0
Redovno održavanje gasovoda Severni tok 1 zbog kog će isporuka gasa Nemačkoj na kratko biti prekinuta počinje 11. jula i trajaće do 21. jula. Iako je reč o redovnom održavanju, okolnosti su daleko do redovnih, pa se sve glasnije postavlja pitanje da li će i nakon što neophodni radovi budu završeni, gas pronovo proći kroz cevi. Evropa, Nemačka i njena moćna industrija, koja u velikoj meri zavisi od ruskog gasa, strepeće tokom tih deset julskih dana.
Severni tok 1, glavni gasovod kojim gas stiže u Nemačku, već nedeljama radi sa smanjenim kapacitetom. Kroz cevi ovog gasovoda prolazi 40 odsto manje gasa u odnosu na period pre rata u Ukrajini. Rusija je smanjila isporuke nakon što je Zapad odbio da plaća gas u rubljama, što Moskva zahteva. Očekivano, cene gasa su rasle iz dana u dan, a poslednji podaci sa londonske berze kažu da je 1.000 kubnih metara juče koštalo skoro 1.820 dolara.
Pročitajte još:
Nemačka se suočila sa ozbiljnim problemima dotoka gasa iz Severnog toka 1 i pre dve nedelje kada je dotok gasa bio privremeno ograničen. I tada je redovno održavanje napravilo problem.
Rusija je ograničenja u snabdevanju objašnjavala kašnjenjem vraćanja turbine koju je nemačka kompanija „Simens Enerdži“ poslala u Kanadu na remont. Sa druge strane, kao razlog za kašnjenje vraćanja turbine navedene su sankcije koje je Kanada uvela Rusiji zbog rata, što je onemogućilo povratak u Nemačku turbine neophodne za rad ruskog gasovoda.
U Nemačkoj su očigledno svesni mogućnosti da bi Vladmir Putin mogao da iskoristiti rutinsko održavanje gasovoda kao izgovor za prekid isporuke gasa Nemačkoj i Evropi na duži period. Nemačka vlada u subotu je iznela predlog za uvođenje posebnog poreza na cenu gasa kojim bi mogla da rasporedi rastuće troškove gasa između kupaca i kompanija, kao i da spasi kompaniju Uniper, najvećeg uvoznika koji zavisi od ruskog gasa.
Ukoliko Rusija „zavrne“ gas Nemačka bi bila u ozbiljnom problemu, pre svega zbog nadolazeće zime, jer je nedavno smanjenje dotoka već usporilo plan Berlina da popuni 80 odsto kapaciteta skladišta gasa do 1. oktobra, odnosno 90 odsto do 1. novembra ove godine. Ukoliko to ne uspe, Nemačka bi zimu sačekala potpuno nepripremljena i bez zaliha.
„Proverite bojlere i radijatore“
Predsednik nemačke regulatorne agencije za energetiku Klaus Miler pozvao je građane Nemačke, zbog mogućnosti da Rusija zemlji potpuno ukine dotok prirodnog gasa, da štede struju i da se pripreme za zimu. Miler je pozvao građane da provere stanje bojlera i radijatora radi maksimalne efikasnosti.
„Održavanje može da smanji potrošnju gasa za 10 do 15 odsto“, rekao je Miler i dodao da nemačke porodice već sada treba da razmotre „da li tokom zime svaka soba mora da bude na uobičajenoj temperaturi, ili neke mogu da budu malo hladnije“.
Zbog toga je najjača ekonomija Evrope prinuđena da već sada razmatra alternative koje će pareno koštati. Jedna od njih je LNG tečni gas, ali kako Nemačka nema terminale za dostavu ove vrste gasa, razmatra se opcija četiri plutajuća terminala. Iako izgradnja infrastrukture za LNG gas traje godinama, iz Berlina tvrde da bi dva terminala mogla da budu spremna do kraja godine, a druga dva za oko dve godine. Ovaj plan deo je nemačke strategije da smanji zavisnost od ruskog gasa sa 55 na 10 odsto, koja je usvojena kao odgovor na rat u Ukrajini.
Takođe, Nemačka se ponovo okreće uglju. Iako je Berlin planirao da u potpunosti prestane da koristi ugalj do 2030. godine, sada ponovo donosi zakone koji će omogućiti da se ponovo pokrenu elektrane na ugalj. Nemački ministar privrede Robert Habek rekao je da je „gorko“ okrenuti se uglju, ali da je u ovoj situaciji, to nasušna potreba.
Habek je sredinom juna predstavio i trodelni plan za vanredne situacije, koji se pokreće kada dođe do poremećaja ili veoma velike potražnje za gasom. U ovom trenutku Nemačka je prešla na drugu fazu tog plana. Samo drugi deo tog plana košta Berlin 15 milijardi dolara.
Prelazak na drugu fazu plana stavlja veći pritisak na dobavljače i mrežne operatere da uravnoteže poremećaje u snabdevanju preduzimanjem mera kao što je pronalaženje alternativnih izvora za gas.
Gasne kompanije su bile primorane da obezbede snabdevanje u okviru prve faze plana za vanredne situacije, dok su operateri gasnih mreža podnosili izveštaje Ministarstvu privrede najmanje jednom dnevno, a operateri elektroenergetske mreže morali su da obezbede stabilnost mreže.
Državne intervencije su predviđene za treću fazu, kada je predviđeno da će doći do značajnog poremećaja u snabdevanju sa kojim tržište ne može da se nosi i imale bi za cilj da racionalizuju snabdevanje.
U trećoj fazi prvo bi se ograničilo snabdevanje industrije, dok bi domaćinstva i kritične institucije poput bolnica i dalje dobijale gas.
BONUS VIDEO: Poskupeće struja, a i gas
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
