Isplivala istina o tome kako je Amerika zaista izgubila svoj najduži i najkrvaviji rat: Sve je počelo jednom katastrofalnom odlukom

Talibani su se približavali, zauzimajući zemlju koja je nekada delovala sigurno, upozorio je američki oficir. Četvorica njegovih ljudi su upravo poginula, i hitno su mu bili potrebni Avganistanci spremni da se bore.

„Ko će ustati?“ upitao je oficir skup od 150 avganistanskih staraca.

Stanovnici provincije Kunduz su uglavnom podržavali Amerikance i protivili se Talibanima. Međutim, regrutovanje policajaca išlo je sporo, pa su do leta 2009. lokalni zvaničnici i američki oficir — potpukovnik iz Nacionalne garde Džordžije — odlučili da se okrenu rizičnom rešenju: angažovanju privatnih milicija.

Nezadovoljstvo se proširilo kroz okupljene.

„Mislim da ovo nije dobra ideja“, rekao je jedan starac, ustajući, prema rečima četvoro ljudi prisutnih na sastanku. „Već smo to videli ranije. Milicije će postati veći problem od talibana.“

Preko negodovanja okupljenih, bivši ratni vođa po imenu Mohamad Omar ustao je i nazvao ostale kukavicama.

„Ja ću se boriti protiv talibana!“ povikao je.

Ovaj sastanak u Kunduzu, na severu Avganistana, nije zabeležen u zvaničnoj istoriji rata. Ipak, ljudi širom provincije tvrde da je ovaj naizgled neupadljiv trenutak preoblikovao sukob na način koji Vašington nikada nije potpuno razumeo, piše Njujork tajms.

Podrška militantima

Godinama su Amerikanci podržavali milicije na severu kako bi se borili protiv talibana. Ali taj potez se obio o glavu — te grupe su sa tolikom okrutnošću pustošile lokalno stanovništvo da su nekada čvrsto uporište Sjedinjenih Država pretvorile u bastion pobunjenika. Ljudi su počeli da gledaju na milicije, a time i na Amerikance, kao na izvor patnje, a ne spasa.

Mohamad Omar, na primer, poznat kao „Razbijač zidova“, postao je oličenje zloglasnog komandanta milicije, terorišući svoje sugrađane pljačkama, otmicama i ubistvima pod izgovorom da ih štiti od talibana.

On je bio samo jedan od hiljada boraca milicija koje su Amerikanci i njihovi saveznici oslobodili na severu Avganistana — otvoreno, tajno i ponekad nenamerno.

Posledice su kulminirale tokom haotičnog američkog povlačenja 2021. godine. Očekivalo se da će sever biti američka pozadina, mesto gde bi vrednosti poput demokratije i prava žena mogle zaživeti.

Umesto toga, region je kapitulirao za nekoliko dana — prva oblast koja je pala pod potpunu vlast talibana.

Predsednik SAD Donald Tramp je okrivio predsednika Bajdena za neuredan kraj najdužeg američkog rata, obećavši da će otpustiti „svakog višeg zvaničnika“ odgovornog za katastrofalni izlazak. Bajden, s druge strane, okrivljuje Avganistance zbog brzog predavanja talibanu.

„Politički lideri su se povukli i pobegli iz zemlje“, rekao je Bajden nakon povlačenja. „Avganistanska vojska se raspala.“

Ali obe interpretacije propuštaju suštinski razlog brzog pada: U mestima poput Kunduza, kako je otkrila istraga Njujork tajmsa, Sjedinjene Države su postavile temelje za sopstveni poraz mnogo pre nego što su avganistanski vojnici položili oružje.

Godinama su Amerikanci pomagali u regrutovanju, obuci i finansiranju nezakonitih milicija koje su pljačkale domove i pustošile čitave zajednice. Te milicije su mučile civile, otimale ljude radi otkupnine, masakrirale desetine u osvetničkim napadima i spaljivale sela, sejući više od decenije mržnje prema avganistanskoj vladi i američkim saveznicima.

Avganistanska vojska, već preopterećena, shvatila je da brani vladu sa sve slabijom podrškom. Zato su, kada su napredujući talibani ponudili avganistanskim vojnicima izbor — život u zamenu za oružje — oni položili oružje.

Regioni koje su opljačkali Omar i drugi ratni vođe postali su aktivna ratišta tokom rata, uglavnom nedostupna strancima. Ali više od 50 intervjua, sprovedenih u Kunduzu tokom 18 meseci, pokazali su kako je američka podrška milicijama dovela do katastrofe, ne samo u provinciji već i širom severnog Avganistana.

Taj državom podržani užas bio je ključan za to kako su Sjedinjene Države i njihovi avganistanski partneri izgubili sever — i kako je, uprkos dve decenije i 2 biliona (2.000 milijardi) dolara američkog novca, Avganistan pao.

Istrage Njujork tajmsa iz ove godine otkrile su kako su Sjedinjene Države finansirale zločine avganistanskih snaga i nemarno ubijale sopstvene saveznike, čime su, u suštini, kreirale sopstveni poraz u Avganistanu.

Zločini milicija

Pad Kunduza 2021. godine bio je konačni dokaz još jedne američke greške — korišćenje kriminalaca za operacije protiv talibana.

„Milicije su pucale na civile i ubijale nevine ljude,“ rekao je Rahim Jan, čiju su majku, oca i dva brata ubili ljudi pod komandom Omara. „Nismo imali izbora“, dodao je, „podržali smo talibane jer su se borili protiv milicija.“

Čak su i talibani, poznati po hvalisanju borbenim uspesima, svoju pobedu u ovoj provinciji pripisali američkim greškama.

„SAD su u ime borbe protiv pobunjenika osnažile bandite i ubice,“ rekao je Matiulah Rohani, bivši komandant Talibana, a sadašnji ministar informisanja i kulture u Kunduzu. „To je samo gurnulo više ljudi u naručje talibana.“

Iako su grupe za ljudska prava, akademici i novinari već dokumentovali zločine milicija, razmere tih zločina i njihov uticaj na brz pad Avganistana ostaju priča koju su Amerikanci ostavili za sobom kada su napustili zemlju pre tri godine.

Danas, kada milicija više nema, vidljive su posledice njihovih dela — i u ljudskim i u političkim troškovima.

Iako su raniji izveštaji krivili avganistanske zvaničnike sa severa za stvaranje sopstvenih milicija, Njujork tajms je otkrio da su Sjedinjene Države regrutovale milicije u Kunduzu mnogo ranije nego što se verovalo, s posledicama daleko gorim nego što su američki zvaničnici priznali.

Tokom dvadesetogodišnjeg rata u Avganistanu, Sjedinjene Države su forsirale niz programa za regrutovanje, obuku i podršku lokalnim snagama otpora protiv Talibana. Neki su zvanično formirali naoružane grupe pod okriljem policije, dok su drugi podržavani ad hok, novcem i obukom pruženim na različitim mestima. U mnogim slučajevima, avganistanska vlada je raspoređivala američki novac, dajući milicijama privid podrške Vašingtona.

Gotovo svi ti napori su bili problematični. Milicije su ubrzo postale previše moćne da bi bile razoružane. I dok su se borile protiv Talibana, još češće su se međusobno sukobljavale, stvarajući haos građanskog rata koji je prvobitno pomogao dolazak talibana na vlast devedesetih godina. Neki Avganistanci, zgroženi predatorskim ponašanjem milicija, počeli su da gledaju na Talibane kao na svoje branitelje i pridružili su se pobuni.

Jedna od prvih milicija nastala je u okrugu Kanabad u Kunduzu, kao ideja američkog oficira iz Nacionalne garde Džordžije koji je očajnički pokušavao da potisne talibane. Jedan od najranijih napora uključivao je i Omara.

„Nije bilo sumnje da je Omar bio lider u toj zajednici,“ rekao je sada penzionisani potpukovnik Kenet Pejn, koji je služio u Drugom bataljonu 121. pešadijskog puka Nacionalne garde Džordžije. „U to vreme sam čvrsto verovao da govori sve prave stvari.“

Pejn nije bio poslat na sever da regrutuje milicije. Njegova misija je bila da uči policiju. Međutim, imao je široka ovlašćenja i veliku ideju: odlučio je da aktiviranje Omarove grupe vredi rizika.

„Bilo je gotovo kao: 'Ako ovo radi, ako mi donese prednost, onda ću to učiniti,'“ rekao je Pejn.

Umesto toga, nesvesno je podržao jedinu grupu u regionu koja je bila manje popularna od talibana.

"Razbijač zidova"

Mesecima nakon letnjeg susreta, talibanski borac ležao je na podu urušene kuće za goste. Napolju, gospodin Omar, tek postavljeni vođa milicije, šetao je ulicom.

"Izađi odmah, ili ću srušiti zidove ove kuće!" vikao je u megafon dok su njegovi ljudi pripremali minobacače, prema svedočenjima očevidaca. "Ja sam Razbijač Zidova!"

Pobunjenik je izdržao talas za talasom minobacačkih granata koje su rušile okolne kuće i terorisale stanovnike nasumičnim eksplozijama.

Na kraju, Omar se povukao sa svojim ljudima, u strahu da talibani ne pošalju pojačanje. Međutim, pri izlasku iz sela, njegova milicija opljačkala je lokalnu prodavnicu i pretukla nekoliko meštana, čime su većinu zajednice okrenuli protiv sebe.

Omar je proveo ceo dan u borbi, razarajući čitavo selo da bi uhvatio jednog talibanskog borca. Ipak, njegova meta je nekako preživela.

Ali nadimak "Razbijač Zidova" ostao je. Ime je odražavalo Omarovu sklonost ka nasilju, iako ne nužno i efikasnost.

Eskalacija nasilja

Na jednoj od ranih misija, u susednom okrugu, Omar je krao i zlostavljao ljude toliko nemilosrdno da je cela oblast prešla na stranu talibana. "Čak je uzimao i pse," prisetio se jedan stanovnik.

Kao vođa milicije, Omar je koristio svoju moć da se osveti neprijateljima iz prošlih ratova. Aktar Mohamad je rekao da su njegov otac, ujak i brat uhapšeni i pogubljeni pod izgovorom da su postavili bombu na putanju Omarovog konvoja. Aktar je negirao ove tvrdnje, ističući da su ubistva bila rezultat višedecenjske porodične svađe.

"Milicija ti daje moć da rešavaš stare račune," rekao je Mohamad.

SAD su bile svesne problema sa milicijama u provinciji Kunduz. Diplomatska depeša iz 2009. upozorila je da bi milicije, ukoliko ostanu bez kontrole, mogle podeliti zajednice i izazvati dodatno nasilje.

Ipak, milicije su nastavile da funkcionišu autonomno, često namećući nelegalne poreze lokalnom stanovništvu. Naoružani od strane vlade, koja je bila podržana američkim finansijama, milicije su sve više okretale meštane protiv vlasti.

Gani se okrenuo čoveku još gorem od Omara

Predsednik Ašraf Gani obećao je da će obuzdati milicije, ali njegove inicijative su samo pogoršale situaciju. Neke vođe milicija su se priključili talibanima, dok su se drugi međusobno sukobljavali.

Do 2015. godine, talibani su zauzeli Kunduz, dok su milicije i vladine snage bežale. Omar i njegovi ljudi povukli su se, dok su talibani preuzeli kontrolu nad provincijom.

U avgustu 2015. godine, talibani su zauzeli grad Kunduz. Vladine snage i njihove milicije su pobegle dok američki vazdušni napadi i specijalne snage nisu pomogle da se grad povrati.

Umesto da izvuku pouke iz neuspešnih strategija milicija, avganistanska vlada je udvostručila svoje napore. Da bi održala red, vladaGanija se okrenula čoveku još surovijem od Omara - Hadžiju Fatehu.

Hadži Fateh je bio poznat po svojim brutalnim metodama mučenja i zločinima. Iako je bio tražen zbog ubistva policajca, vlada mu je davala novac i oružje da se bori protiv talibana. Operisao je iz "dvorca za mučenje" i tražio otkupnine za svoje žrtve.

Zahvaljujući njemu, sukobi između milicija su se intenzivirali, što je dovelo do uništenja sela i smrti mnogih nevinih ljudi. Njegovi zločini su gurali ljude u ruke talibana.

U februaru 2020. godine, kada je Trampova administracija postigla mirovni sporazum sa talibanima, Amerikanci su počeli da se povlače. Talibani su brzo zauzimali distrikte, dok su milicije uzaludno pokušavale da zadrže kontrolu.

Do juna 2021. godine, talibani su gotovo zauzeli većinu distrikta u Kunduzu. Borba za Kunduz bila je završena pre nego što je počela, jer su se talibani dogovorili sa avganistanskom vojskom da preuzmu provinciju. Mnogi stanovnici su se umorili od zlostavljanja milicija i prihvatili talibane kao manje zlo.

Na kraju, milicije su bile one koje su dovele do pada vlade, jer su njihovi zločini uništili poverenje naroda u vlast. Ovaj tragični ciklus nasilja i korupcije samo je dodatno oslabio avganistansku državu.

Omar, Razbijač Zidova, preminuo je prirodnom smrću ubrzo nakon što su talibani preuzeli vlast. Njegov suparnik, Hadži Fateh, pobegao je u Iran, gde sada živi luksuzno od bogatstva stečenog zlostavljanjem ljudi iz Kunduza.

Za mnoge stanovnike Kunduza, sudbina ovih milicijskih lidera je simbol nepravde i haosa koji je doveo do konačnog sloma vlade i povratka talibana na vlast.