3
Pre ili kasnije neko će među zapadnim državnicima skinuti prašinu s govora Vinstona Čerčila u Fultonu u Misuriju (SAD) iz 1946. godine kada je obznanio spuštanje “Gvozdene zavese u Evropi” i priznati novo faktičko stanje na Starom kontinentu.
Posle sto dana od ruske agresija na Ukrajinu, pored blokovske podele Starog kontinenta kao direktne posledice, najveća kolateralna šteta je puzajuća deglobalizacija planete jer će se rat između dva bloka nastaviti drugim sredstvima i na drugim meridijanim kada oružje utihne u ukrajinskoj stepi.
Evropa u 21. veku neće biti podeljana “gvozdenom zavesom” kao u prethodnom stoleću već “čeličnom”. Između sovjetske komunističke imperije i Zapada je postojala kakva-takva komunikacija tokom Hladnog rata, sportisti su se međusobno nadmetali, kulturna razmena je postojala, gasovodi i naftovodi su funkcionisali sve vreme čak i kada se pretilo nuklearnim ratom, poneka zapadna fabrika je otvarana s druge strane, u Moskvi su bili stalni, akreditovani dopisnici najznačajnijih zapadnih medija.
SSSR je bio smatran i tretiran kao evropska zemlja, dok se Putinova Rusija rapidno udaljava i izoluje od ostatka kontinenta. Veze između dve strane se kidaju tako dramatično i duboko da su veoma male šanse da budu obnovljene čak i kada jednog dana artiljerija zaćuti u Ukrajini.
Evropa će u roku od par godina biti potpuno energetski nezavisna od ruskog gasa i nafte. Gotovo svi evropski brendovi su zatvorile fabrike, predstavništva, prodavnice, banke, trgovinske lance . Čak su naučna i kulturna saradnja i komunikacija prekinute. Beograd je jedini aerodrom u Evropi na koji sleću avioni iz Moskve i Sankt Peterburga.
Veliko je pitanje kada ćemo i da li ćemo videti predstavnike Rusije na evropskim prvenstvima ili ruske klubove u evropskim kupovima u bilo kom sportu, kao što će proći mnogo vremena pre nego što balerine iz Boljšoj teatra zaplešu u nekoj od evropskih dvorana.
Pitanje Ukrajine neće biti rešeno još dugo vremena. Biće potrebno sačekati novu generaciju političara na obe strane da bi se izašlo iz krize koja već ima obrise endemska. Na horizontu ne postoji ni naznaka kompromisa koji bi mogao da iznedri soluciju koja bi bila prihvatljiva za sve strane.
Ni Rusija a ni Ukrajina s jedne strane, kao ni glavni saveznici Moskve (Kina) i Kijeva (SAD) ne mogu sebi da dozvole luksuz da budu percepirani u očima domaće javnosti i ostatka sveta kao gubitnici ili da je njihov štićenik gubitnik.
Ne postoji šansa da Rusija vrati Krim, Herson i Donbas Ukrajini. Jedini način da Kijev povrati suverenitet na tim teritorijama je vojna pobeda na terenu što je praktično nemoguće budući da bi Rusi upotrebili taktičko nuklearno naoružanje ako bi njihova kontrola bila dovedena u opasnost.
Još je manje izvesno da Ukrajina prihvati rešenje koje ne bi obuhvatalo povratak izgubljenih teritorija i plaćanje ratne odštete od strane Moskve. Jedna od posledica ruske agresije jeste definitivno ukorenjivanje ukrajinske nacije, ukrajinskog jezika i Ukrajinske pravoslavne crkve na prostoru bivše sovjetske republike i jačanje nacionalnog sentimenta baziranog na dubokoj mržnji prema Rusima. U takvoj atmosferi bilo šta osim pobede nad Rusima je političko samoubistvo za svakog lidera u Kijevu.
Milioni Ukrajinaca sa višestrukim identitetom među kojima ima etničkih Rusa, onih koji su govorili ruski kao maternji jezik ili su bili vernici pravoslavne crkve u sastavu Ruske pravoslavne crkve, u prethodnih 100 dana su postali tvrdi Ukrajnci, bez ako i bez ali. Oni se više ne izjašnjavaju kao Rusi, ne žele da pričaju ruski i ako su vernici ne žele da imaju ništa sa crkvom koju predvodi patrijarh Kiril.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski a ni bilo koji drugi ukrajinski političar neće ni pod bilo kakvim spoljnim pritiskom, pa čak ni Vašingtona, Londona ili Varšave (koji su najviše pomogli Ukrajincima), pristati na mirovni sporazum bez restitucije barem dela teritorija i ratne odštete.
Takođe, države članice EU neće moći da priznaju Rusiju sa okupiranim teritorijama jer bi to bio veoma opasan presedan po samu Evropu. Slikovito rečeno ušlo se u ćorsokak: napred ne mogu a nazad ne smeju. Za razliku od drugih zaleđenih konflikata ili posredničkih ratova, iz Ukrajina zbog njene geografske pozicije i geostrateškog značaja za Rusiju sukob može da se prelije i poprimi planetarne razmere.
Najmanje loš mogući scenario je uspostavljanje stabilnog fronta i zaleđivanje konflikta sa manje ili više poštovanim primirjem od dve strane. Loša strane medelje tog privremenog rešenja je odsustvo garancija da Rusija neće za par godina krenuti na Odesu ili ostatak Ukrajine, što bi posledično razbukatalo trku u naoružanju (već je počela) na lokalnom i globalnom nivou, kao i borbu za prodobijanje država u Africi, Aziji, Okeaniji za svoju stvar uz cementiranje planetarne blokovske podele. S jedne strane “Čelična zavesa” od Murmnaska preko Ivangoroda, Bresta do Sebastopolja (ili čak do Tiraspolja ako Rusi okupiraju i Odesu) a s druge mnogo fluidnija i manje rigidna podela afričkog i azijskog kontinenta. Dovoljno je pogledati zakulisane igre oko ostrva u Okeaniji između SAD i Kine da bi se stekla ideja.
Potezi Moskve i Pekinga u poslednjih par meseci govore da su i Rusija i Kina svesne neizbežnosti blokovske podele sveta zbog čega su već počeli da prave alternativne bankarske, trgovinske, tržišne, industrijske, poslovne i odbrambene sisteme u kontrapoziciji sa zapadnim, to jest američko-evropskim.
Moglo bi se reći da će na kraju ruska invazija na Ukrajinu kao najvažniji koletaralni efekat imati deglobalizaciju sveta, odnosno povratak u pedesete i šezdesete godine prošlog veka.
Ukrajinska kriza ima i niz drugih posledica koje će dugoročno promeniti odnos snaga na Evroazijskom kontinentu. Ruska agresija je stavila tačku na neodređeno vreme na prerastanje EU u geopolitičkog igrača i relativno nezavisnog od SAD i učvrstilo je pozicije Vašingtona na Starom kontinentu. Ulazak Švedske i Finske u NATO je velika pobeda Amerikanaca. Sa ulaskom dve skandinvske zemlje priča o stvaranju vojne formacije EU i evropske odbrambene politike gubi značajno na snazi i smislu, tim pre što je u međuvremenu porastao nesrazmerno mnogo značaj Poljske i u manjoj meri drugih istočnoevrospkih zemalja kao privilegovanih američkih saveznika.
Mađarska ozbiljno riskira da bude pva država koja će biti izbačena ili primorana da izađe iz EU jer će biti izolovana i ostavljena bez finansijske pomoći. Premijer Viktor Orban se upustio u hazardersku igru potcenjujući činjenicu da se njegovi verni saveznici u EU, počev od Višegradske grupe i posebno Poljske, nalaze na drugoj strani barikade po pitanju Rusije. Poraz Moskve za Varšavu i druge istočnoevropske prestonice je najvažniji nacionalni cilj jer veruju da bi pitanje bezbednosti njihovih granica bilo trajno rešeno samo sa slabom ili po mogućstvu rasparčanom Ruskom federacjiom.
PROČITAJTE JOŠ:
Evropska velika četvorka, Nemačka, Francuska, Italija i Španija se nalaze pred velikim izazovom. Nemci treba da odluče da li će konačno geopolitički da odrastu, Francuzi moraju da pronađu svoju dimenziju, Italija mora da se reformiše a Španija da se stabilizuje.
Velika Britanija, u svom tradicionalnom stilu, pokušava da izvuče najviše što može iz postojećih okolnosti. S jedne strane rade na slabljenju EU a s druge jačaju odnose sa skandinavskim i istočnoevropskim članicama EU sa ciljem da kreiraju neku vrstu “kluba prijatelja unutar EU”.
Turskoj su porasli apetiti. Predsednik Redžep Tajip Erdogan po svom običaju igra na više stolova. Namera Švedske i Finske je najbolja vest koja je mogla da mu se dogodi u predizbornoj godini a cenu ulaska Stokholma i Helsinkija u NATO će platiti Kurdi u Siriji koji će biti izloženi sličnoj agresiji koju Rusija sprovodi u Ukrajini.
Kina će morati da revidira svoje planove, pogotovo najambicioznije poput „Novog puta svile“. Kineska ekonomija još uvek u dorboj meri zavisi od izvoza budući da unutrašnja potražnja, i pored napora režima Si Đinpinga, nije na nivou koji bi Kini garantovao samodovoljnost, tako da će pokušati da uspore, što je više moguže, razvod sa Zapadom. Pomenuti ekonomski „decoupling“ popločava put i približava momenat vojnog sukoba oko Tajvana između Kine i SAD a to će biti drugog poluvreme rata u Ukrajini.
BONUS VIDEO: Ruska vojska patrolira Severodonjeckom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
