U godini kada su Azuri igrali finale Evrospkog prvenstva, Mateo Beretini postao prvi Italijan koji se plasirao u finale Vimbldona, premijer Mario Dragi se nametnuo kao lider slobodne Evrope, Maneskin trijumfovao na Evroviziji, a Italbasket bacio u očaj Srbiju, košarkašku naciju po antonomaziji, Silvio Berluskoni kuje planove da u velikom stilu završi svoju karijeru, tamo gde je obećao svom ocu, na Kvirinalu.
PROČITAJTE JOŠ:
Berluskoni se vraća ove nedelje u Rim s ciljem da na terenu proveri šanse da realizuje planove da postane predsednik republike. Višestruki premijer Italije nije nikada krio da mu se sviđaju nemoguće misije, bez obzira da li se radilo o biznisu, sportu, politici ili drugim “nestašnim” aktivnostima po kojima je posto planetarno poznat.
Sledećeg 3. avgusta počinje period u kome parlament ne može da bude raspušten dok ne izabere novog predsednika. To je dobra vest za premijera Dragija ali i za Berluskonija. Sa aktuelnim sastavom parlamenta i delagatima iz italijanskih pokrajina i autonomnih provincija koji imaju prava glasa u plenumu, šanse Berluskonija su, kako sam tvrdi, u ovomo momentu između 10 i 15 odsto da postane predsednik.
Silvio je navikao da mu se podsmevaju iza leđa ili da mu se čak smeju u lice. Advokat Đani Anjeli nije uspeo da zaustavi smeh kada mu je tadašnji predsednik Milana i vlasnik Medijaseta saopštio da će ući u politiku, pobediti na izborima i postati premijer. Snaga Berluskonije je uvek bila u tome što su ga drugi potcenjivali i smatrali ga prodavcem magle, šarlatanom koji se obogatio malo uz pomoć sreće, malo uz pomoć korupcije, malo uz pomoć mafije.
Zdravlje italijanskog lidera nije najbolje već duže vreme, ali mu je ideja da se popne na Kvirinal dala novu limfu i udahnula novu snagu. Ko ima stalne kontakte sa njim tvrdi da od kada je otišao iz Palate Kiđi, pre deset godina, nije bio tako oran i motivisan za politiku i akciju.
Bivši italijanski premijer i šef diplomatije Lamberto Dini je u više navrata svedočio da mu je lično Berluskoni rekao 1994.godine, kada su prolazili pored Kvirinala, da je njegov životni cilj da stigne do rezidencije predsednika republike a ne da ostane u Palati Kiđi (sedište premijera Italije).
Na poslednjim konsultacijama sa predsednikom Serđom Materelom oko imenovanja Marija Dragija za mandatara italijanske vlade, Berluskoni nije propustio priliku da u svom stilu da par saveta kako bi trebalo opremiti nameštajem salone na Kvirinalu: “Ionako, treba da provedem tu par godina, ne više..”, prokomentarisao je malo u šali a više u zbilji Silvio.
Ideja o “federalizaciji” Forca Italije i Lige Matea Salvinija, ili stvaranje jedinstvene partije, se interpretira kao igra u kojoj oba lidera žele da “iskoriste” onog drugog za krajnje pragmatičan cilj: Berluskoni bi da se postane predsednik a Salvini premijer. Nije isključeno da im se ispuni želja i da ih vidimo u 2023. godini na Kvirinalu i Palati Kiđi, što je noćna mora za italijansku levicu, ali i za saveznike u EU i NATO.
Berluskoniju je neophodna podrška celog političkog spektra od centra do kranje desnice da bi mogao da se domogne Kvirinala i zato je savezništvo sa Salvinijem “conditio sine qua non”. Za ostarelog vođu Forca Italije funkcija predsednika je i polisa osiguranja za mirnu starost, budući da mu samo ona garantuje imunitet u seriji sudskih procesa koji se i dalje vode protiv njega.
Na drugoj strani, sve nestrpljiviji lider Lige se uplašio Đorđe Meloni koja je u roku od samo dve godine preokrenula potpuno raspored snaga na političkoj panorami. Melonijeva je od partije Musolinijevih i Almiranteovih nostalgičara, nikle na pepelu nekadašnje Nacionalne alijanse, koja se lomila oko izbornog praga, napravila najjaču političku stranku po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja. Braća Italije su od poslednjih izbora za Evropski parlament pre dve godine gotovo učetvorostručili svoje biračko telo: uvećavši ga sa šest procenata na gotovo 22 odsto glasača koji bi, po poslednjim anketama, zaokružili Braću Italije. Meloni je demonstrirala svoju snagu na desnom centru namećući svog kandidat za gradonačelnika Rima, široj javnosti nepoznatog Enrika Miketija, i pored mnogo zvučnijih imena koje su predlagali Salvini i Berluskoni.
Naslednik Umberta Bosija na ima prostu računicu: budući da mesto premijera pripada stranci ili koaliciji u konglomeratu desnog centra sa najviše glasova na parlamentarnim izborima, on bi u savezu sa Berluskonijem imao gotovo osiguranu nadmoć. Berluskonijeva Forca Italija je sa sedam odsto glasova jezičak na vagi, ne samo za dominantnu poziciju od centra do krajnje desnice, već i za pobedu na parlamentarnim izborima. Paradoksalno, Berluskoni može mnogo više danas da traži od svojih saveznika sa sedam posto glasova nego što je mogao da ih natera da urade kada je on plovio između 30 i 40 odsto podrške u biračkom telu.
Po nekim grubim računicama Berluskoni ima 476 glasova u plenarnom sazivu parlamentaraca i delegata iz pokrajina i autonomnih provincija koje biraju predsednika republike. Za izbor predsednika je u prvom krugu potrebna dvotrećinska većina koja se na kraju u četvrtom krugu glasanja spušta na apsolutna većina od 505 tzv. velikih elektora.
Lider Forca Italije je veoma oprezan jer je bio svedok kako je Đulio Andreoti “izvisio” 1992. godine iako je već bio viđen na Kvirinalu, a isto je prošao i Berlsukonijeve arhi-neprijetelj Romano Prodi 2013. godine. I u velikoj auli Montečitorija važi pravilo iz Sistinske kapele: ko uđe kao papa izađe kao kardinal.
Berluskoni je u poslednjih par godina, u kojima je proveo više vremena u bolnicama i na oporavku, uspeo da isplete i obnovi transverzalnu mrežu prijateljstava i kontakata, uključujući čak i veze sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel. Paradoksalno, kako je padala moć Forca Italije i popularnost u biračkom telu, tako je figura Berluskonija postajala sve revalorizovana. Na njegovom primeru je potvrđenon da u politici pet ili sedam može više da vredi od 40 ili 45.
Matareli ističe mandat 31. januara 2022. godine i aktuelni predsednik je više puta ponovio da neće ići stopama svog prethodnika Đorđa Napolitana koji je popustio pod pritiscima i pristao na drugi mandat iako je tada imao 88 godina. Ideja zagovornika bis mandata Matarele je da on ostane na Kvirinalu do sledećih parlamentarni izbora u proleće 2023. godine i tako omogući novom sazivu da izabere njegovog naslednika, odnosno Marija Dragija.
Aktuelni premijer želi da završi započeti posao u Palati Kiđi do 2023. godine i postavi Italiju na zdrave noge. U slučaju da Dragi definitivno odustane od kandidature, u igru mogu da uđu minstarka pravde Marta Kartabija. Bivša predsednica Ustavnog suda ima veliku podršku estabilšmenta jer je rašireno uverenje da Italija mora da “izađe iz 20. veka” i konačno dobije ženu za predsednicu države. Svoje šanse vidi i Romano Prodi, kao i serija drugih dugovečnih, gotovo besmrtnih političara, među kojima su Đulijano Amato, Pjerferdinando Kazini, Marčelo Pera.
Bonus video: Delta soj se širi Grčkom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar