Piše Ivan Vučković: Novo globalno pozicioniranje Kine

Sjaoping je takođe otvorio vrata stranim investicijama te postavio temelje Kine kakvu danas poznajemo. U međuvremenu, Sovjetski Savez se raspao, kriza na Kuvajtu se komplikovala, a Avganistan je, nakon što je osamdesetih imao problem sa Sovjetima, ponovo ušao u problem početkom 21. veka ali sa Amerikom i ta "kriza" sa Sjedinjenim Državama još uvek traje.Za sve to vreme, uz sve svoje probleme, Kina jača. Danas, Narodna Republika Kina je moderna država koja vrlo vešto sprovodi "Hajekov neoliberalizam" u okviru strogog komunističkog sistema.Kroz reforme na polju nauke, tehnike, tehnologije, IT sektora, privrede i obrazovanja te, najzad, kroz razvijanje veštačke inteligencije, Kina je podigla životni standard građana do neprepoznatljivosti.U proteklih četrdeset godina, niz tržišnih reformi joj je omogućio direktna strana ulaganja a od 1979. godine, Kina je obnovila diplomatske odnose sa SAD-om i počela je određena vrsta "Maršalovog plana" za Kinu.2001. godine Kina je zvanično pristupila i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Sve to omogućilo je da Kina danas postane jedna od najjačih ekonomija sveta (a po nekim parametrima, van nominalnog BDP-a, Kina je već najjača ekonomija). Međutim, vremenom, Kina je postala prilično nezavisna od stranih ulaganja i "američke pomoći" te počela da sprovodi svoju politiku.Odnos Sjedinjenih Država i Kine je vremenom postao nestabilan a od "pandemije Kovida 19" dodatno poljuljan. Takođe, uplitanje Sjedinjenih Država u unutrašnja pitanja Tajvana i nedavna poseta Nensi Pelosi tom ostrvu su dodatno zategle diplomatske odnose dve zemlje.Ne ulazeći ovde u osnovne pokretače rata u Ukrajini (to sam već objasnio u tekstu "Rusija i pravo na rat") moguće je da će Kina upravo biti ta koja će odigrati odlučujuću ulogu u okončanju rata.Si Đinping je bio u zvaničnoj poseti Rusiji a jedna od centralnih tema razgovora dva predsednika je naravno uključivala kineski plan za okončanje rata na teritoriji Ukrajine.Zapad (uključujući, pored ostalih, predsednika Sjedinjenih Država Bajdena kao i generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga) nije najbolje prihvatio ovu ideju iz nekoliko razloga a najvažniji među njima je bojazan da će plan raditi za "isključivo ruske interese".

Međutim, ono što zapravo suštinski ne odgovara jeste mogućnost da se Kina i na ovaj način pozicionira kao svetska sila.Mislim da će do primirja kroz par meseci doći ali će se nesumnjivo otvoriti novi problemi u diplomatskim odnosima sa Sjedinjenim Državama.Kako vreme odmiče, i Hong Kong će opet postati jedna od centralnih tema neslaganja.Bliži se 2047. godina a bliže se i neki drugi, novi a stari problemi.Ukoliko je verovati određenim izvorima, još je Napoleon shvatio da "Kinu ne treba buditi". Izgleda da je bio u pravu. Ona se više ne može isključiti iz globalnih političkih odluka.