Ali postoji samo jedan koji to ne želi – i to je Putin".

Ukrajina nema izbora osim da igra Trampovu igru

Iako Rusija neće tek tako odustati, Putin je Trampu ponudio ono što on najviše želi – priliku da gradi veliki savez sa Moskvom, zbog čega američki predsednik često tretira rat u Ukrajini kao sporednu temu.

Sledeći korak Vašingtona je pokušaj pregovora o prekidu sukoba u Crnom moru – što Putinu ne smeta, jer bi, slično kao prekid napada na energetsku infrastrukturu, to moglo lišiti Ukrajinu jednog od njenih najuspešnijih frontova.

Dok Kijev sarađuje s Belom kućom, takođe razvija paralelnu strategiju sa evropskim saveznicima. Evropa stvara "koaliciju voljnih" koja bi nastavila podršku Ukrajini čak i ako Tramp odluči da se povuče. Zelenskijev glavni savetnik, Andrij Jermak, ove nedelje je ponovo zatražio ubrzano priključenje Ukrajine Evropskoj uniji, ističući da je to ključno za stabilnost Evrope.

Za sada, Ukrajina mora da balansira između Trampovih političkih interesa i sopstvene borbe za opstanak – nadajući se da će na kraju pronaći izlaz iz igre velikih sila.