0
NATO od 2008. obećava da će Ukrajina jednog dana postati članica vojnog saveza. Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski se više puta, za sada bezuspešno, zalagao za obećanje da će Kijev moći da se pridruži NATO-u, kad se rat završi. Sada je bivši glavni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, koji je godinama bio plaćeni savetnik ukrajinskih političara, izašao u javnost s predlogom na koji mnogi promatrači odmahuju glavom.
Kako se ne nazire kraj rata, Rasmusen kaže da bi Savez ipak trebalo da ponudi Ukrajini članstvo bez vraćanja Krima, Donbasa i drugih teritorija, koje je ruski predsednik Vladimir Putin nezakonito anektirao. Rasmusen tvrdi da bi pokrivanje Ukrajine članom 5, koji članicama NATO-a daje kolektivne garancije, odvratilo Putina od pokušaja da zauzme dodatnu ukrajinsku teritoriju.
Međutim, čak i za one državnike, koji snažno zagovaraju brzi pristup Ukrajine NATO-u, Rasmusenova formula je neprihvatljiva. Litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis ne želi da razmatra čak ni opciju prekida vatre s Putinom, nazivajući tu ideju „sramnom“.
„Svaka vrsta pregovora je uvod u Dan pobede u Moskvi“, rekao je on na sastanku ministara spoljnih poslova Evropske unije.
U razgovoru za DW ukrajinski parlamentarac Andrij Osadčuk kaže da to nije opcija koja bi bila dobra za Ukrajinu. “
Svaki prekid vatre, bilo kakvo zamrzavanje sukoba, svaki kompromis sa zlom samo će dati vremena Rusiji da ponovo napuni baterije“, rekao je on, postavljajući pitanje bi li NATO uopšte razmatrao učlanjenje zemlje, koja nema potpunu kontrolu nad svojom teritorijom.
Ovo nije prvi put da se pojavila ovakva ideja. Na konferenciji u Norveškoj u avgustu je Stian Jensen, šef kancelarije glavnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, izjavio da bi jedan od mogućih ishoda mogao biti da Ukrajina odustane od dela svoje teritorije u zamenu za članstvo u NATO-u.
Kada su ovi komentari dospeli u međunarodne medije, odmah je došlo do odbijanja, kako Kijeva tako i jednog broja ukrajinskih saveznika. U roku od 24 sata Stoltenberg je morao da potvrdi da NATO podržava Ukrajinu kako bi povratila svoj teritorijalni integritet, a Jensen je morao izjaviti da se pogrešno izrazio.
Bruno Lete iz nemačkog Maršalovog fonda je isto tako zbunjen i pita se veruje li Rasmusen da bi garancije funkcionisale za Ukrajinu.
„Kako ćete odvratiti Rusiju od napada na Ukrajinu, kada Ukrajina bude unutar NATO-a? Znači li to da će NATO morati da pošalje kopnene trupe u tu zemlju? Znači li to da treba da razmišljamo o multinacionalnoj brigadi za Ukrajinu, sličnoj onoj koja je sada uspostavljena na Baltiku?“.
On je uveren da je ova opcija deo paketa ideja o kojima se raspravlja.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Mislim da je i NATO sve više pod pritiskom da ispuni svoje obećanje, dato Ukrajini 2008, kako će ona jednog dana postati članica Saveze“, kaže Lete. On, međutim, smatra kako Rasmusenov recept „ne bi predstavljao niti pobedu Kijeva, niti pobedu Zapada“.
S druge strane, Hanter Kristi naglašava da se NATO obavezao da će pomoći u ponovnoj uspostavi punog teritorijalnog integriteta Ukrajine.
No, s obzirom na sve više signala da podrška ukrajinskoj borbi bledi, možda će, koliko god to sada neugodno zvučalo, predsednik Zelenski jednom morati da razmotri opciju da se odrekne delova svoje zemlje i nazove to „mirovnim sporazumom“.
