1
Uprkos ratu i trenutnoj politici koju već devet meseci vodi Rusija, Iran je jedna od retkih zemalja koja nije okrenula leđa Kremlju. Štaviše, vlasti ove države je nedavno su priznale i da su Moskvi isporučeni dronovi kamikaze koji su razorili Kijev. Međutim, postavlja se pitanje da li će Iran na kraju uspeti da sačuva "prijateljicu" od propasti i održi u životi njenu ekonomiju?
Pošto je pogođena novim gomilom oštrih zapadnih sankcija zbog svoje invazije na Ukrajinu, Moskva je krenula u potragu za alternativnim partnerima među drugim tradicionalno antizapadnim zemljama — uključujući i zaobilaženje trgovinskih ograničenja — a Iran izgleda kao jedan od najperspektivnijih.
Aspekt njihovog odnosa koji je u poslednje vreme privukao najveću pažnju je ruska upotreba iranskih dronova za terorisanje ukrajinskih gradova.
I ruska i iranska vlada su do skoro poricale da su bespilotne letelice kamikaze koje ruska vojska koristi u Ukrajini iranske, uprkos svim dokazima koji ovu vezu potvrđuju.
Ukrajinske vojne obaveštajne službe saopštile su krajem oktobra da će Iran takođe početi da snabdeva Rusiju raketama. Međutim, ovo je daleko od obima njihovih zajedničkih projekata.
Uz to, ove godine je zabeležen rekordan broj sastanaka između visokih ruskih zvaničnika i njihovih iranskih kolega, uključujući posetu Teheranu ruskog predsednika Vladimira Putina. Na ovim sastancima bilo je mnogo diskusija o tome kako zaobići zapadne sankcije uz pomoć Irana. Oni su takođe imali za cilj da pokažu ruskoj domaćoj publici da Rusija nije izolovana na međunarodnoj sceni, uprkos naporima Zapada.
Sastanci su doneli i konkretne dogovore. Gasprom je, na primer, obećao da će uložiti 40 milijardi dolara u iranski sektor nafte i gasa, dok će iranski rezervni delovi za motorna vozila i avione, kao i sama vozila, biti izvezeni u Rusiju.
Takođe je došlo do porasta broja letova između dve zemlje, dok bi njihov trgovinski promet, koji je iznosio četiri milijarde dolara 2021. godine, mogao da dostigne šest milijardi dolara „u bliskoj budućnosti“, piše Moskov Tajms.
To, međutim, ne znači da će Iran moći da kompenzuje rusku ekonomiju za gubitke nastale kao rezultat zapadnih sankcija.
Čak i ako su te prognoze o rastu trgovinskog prometa tačne, to je i dalje manje od ukupne spoljnotrgovinske razmene Rusije. Postoji ogroman jaz između Irana i zemalja poput Turske, čija trgovina sa Rusijom vredi oko 30 milijardi dolara godišnje.
Čak su i novi sporazumi izazvali više sumnje nego optimizma. Iranska industrija civilnog vazduhoplovstva je u krizi već dugi niz godina (i zbog zapadnih sankcija), i sigurno neće biti spašena prodajom pojedinih delova Rusiji.
Iranska automobilska industrija takođe je doživela bolje dane. Ove godine, vlada je odlučila da prekine proizvodnju niza modela zbog njihove prevelike potrošnje goriva, loših bezbednosnih i ekoloških standarda i visoke cene u poređenju sa sličnim modelima napravljenim na drugim mestima. Deficit će nadoknaditi uvozom stranih automobila.
Postoje oblasti u kojima bi Iran mogao da popuni nišu na ruskom tržištu, kao što su farmaceutski proizvodi, građevinski materijali i kozmetika. Ipak, potencijal za razvoj nije neograničen.
Pročitajte još:
Sprovođenje velikih ruskih državnih projekata u Iranu i njihovo povećanje isplativosti takođe neće biti jednostavno. Teheran ima deficit valute i godinama se bori sa budžetskim deficitom. Ovo je stvaralo probleme Moskvi u prošlosti: Iran još uvek nije otplatio svoje dugove Rusiji za izgradnju nuklearne elektrane Bušer. Od 2021. godine duguje više od 500 miliona dolara.
Nove inicijative, poput izgradnje elektrane Sirik i elektrifikacije iranskih železnica, trebalo bi da se finansiraju uz pomoć ruskog kredita od pet milijardi dolara. Ako je misija Moskve da poveća svoj politički uticaj u Iranu koristeći ove projekte, onda se njen pristup možda može opravdati. Ali to sigurno neće pomoći da se spase ruska ekonomija u vreme sankcija.
Svaki projekat može biti dodatno zakomplikovan različitim i rastućim talasima protesta koje Iran doživljava poslednjih 18 meseci. Nemiri postaju sve masovniji, dugotrajniji i beskompromisniji u kritici političkog režima u zemlji.
Oštar odgovor vlasti – zatvaranje javnih mesta i ograničavanje pristupa internetu – samo pogoršava stvari. Ako vlada izgubi kontrolu nad situacijom u zemlji u celini, ili čak u pojedinačnim regionima, Iran bi mogao biti uvučen u ozbiljnu krizu – što bi dovelo do povećanog kriminala, problema sa oporezivanjem i poteškoća u održavanju kritične infrastrukture. Ovaj nivo nestabilnosti stvara ozbiljne investicione rizike i ometa implementaciju bilo kakvih sporazuma.
Još jedna velika prepreka saradnji je to što se u Iranu na Rusiju iz istorijskih razloga još uvek gleda kao na kolonijalnu silu koja želi da preuzme kontrolu nad lokalnim resursima. Ankete pokazuju da je javno mnjenje promenilo mišljenje o Moskvi nakon invazije na Ukrajinu. U februaru i martu u Teheranu je bilo čak i manjih protesta protiv akcija Rusije.
Iranskim vlastima, dakle, neće biti lako da javnosti predstave približavanje Rusiji kao dostignuće. Veliki dogovori sa Moskvom mogli bi sami po sebi da izazovu nove proteste: samo prošle godine u Teheranu su bile masovne demonstracije nakon potpisivanja dugoročnog sporazuma o strateškoj saradnji sa Kinom.
Iran bi mogao mnogo da nauči Rusiju o životu pod sankcijama – ovo je zaista oblast sa najvećim potencijalom za razmenu iskustava. Primer Irana pokazuje, međutim, da, iako se negativni uticaj sankcija može ublažiti, on se ne može u potpunosti negirati. Iranski BDP u apsolutnom iznosu danas je otprilike onoliko koliko je bio 2010. i 2011. godine, kada je uveden glavni paket sankcija Teheranu, dok je po glavi stanovnika na nivou na kojem je bio 2004–2005. godine. Iransko iskustvo teško da je inspirativno.
Stoga, s obzirom na to da približavanje Moskve i Teherana ne pokazuje znake skorog završetka, potencijal za saradnju u određenim oblastima, poput vojne tehnologije, može izgledati obećavajuće. Ali ne može se računati na to da će Iran pomoći ruskoj ekonomiji da izdrži uticaj sankcija na bilo koji značajan način.
BONUS VIDEO Život jedne ukrajinske porodice pod restrikcijama
