Predsednik Rusije Vladimir Putin otići će na prvo putovanje van zemlje otkako je Međunarodni krivični sud (MKS) izdao nalog za njegovo hapšenje, pod optužbama za ratne zločine.
Putin bi trebalo da poseti Peking, i da se tamo sastane sa svojim kineskim kolegom Sijem Đinpingom, preneo je Blumberg pozivajući se na izvore koji žele da ostanu anonimni. Kako se navodi, Putin je prihvatio Sijev poziv da gostuje na forumu „Pojas i put“ koji se održava u oktobru.
S obzirom na poternicu koja je za njim raspisana u martu, Putin nije mogao da ide u zemlje koje bi, po sili zakona, morale da ga izruče. Jedino njegovo putovanje od tada bilo je u delove Ukrajine koji su pod ruskom okupacijom.
Ruski predsednik propustio je da ode i na samit BRIKS-a u Južnoafričkoj Republici upravo da ne bi bio izručen, pa je tamo poslao svog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, a on sam se obratio putem video-linka, prenosi Euronjuz.
Od početka rata u Ukrajini, Putin je putovao samo u Iran i zemlje bivšeg SSSR, a Kinu je poslednji put posetio nekoliko nedelja pre početka ruske invazije, u februaru 2022. godine. Tada su on i Si proglasili „prijateljstvo bez granica“.
Ovog puta, međutim, Si će ugostiti Putina u dosta drugačijim geopolitičkim okolnostima nego što je to bio slučaj pre godinu i po dana.
Kina je zvanično zauzela neutralan stav po pitanju osude Rusije, ali na Zapadu se potezi Sija često tumače tako da je optužen za pomaganje Rusiji. Ni kineski mirovni predlog objavljen u februaru ove godine nije odobrovoljio EU i SAD, ukrajinske saveznike.
Šta dobija Putin, a šta Si?
Kako je za Euronews Srbija rekao Dragoslav Rašeta iz Novog trećeg puta, primarni cilj ruskog predsednika u ovoj poseti jeste da pokaže kako nije izolovan, uprkos svim sankcijama koje su nametnule EU i SAD.
„Želi da pokaže da i dalje ima jake saveznike, s obirom na to da nije išao na samit BRIKS-a, a neće biti ni u Indiji na samitu G20. Bitno mu je da pokaže da ima jakog partnera kao što je Si“, ističe Rašeta.
Kada se izuzme simbolički značaj Putinovog putovanja u Kinu, ostaje suštinsko pitanje o čemu predsednici mogu da razgovaraju – verovatno možemo očekivati neku uobičajenu deklaraciju o saradnji (a možda i prijateljstvu) dveju zemalja, a iako nema mnogo konkretnih tema oko kojih mogu da pregovaraju, Rašeta ipak ističe jednu.
„Jedina tema o kojoj mogu da se dogovaraju je ‘Moć Sibira 2’, novi gasovod. Tu je problem što Kina želi da sve troškove snosi Rusija, ali i dalje očekuju istu cenu kao u slučaju ‘Moći Sibira 1’, što je otprilike 50 odsto manje nego što plaća Evropa za gas“, kaže Rašeta.
Dodaje da Rusiji to, naravno, ne odgovara, i da smatra kako će se razgovori na ovu temu i dalje voditi posle sastanka Putina i Sija.
Kada je u pitanju motivacija kineskog predsednika za slanje pozivnice Putinu, Rašeta je takođe vidi najviše u sferi simbolike.
„Si hoće da pošalje antiameričku i antizapadnu poruku, ali ima mnogo veće probleme trenutno što se tiče ekonomije u Kini, gde Rusija ne može da mu pomogne“, kaže Rašeta.
Sve u svemu, Rašeta sumira, Rusija će najverovatnije da traži ekonomsku podršku, dok je Sijev cilj da nastavi sa prikazivanjem svetu da ima partnere i da Kina može biti alternativa Americi, jer je, kako navodi, „taj talas krenuo od samita BRIKS-a“.
Da li je tajming nameran?
Da Putinova najavljena poseta Kini pokazuje da je ruski predsednik veruje u svoj autoritet više nego ikada, nakon smrti šefa Vagnera, Jevgenija Prigžina, smatra analitičar prilika u Rusiji Bil Brauder, suosnivač „Ermitaž kapital menadžmenta“.
„Prigožin, dugogodišnji saveznik Putina, očigledno je bio pretnja njegovoj poziciji i moći, i činio je da Putin izgleda slabo i poniženo. Najavljena poseta ruskog predsednika Kini u oktobru je deo njegovog pokazivanja moći“, rekao je Brauder za Blumberg.
Ruski zvaničnici potvrdili su da je Prigožin poginuo u padu aviona, zajedno sa još devetoro putnika. Iz Kremlja su negirali bilo kakvu umešanost u ovaj slučaj, ali se, uprkos tome, spekulacije o ulozi Putina u Prigožinovoj smrti nastavljaju.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima u utorak da Putin neće prisustvovati Prigožinovoj sahrani, a ruski mediji su preneli da je sahrana održana u tajnosti, i da je bilo prisutno svega nekoliko desetina osoba.
Rašeta iz Novog trećeg puta, međutim, ne smatra da Prigožinova smrt igra veliku ulogu u trenutku koji je Putin odabrao za posetu Kini.
„Mislim da mu je u cilju da priča o Prigožinu što pre napusti javno mnjenje. Iako Putin jeste najjači autoritet, Prigožin je i dalje popularan među vojskom, i način na koji se sve odvilo, da se ne zna ko ga je ubio, navodi na to da Rusija želi da što pre sve ostane u prošlosti“, kaže Rašeta.
Kontakt ostao uprkos svemu
Kineski predsednik jedan je od retkih lidera koji su održali kontakt sa Putinom od početka rata u Ukrajini. Njih dvojica, iako Putin nije putovao nigde, sastali su se poslednji put u martu kada je Si posetio Moskvu – zanimljivo, to je njemu bio prvi put da ide van zemlje od ukidanja kovid ograničenja.
Prilikom tog sastanka, Si je lično preneo Putinu da ne bi trebalo da koristi taktičko nuklearno oružje u Ukrajini, preneo je FT pozivajući se na zapadne i kineske zvaničnike koji su hteli da ostanu anonimni.
Šta god da su jedan drugom rekli tada, čini se da je upalilo, jer potencijalna upotreba nuklearnog oružja više nije u fokusu narativa Kremlja.
Kako je rekao jedan od viših savetnika u kineskoj vladi, upravo taj rezultat je Si želeo, jer će mu dobro poslužiti da popravi narušene odnose sa Evropom.
PROČITAJTE JOŠ:
Čini se da je to, bar donekle i tačno, jer je u martu nakon Sijeve posete Rusiji šef diplomatije EU Đozep Borelj rekao da je „rizik od nuklearnog rata smanjen ovom posetom, i Kinezi su to jasno stavili do znanja“.
Bez obzira na ovo, na Zapadu se i dalje smatra da Kina pomaže Moskvi u održavanju rata finansijama, pre svega zbog zaobilaska evropskih i američkih sankcija, koje su imale za cilj upravo ekonomski slom Rusije.
Prošle godine, bilateralna trgovina Kine sa Rusijom dostigla je rekordnih 190 milijardi dolara, pošto je Peking povećao kupovinu ruskih energenat, i omogućio Moskvi uvoz ključne tehnologije, uključujući mikročipove.
Da ruska diplomatija ne miruje, pokazuje i novi izveštaj američkih obaveštajaca, koji tvrde da Severna Koreja i Rusija „aktivno napreduju“ u razgovorima na visokom nivou o dodatnom oružju i drugoj robi, kako je preneo „Politiko“.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu nedavno je putovao u Severnu Koreju kako bi obezbedio dodatnu artiljerijsku municiju, rekao je novinarima portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
Dodao je da su, od tada, Putin i severnokorejski lider Kim Džong Un razmenili pisma u kojima se obavezuju da će pojačati saradnju.
BONUS VIDEO:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar