0
Smanjenje siromaštva i društvene nejednakosti ponovo je za građane Evropske unije postalo pitanje koja treba da bude politički prioritet posle pandemije kovida-19, pokazalo je novo istraživanje javnog mnjenja sprovedeno za potrebe Evropskog parlamenta.
Gotovo polovina učesnika ankete (45 odsto) izjavilo je da borba protiv siromaštva treba da se nađe na vrhu agende parlamenta EU, što je 17 odsto više nego u sličnom istraživanju godinu dana ranije.
Istraživanje godišnji evrobarometar sprovela je za EP konsultantska agencija Kantar u novembru i decembru 2020. godine, i ono odslikava uticaj koji je pandemija koronavirusa imala na javno mnjenje u EU, preneo je briselski portal EURACTIV.
Pročitajte još:
I Svetska banka je prethodno u više navrata ocenila da će pandemija direktno uticati na porast siromaštva u svetu i da bi tokom 2020. godine, zbog usporavanja privrede i ograničene mobilnosti, između 88 i 115 miliona ljudi širom sveta moglo da bude gurnuto u ekstremno siromaštvo.
Anketa koju je sproveo EP pokazala je i da kod građana visoko među prioritetima i borba protiv terorizma i organizovanog kriminala, sa 35 odsto, a da 33 odsto anketiranih želi da se omogući lakši pristup kvalitetnom obrazovanju.
Za zaštitu životne okoline i biodiverziteta kao glavni zadatak izjasnio se gotovo isti postotak građana kao u anketi 2019, njih 32 odsto, ali je tada ekologija sa sličnim procentom bila na vrhu liste prioriteta učesnika ankete.
Prema tumačenju autora studije, takvo pomeranje prioriteta kod građana direktna je posledica pandemije.
Anketa je, međutim, pokazala i neke druge trendove u javnom mnjenju nezavisno od toga šta građani smatraju prioritetima, a to je u prvom redu da je u korona krizi porastao ugled same EU.
U anketi je jedan od dvoje učensnika rekao da ima dosta dobro ili veoma dobro mišljenje o EU, što predstavlja porast od 10 odsto u odnosu na 2019. godinu, a svega 14 odsto anketiranih izrazilo je negativno mišljenje o Uniji.
Tom boljem imidžu EU u populaciji u odlučujućoj meri je doprineo istorijski plan stimulusa „EU nove generacije“, pa je tako 72 odsto anketiranih donekle, ili u potpunosti saglasilo sa ocenom da će to omogućiti zemljama EU da brže izleče svoje ekonomije od posledica pandemije.
Očekivanja građana od sveta posle pandemije ipak su prilično tmurna, pošto većina ispitanih veruje da će njihove nacionalne privreda posle krize biti u gorem stanju nego pre. Bez obzira na to, većina anketiranih misli da će njihov životni standard za godinu dana biti isti kao danas.
Još jedna posledica pandemije je i način kako gradjani doživljavaju solidarnost u EU, jer je anketa pokazala da je ona za 41 odsto učesnika na vrhu spiska osnovnih vrednosti koje EP treba da štiti, u poređenju na 33 odsto koji su takvo mišljenje izneli samo godinu dana ranije.
Istraživanje je pokazalo da je 71 odsto anketiranih popuno, ili u većoj meri sklono EU, ali je istovremeno gotovo polovina (44 odsto) izrazila nezadovoljstvo načinom kako je projekat Unije do sada realizovan i ocenila da su potrebne reforme.
Predsednik EP David Sasoli izjavio je da je poruka ankete jasna, a to je da građani podržavaju EU i veruju da je ona pravo okruženje u kojem treba tražiti rešenje za krizu sa pandemijom.
„Ali jasno je i da građani žele da vide da se sprovode reforme EU, i zato je potrebno da što što pre otvorimo Konferenciju o budućnosti Evrope“, dodao je Sasoli.
Pripreme za tu konferenciju kasne, pošto tri glavne institucije EU još treba da se dogovore o ličnosti predsedavajućeg konferencije i o tome koliko će trajati taj proces, zamišljen kao višegodišnja rasprava institucija EU, građana, civilnog društva i drugih faktora o pravcu kretanja i reformama EU.
Ako sadašnji predsedavajući EU Portugal ne uspe da izdejstvuje dogovor do kraja februara, taj će zadatak verovatno pasti na sledećeg predsedavajućeg što bi značil dodatno odlaganje u sazivanju konferencije.
U anketi je 22 odsto ispitanih reklo da su skeptični prema EU ali da bi mogli da promene to mišjenje ako se sprovedu radikalne reforme, dok je svega pet odsto reklo da se načelno protive ideji EU.
Prema rezultatima ispitivanja, u Rumuniji, Slovačkoj, Austriji i Italiji manje od polovine građana ocenilo je da je članstvo njihove zemlje u EU pozitivna stvar.
Posebno zabrinjava rezultat u Italiji, gde je svega 39 odsto anketiranih reklo da je članstvo u EU dobra stvar, iako su u toj zemlji i tradicionalno evroskeptične partije u novije vreme usvojile proevropski stav.
Kao glavni uzrok podela izmedju EU i vlada zemalja članica, 47 odsto građana je navelo migrantsku krizu. Za njom, kao teme neslaganje nacionalnih vlada i Brisela slede zaštita životne okoline (20 odsto), poljoprivreda i ribarstvo (20 odsto) i javno zdravstvo (19 odsto).
Pratite nas i na društvenim mrežama:
