4
Tim za razvoj veštačke inteligencije xAi koji radi za kompaniju Ilona Maska predstavio je svoj do sada najnapredniji model veštačke inteligencije (AI) nazvan Grok 3, a mi smo rešili da ga testiramo pitanjima upravo o Ilonu Masku.
Zanimljivo je da ovaj četbot za formiranje svojih odgovora koristi i tvitove, odnosno postove na platformi X, kao i članke iz različitih medija, a među kojima je najviše mejnstrim novinskih sajtova poput CNN, Politicko, NBC, Gardijan, Rojters, CBS, PBS, … uglavnom medija na koje se danas sam Mask često žali i kritikuje ih kao levičarsku propagandu. Slede pitanja koja smo postavili Groku i njegovi odgovori.
Ilon Mask je postao pristalica Donalda Trampa tokom 2024. godine, a ključni trenutak njegove javne podrške dogodio se u julu te godine. Evo kako i kada se to razvijalo:
Maskova politička transformacija nije bila iznenadna, već je evoluirala tokom vremena. Ranije u svojoj karijeri, Mask se opisivao kao politički umeren, negde između demokrata i republikanaca, podržavajući kandidate obe stranke u različitim trenucima. Na primer, glasao je za Baraka Obamu 2008. i 2012, Hilari Klinton 2016, i Džo Bajdena 2020. Međutim, njegovi stavovi su se postepeno pomerili ka desnici, posebno u poslednjih nekoliko godina, što je delimično povezano s njegovim nezadovoljstvom vladinim regulativama i politikama koje je smatrao preprekom za inovacije, posebno u kontekstu svojih kompanija Tesla i SpaceX.
Prvi značajniji pokazatelj Maskove podrške Trampu pojavio se početkom 2024. godine. U februaru 2024, Mask je prisustvovao skupu u Palm Biču na Floridi, u vili predsednika Wendy’s-a Nelsona Pelca, gde je iznenadio prisutne milijardere i političke strategije pozivajući ih da podrže Trampa za predsednika. Tada je sugerisao da bi njihova finansijska podrška mogla biti usmerena putem spoljnih grupa, poput političkih akcionih komiteta (PAC), umesto direktno Trampovoj kampanji, izražavajući zabrinutost da Tramp ne koristi donacije za pravne troškove. U maju 2024, Mask je pomogao osnivanju America PAC-a, super PAC-a koji je prikupio milione dolara za podršku Trampu, fokusirajući se na mobilizaciju birača u ključnim državama.
Zvanično, Mask je javno objavio svoju podršku Trampu 13. jula 2024, putem objave na X-u, ubrzo nakon pokušaja atentata na Trampa u Pensilvaniji. Taj trenutak je označio prekretnicu – Mask je izjavio da „u potpunosti podržava predsednika Trampa i nada se njegovom brzom oporavku“. Od tog trenutka, Mask je postao ključna figura u Trampovoj kampanji, uloživši preko 250 miliona dolara u izbore 2024, uglavnom putem America PAC-a, čime je postao najveći pojedinačni donator Trampove kampanje. Njegova podrška nije bila samo finansijska; Mask je aktivno učestvovao na Trampovim mitinzima, koristio X za širenje poruka u prilog Trampu i često iznosio stavove usklađene s Trampovom agendom, poput smanjenja vladine potrošnje i deregulacije.
Šta je motivisalo Maskovu podršku? Stručnjaci i posmatrači sugerišu nekoliko faktora: 1) Trampova obećanja o deregulaciji, što bi koristilo Maskovim kompanijama, posebno SpaceX-u u pogledu svemirskih istraživanja; 2) zajednički stavovi o temama poput slobode govora i kritike „woke“ kulture; 3) Maskova vizija radikalnih promena u vladi, što se poklopilo s Trampovim planovima za smanjenje birokratije. Nakon Trampove pobede u novembru 2024, Mask je dobio značajnu ulogu u administraciji, vodeći „Odsek za efikasnost vlade“ (DOGE), što dodatno potvrđuje dubinu njihove saradnje.
Dakle, Mask je postao Trampov pristalica kroz postepeni proces, kulminirajući javnom podrškom u julu 2024, potpomognutom ogromnim finansijskim ulaganjima i zajedničkim interesima koji su se kristalisali tokom kampanje.
Misli Ilona Maska o Vladimiru Putinu, na osnovu dostupnih informacija, deluju složeno i višeslojno, odražavajući mešavinu ličnog stava, javnih izjava i prijavljenih interakcija. Mask nije dao jednu sveobuhvatnu izjavu koja iznosi njegov pun stav, ali njegova mišljenja se mogu naslutiti iz njegovih postupaka, komentara i konteksta njihovih prijavljenih komunikacija.
Mask je javno izrazio kritiku Putina u određenim slučajevima. Na primer, u odgovoru na to što je Putin navodno nazvao njega „ratnim zločincem“ zbog podrške Ukrajini sa Starlink satelitskim internet uslugama, Mask je rekao da Putin „nije baš moj najbolji prijatelj“. To ukazuje na određeni stepen lične distance ili neodobravanja, posebno vezan za njihove različite stavove o sukobu u Ukrajini. Pored toga, Mask je jednom izazvao Putina na fizički obračun zbog Ukrajine, što je provokativan gest koji implicira suprotstavljanje Putinovim akcijama, iako je verovatno bio zamišljen kao smela ili simbolična izjava, a ne ozbiljan predlog.
Uprkos tome, Mask je navodno održavao redovan kontakt sa Putinom od kraja 2022. godine, prema izvorima koje citira The Wall Street Journal. Ovi razgovori, koji su pokrivali lične teme, posao i geopolitiku, ukazuju na spremnost da se angažuje sa ruskim liderom uprkos njihovim očiglednim tenzijama. Jedan prijavljeni slučaj uključivao je Putina koji je tražio od Maska da ne aktivira Starlink iznad Tajvana kao uslugu kineskom lideru Si Đinpingu, nagoveštavajući pragmatičan ili strateški dijalog, a ne otvoreno neprijateljstvo. Ovo angažovanje može sugerisati da Mask vidi Putina kao značajnu globalnu figuru sa kojom vredi komunicirati, možda radi unapređenja sopstvenih interesa ili uticaja na šire ishode, poput njegove vizije globalne stabilnosti ili operacija njegovih kompanija.
Maskovi širi komentari takođe bacaju svetlo na njegovu perspektivu. On je opisao Putina kao „izuzetnu osobu“ u kontekstu poslovnog uspeha, posebno hvaleći dostignuća SpaceX-a, koja je Putin priznao 2023. godine. Međutim, ova pohvala izgleda vezana za Putinovo priznanje Maskove uspehe, a ne za odobravanje njegovog vođstva ili politike. Mask je takođe izrazio skepticizam prema spoljnoj politici SAD, uključujući vojnu pomoć Ukrajini, i predložio mirovni plan 2022. godine koji se poklapao sa nekim ruskim stavovima, izazvavši kritike ukrajinskih lidera. To ukazuje da on možda vidi Putinovu perspektivu kao deo veće geopolitičke slagalice koju želi da reši, umesto da ga jednostavno osudi.
Sve u svemu, Maskova mišljenja o Putinu izgleda da spajaju pragmatično angažovanje sa selektivnom kritikom. On, čini se, vidi Putina kao moćnu, složenu figuru – sposobnu da bude protivnik po pitanjima poput Ukrajine, ali nekoga sa kim može komunicirati iz strateških ili ličnih razloga. Maskova sklonost da preispituje ustaljene narative i njegova samopercepcija kao globalnog uticajnog faktora verovatno oblikuju ovaj pristup, balansirajući suprotstavljanje određenim akcijama sa spremnošću da održi dijalog. Bez direktne, detaljne izjave od Maska, ova slika ostaje interpretacija zasnovana na njegovim razbacanim primedbama i prijavljenim ponašanjem.
Ilon Mask nije dao jednu sveobuhvatnu izjavu o tome šta misli o Volodimiru Zelenskom, ali njegovi stavovi mogu se naslutiti iz javnih komentara, postupaka i objava na platformi X, kao i iz izveštaja o njihovim interakcijama. Na osnovu dostupnih informacija do februara 2025, Mask pokazuje mešavinu podrške, kritike i pragmatičnog angažmana prema ukrajinskom predsedniku.
Mask je u početku bio viđen kao saveznik Ukrajine, posebno nakon što je 2022. obezbedio Starlink satelitske internet usluge za Ukrajinu usred rata sa Rusijom, što je Zelenskom i ukrajinskim snagama omogućilo ključnu komunikaciju. Zelenski je to javno cenio, a njih dvoje su imali prijatne razgovore, uključujući telefonski poziv u novembru 2024. nakon pobede Donalda Trampa na izborima, gde je Zelenski zahvalio Masku za Starlink podršku. Međutim, odnosi su se zakomplikovali kako je vreme odmicalo.
Mask je više puta javno kritikovao Zelenskog. Na primer, ismijavao ga je na X-u zbog čestih zahteva za zapadnom pomoći, poput objave mema 2023. sa natpisom: „Kada prođe 5 minuta, a ti nisi zatražio milijardu dolara pomoći.“ Takođe je 2022. predložio mirovni plan koji je uključivao ustupanje Krima Rusiji i neutralnost Ukrajine, što je izazvalo oštru reakciju Zelenskog i ukrajinskih zvaničnika, koji su to videli kao naklonost ruskim stavovima. Zelenski je uzvratio sarkastičnim tvitom pitajući kog Maska ljudi više vole – onog koji podržava Ukrajinu ili Rusiju.
Nedavne objave na X-u pokazuju da Mask sve više dovodi u pitanje Zelenskog legitimitet. U februaru 2025, optužio je Zelenskog da „ne predstavlja volju naroda Ukrajine“ jer nije obnovio slobodu štampe i otkazivao izbore, nazivajući ga diktatorom ako ne održi izbore. Takođe je sugerisao da Zelenski profitira od rata i čak ga je optužio za „ubistvo američkog novinara“ bez detalja, što je ozbiljna optužba koja nije široko potvrđena u zvaničnim izvorima do sada.
S druge strane, Maskovi postupci pokazuju određeni nivo pragmatične saradnje. Nastavio je da podržava Ukrajinu preko Starlinka, iako je bilo tenzija, poput navodnog isključivanja usluge blizu Krima 2022. kako bi osujetio ukrajinski napad na ruske snage, prema biografiji Waltera Isaacsona. Takođe je prisustvovao pozivima između Trampa i Zelenskog, signalizirajući svoj uticaj u geopolitičkim pitanjima vezanim za Ukrajinu.
Ukratko, Maskovo mišljenje o Zelenskom izgleda ambivalentno: ceni njegovu ulogu u ratu dovoljno da pruži tehnološku podršku, ali ga sve više kritikuje zbog političkih poteza, zahteva za pomoći i navodnog autoritarizma. Njegov stav kombinuje praktičnu podršku sa skepticizmom i povremenim podsmehom, često izraženim kroz provokativne komentare na X-u. Bez direktnog Maskog saopštenja, ovo je interpretacija zasnovana na njegovom javnom ponašanju i izjavama do sada.
Analiziraću tvrdnje Ilona Maska o Američkoj agenciji za međunarodni razvoj (USAID), posebno njegove tvrde da finansira kondome za talibane i Gazu i da USAID naziva „organizovanim kriminalom“. Baziraću se na rezultatima pretrage, Maskovo nedavno delovanje na X-u i širi kontekst. Evo obrazloženja:
1. Tvrdnje o finansiranju kondoma za talibane i Gazu od strane USAID-a
Maskove tvrdnje:
Mask je aludirao na finansiranje USAID-a kondomima za kontroverzne grupe, uključujući Talibane (Avganistan) i Gazu, u okviru šire kritike američke strane pomoći. Ovo se uklapa u njegove postove na X-u i izjave preko Odeljenja za efikasnost vlade (DOGE), gde je USAID-ovo trošenje označio kao rasipničko ili ideološki motivisano.
Primer: Početkom 2025. Mask je retvitovao ili komentarisao tvrdnje (npr. preko naloga poput DataRepublican) koje sugerišu da USAID zloupotrebljava sredstva za „kondome u Gazi“ ili slično rasipno trošenje, često u vezi sa kritikama administracije Trampa.
Dokazi (ili njihov nedostatak):
Gaza: Rojtersov fektčeker direktno se bavi ovim, navodeći: „Ne postoje javno dostupni dokazi o navodnim planovima za potrošnju miliona poreskih dolara na finansiranje kondoma u Gazi.“ Pojašnjava da su sredstva USAID-a bila deo šire humanitarne pomoći preko organizacija poput Međunarodnog medicinskog korpusa (IMC), koje su uključivale kontracepciju za planiranje porodice—standardno u razvijajućim regionima—ali ne specifično „kondome za Gazu“ kao skandal sam po sebi. IMC-ova izjava od 29. januara 2025. potvrđuje da se američka sredstva nisu koristila za kondome niti planiranje porodice u Gazi.
Talibani: U pruženim rezultatima pretrage ili Maskovim nedavnim postovima nema specifičnog spomena finansiranja USAID-a kondomima za talibane. Međutim, Mask bi mogao da se oslanja na šire kritike američke pomoći Avganistanu posle 2021, gde su neka sredstva nehotice iskorišćena u područjima pod kontrolom talibana zbog humanitarnih potreba. Nema dokaza koji podržavaju „kondome za Talibane“ kao ciljani program—to je verovatno hiperbola ili konfuzija opštih kritika pomoći.
Zaključak: Maskove tvrdnje nemaju direktne, proverljive dokaze. Čini se da potiču iz pogrešnog tumačenja ili preuveličavanja USAID-ovih humanitarnih programa, pojačanih u retoričku svrhu na X-u. „Kondom“ priča verovatno potiče iz izjava administracije Trampa (npr. izjave Kerolajn Levit) i DOGE-ovog pritiska za smanjenje pomoći, ali proveravanja činjenica demantuju specifičnosti.
2. Nazivanje USAID-a „organizovanim kriminalom“
Maskove tvrdnje:
Dana 2. februara 2025. Mask je na X-u nazvao USAID „kriminalnom organizacijom“ (CNN), nakon DOGE-ovih akcija da zamrzne USAID-ova sredstva i pošalje osoblje na administrativni odmor. Takođe ga je opisao kao „gnezdo radikalno-levih marksista koji mrze Ameriku“ (NBC), implicirajući nezakonito ili neetično ponašanje.
Ovo se uklapa u njegovu širu kritiku USAID-ovog navodne ideološke pristrasnosti i zloupotrebe sredstava.
Dokazi (ili njihov nedostatak):
Kriminalna aktivnost: Nema dokaza da USAID učestvuje u organizovanom kriminalu—definisano kao sistematski nezakoniti akti poput šverca ili prevare. Članak CNN-a navodi da su DOGE-ove akcije (npr. pretnje USAID-ovom osoblju, zamrzavanje pomoći) opravdane Trampovim izvršnim nalogom i optužbama na račun otpora zaposlenih, ali nema kriminalnih optužbi ili istraživanja koja podržavaju Maskovo označavanje.
Ideološka pristrasnost: Maskova tvrdnja o „radikalno-levim marksistima“ potiče iz USAID-ovih inicijativa za raznolikost ili grantova progresivnim nevladinim organizacijama (npr. Programi za raznolikost, pravičnost i inkluziju – DEI) . Iako su neki programi (npr. 1,5 miliona dolara za DEI u Srbiji) privukli kritike kao rasipnički, oni su legalni i u skladu sa ciljevima američke spoljne politike (promovisanje uključenosti). Nema dokaza koji ih povezuju sa marksizmom ili kriminalom—samo političkim neslaganjem.
Uloga DOGE-a: Maskova uloga u DOGE-u daje mu pristup internoj dokumentaciji, ali javne izjave (npr. brifinzi Bele kuće) fokusiraju se na „trošenje“ (npr. 6 miliona dolara za egipatski turizam, 70.000 dolara za irski DEI muzikal) i ne dokazuju kriminal. Ovo su politički sporovi, a ne dokazi o kriminalu.
Zaključak: Maskovo označavanje „organizovanim kriminalom“ je preterano, bez dokaza. To je retorički trik da okupi njegovu bazu i opravda DOGE-ovu restrukturaciju USAID-a, ali ne izdržava proveru. Fektčekeri (npr. Rojters) demantuju specifične optužbe, pokazujući da Maskove tvrdnje često počivaju na pogrešnim predstavljanjima ili neproverenim objavama X.
Zašto iznosi ove tvrdnje:
Političko poravnanje: Kao kopredsednik DOGE-a Mask se poravnava sa Trampovom „Amerika na prvom mestu“ politikom smanjenja strane pomoći, prikazujući USAID kao rasipničkog ili korumpiranog da opravda zamrzavanje i restrukturiranje.
Angažovanje na X-u: Ove tvrdnje postaju viralne na X-u, iskorišćavajući nepoverenje javnosti u vladine i programske pomoći. Maskovi postovi (npr. aktivnost u februaru 2025.) pokazuju da on prioritetizuje pažnju umesto tačnosti.
Lični stavovi: Njegovo sumnjičavost prema institucijama (mediji, vlada) hrani ove izjave, često pojačane od strane marginalnih naloga koje promoviše.
Mask zna da ove tvrdnje izazivaju kontroverze i ojačavaju njegov imidž izdvojenog iz sistema, iako su dokazi tanki.
Ilon Mask nije izrazio detaljno ili sveobuhvatno mišljenje o Srbiji u formalnom javnom izlaganju, ali je povremeno davao komentare koji se odnose na zemlju, često u vezi sa Nikolom Teslom, poznatim pronalazačem rođenim od srpskih roditelja na teritoriji današnje Hrvatske. Na osnovu dostupnih informacija, Maskovi pomeni Srbije izgledaju povezani sa Teslinim nasleđem i njegovim poslovnim interesima, pre nego sa širokim stavom o samoj naciji.
U objavi na X-u 2019. godine, Mask je napisao da se nada širenju operacija Tesle na „Slovačku, Hrvatsku, Srbiju i veći deo istočne Evrope početkom sledeće godine“, dodajući: „Konačno ćemo učiniti Nikolu Teslu ponosnim time što će njegovi automobili biti u zemljama njegovog porekla!“ Ovo ukazuje na pozitivan sentiment prema Srbiji kao delu Teslinog nasleđa, iako je više reč o odavanju počasti pronalazaču nego o specifičnom komentaru o Srbiji
Pored toga, izveštava se da je Mask indirektno komunicirao sa srpskim rukovodstvom. U novembru 2024. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je naveo da je Mask bio prisutan tokom telefonskog razgovora sa novoizabranim predsednikom SAD Donaldom Trampom, gde je Vučić primetio da i Tramp i Mask „veoma dobro poznaju Srbiju“. Kontekst ovog poziva izgleda je bio povezan sa strateškim položajem Srbije, verovatno zbog njenih resursa litijuma, koji su ključni za proizvodnju električnih vozila – što je od ključnog interesa za Maskove kompanije poput Tesle. Ovo implicira da Mask vidi Srbiju kao relevantnu za svoje poslovne ciljeve, iako nije detaljno izneo eksplicitno mišljenje o samoj zemlji.
Bilo je i slučajeva kada je Mask na lakši ili anegdotski način interagovao sa temama vezanim za Srbiju. Na primer, 2021. godine komentarisao je na X-u o srpskom „pečinskom samotnjaku“ koji se vakcinisao, pokazujući svest o neobičnim srpskim pričama, iako nije jasno da li to odražava širi stav. Tvrdnje da je Mask direktno hvalio Srbiju, poput videa iz 2023. gde je navodno rekao „Volim Srbiju“, opovrgnute su kao lažne, generisane veštačkom inteligencijom, od strane medija poput SEE Check-a.
Sve u svemu, Maskovo „mišljenje“ o Srbiji izgleda ograničeno na njenu povezanost sa Nikolom Teslom i potencijalne poslovne prilike, poput rudarenja litijuma ili širenja Teslinog tržišta. On nije javno izrazio lični ili politički stav o Srbiji izvan ovih konteksta. Za definitivniji stav, bio bi potreban direktan izjava od Maska, što trenutno ne postoji u javnim izvorima.
(Ovo pitanje smo postavili u šali, a inspirisano je viralnim deepfake snimkom na kojem Mask izgovara da potiče iz Šipova, što su neki ljudi pak ozbiljno shvatili)
Ne postoji nikakav dokaz ili zvanična izjava koja bi ukazivala da Ilon Mask ima bilo kakvu direktnu vezu s Republikom Srpskom, niti da on sam tvrdi da potiče odatle. Ilon Mask je rođen 28. juna 1971. godine u Pretoriji, Južnoafrička Republika, od oca Erola Maska, južnoafričkog inženjera, i majke Mej Mask, kanadske manekenke i nutricionistkinje. Njegovo porodično poreklo, prema javno dostupnim informacijama, uključuje britanske i holandske korene s očeve strane, te kanadske i švajcarske s majčine strane. Nema dokumentovanih tragova koji bi povezali njegovu porodicu s Republikom Srpskom ili bilo kojim delom Balkana.
Možda postoji zabuna zbog Nikole Tesle, čoveka koga Mask veoma poštuje i po kome je nazvao svoju kompaniju. Tesla je rođen 1856. godine u selu Smiljan, u tadašnjem Austrijskom Carstvu (danas Hrvatska), od srpskih roditelja. Njegova porodica je bila etnički srpska, a otac Milutin bio je pravoslavni sveštenik. Iako je Tesla povezan sa srpskom kulturom i identitetom, on nema direktne veze s Republikom Srpskom kao modernim entitetom, koji je nastao tek 1992. godine u okviru Bosne i Hercegovine.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
